Злоупотреба ветерана: Министар позвао ветеране да бране државу гласањем

Позвао ветеране да опет бране државу

Министар без портфеља задужен за Косово и Метохију Александар Вулин позвао је ратне ветеране да буду уз своју државу тако што ће у недељу да гласају у другом кругу локалних избора на Косову.

Вулин испричао ветеранима
како се држава не брани само пушком

"Молим вас као војнике и као људе, Србе и грађане Косова и Метохије да будете уз своју државу и да никако не разочарате ону младост коју сте потрошили бранећи ову земљу", рекао је Вулин на скупу ветерана у Косовској Митровици.

Министар, који се до недавно на Косову појављивао у униформи, истакао је да је на ветеранима да се одазову позиву државе и да бране државу када она то тражи од њих, што не значи да се држава сваки пут брани пушком.

"Браните је сада тако што сте овде, што нећете отићи, што ћете послушати своју државу, Владу, немојте да престанете да будете поносни војници", рекао је Вулин борцима.

Он је позвао ветеране да не дозволе да у Косовској Митровици Срби псују и пљују друге Србе и да се не понове инциденти у том граду.

Вести-онлајн

А где смо то ми ратовали? Цицибан!!!

Заблистао реконструисани Споменик српским браниоцима

Удружење ветерана Борачке организације Републике Српске у Брчком завршило је реконструкцију Споменика српским браниоцима у центру града који је изграђен и освештан прије 15 година. Средства од око стотину хиљада марака обезбијеђена су из буџета дистрикта.

Четири године су на рачуну Удружења ветерана Борачке организације Републике Српске средства за коначан завршетак Споменика српским браниоцима, а дуже од тога, због неријешених имовинско-правних односа и пропуста надлежних код откупа плаца, трају и отпори да се ово српско светилиште у центру Брчког уреди како приличи.

Ипак, упорношћу Борачке и уз подршку српских партија у власти, реконструкција је ових дана коначно извршена.

''Имамо озбиљну опструкцију из разних нивао власти за завршетак споменика. Нисмо успјели да се на прави начин изборимо са њима, међутим, нашом упорношћу и захваљујући српским политичким партијама које су нам дале подршку, ми смо успјели то да реализујемо'', рекао је Живан Илић, предсједник Борачке организације Републике Српске у Брчком.

Обелиск и околина ће, упскос присутним опструкцијама Бошњака и Хрвата у Влади и Скупштини који су, подсјећамо, из истих извора градили споменике погинулим припадницима својих народа, ипак заблистати пуним сјајем званично сутра – на Митровдан - крсну славу Удружења српских ветерана.

Споменик српским браниоцима је симбол који чува успомену на 437 погинулих припадника Прве посавске бригаде с подручја брчанске општине у одбрамбено-отаџбинском рату од 1992. до 1995. године.

еБрчко

Сјећања на погинуле борце: Срђан Божић (1974-1995)

Први се сумрак спуштао низ обронке Романије и собом носио благи повјетарац да разгали душе овдашњих горштака послије тешког и спарног дана. Са првим сумраком пожурили момци на састанке, негдје иза угла чекале их љубави – прве, друге или ко зна које, оне сањане и недосањане.

Срђан Божић (1974-2005) - Смрт је била бржа

Срђан Божић био је сан многих дјевојака. Плавокос, скроман и лијеп, подсјећао је на јунаке из Беверли Хилса који су одушевљавали своје вршњаке. У августу 1995.године на врата подстанарске собе стигла је депеша. Срђан је примљен на високу школу. Које ли радости, а и крај рата мирисао је у ваздуху загађеном барутом и смрћу. Када је мајка Бранка стигла у овдашњу Станицу јавне безбједности, са жељом да прослиједи депешу до вољеног сина који је био на ратишту и одрађивао смјену за друга, настао је мук. Колеге су ћутале. Чудно. То ћутање ју је збунило. Знали су истину. Негдје на Набожићу са беживотним тијелом младића борио се његов вољени пас Астор. Вукао је оштрим зубима опасач војника, кога је смрт задесила у тренутку када је депеша стигла. Вукао је и довукао до његових сабораца, али спаса није било.

У први сумрак, 3.августа, мајка Бранка прича најтужнију страницу живота. Тихо, без суза, престалих у протеклим годинама.

Када нисам у кући онда сам овдје. Знају то сви, и муж и кћерка, па ме често траже. Лакше ми је души кад дођем, као да се испричам. Дођем кад год пожелим, у било које доба дана, па нека је то и сумрак. У рату сам, долазила у радио, честитала му рођендане и доносила колаче. Више вас не слушам. Не укључујем радио од 1995.године и ко зна када ћу опет...

Мени, у тишини гробљанској, мувају се стихови генерација давних: „О, гробље, гробље, ти башто шарена, по теб се сеју семена најлепша“. Ваљда је то било одувијек, у свим ратовима, који су зло само по себи.

На другом гробу мајка Стојанка је, нијема од бола, уз свог сина и мужа чекала сумрак. Превише туге и бола у једном сату и тужном поподневу. Које ли симболике. Четвртог августа 2000.године, на петогодишњицу смрти Срђанове била је Блажена Марија. Помози му, Света Маријо, да ране преболи, помози оцу Драгиши и сестри Сандри да тугу лаше носе. Тога дана његови другови су дошли на гробље.

- Сјете се и без позива дођу. То ме радује, каже мајка Бранка.

Сањате ли га, Бранка, упитак кад смо се растали.

- Сањам, вели. Ево, о томе причам Драгишиној сестри, која је дошла чак из Марибора да са нама подијели тугу.

Ноћ тијана све гушћа је била и скривала грч на још увијек лијепом лицу Бранке. И у болу усправна, попут романијске јеле, за којом је смрт стигла њеног Срђана. Остала је Сандра да се њеној срећи радују она и супруг Драгиша. Срђанов пас Астор тужно зацвили. Жали господара. Како и не би кад бољег није имао.

---

Аутор: Сузана Обрадовић 
Извор: Соколачке информативне новине број 72 (новембар 2000.)

(www.opstinasokolac.net)

ХАПСЕ СРПСКЕ БОРЦЕ, А ШИПТАРСКИМ ЗЛОЧИНЦИМА ПРАВЕ “ДРЖАВУ”

РЕЖИМСКА “ПРАВДА”- ХАПСЕ СРПСКЕ БОРЦЕ- А РАТНИМ ЗЛОЧИНЦИМА ИЗ УЧК ПРАВЕ “ДРЖАВУ”

Проширена оптужница за ратне злочине на Косову

Специјални суд у Београду проширио је оптужницу против Топлице Миладиновића, команданта 177. редовне јединице Војске Југославије (ВЈ), теретећи га да је издао наређење за два напада на села са циљем да се присилно измести албанско становништво са тог подручја.

Измењеном оптужницом, Тужилаштво за ратне злочине у Београду терети бившег команданта Војске Југославије Топлицу Миладиновића да је 1999. године издао наређење за нападе на четири села на Косову у којима је убијено најмање 100 албанских цивила.

У предмету против једанаесторице оптужних за убиство најмање 100 косовских Албанаца почињена у пролеће 1999. године у селима Захач, Павлан, Љубенић и Ћушка, Специјални суд у Београду проширио је оптужницу против Миладиновића, команданта 177. редовне јединице Војске Југославије (ВЈ), теретећи га да је издао наређење за два напада на села с циљем да се присилно измести албанско становништво с тог подручја.

- Прву наредбу издао је дана 1. априла 1999. за напад на цивилно становништво албанске националности које је живело у селу Љубенић, а другу издао дана 14. маја 1999. за напад на цивлино становништво албанске националности у селима Ћушка, Павлан и Захач, све у општини Пећ – наведено је у новој оптужници.

У претходној верзији, Миладиновић није био оптужен за напад на Љубенић.

Предмет против бивших припадника 177. јединице ВЈ-а, Територијалне одбране и интервентне јединице такозваних “Шакала” тренутно је највеће суђење за ратне злочине које се води пред судом у Београду.

Тужилаштво за ратне злочине Србије сматра Миладиновића, Срећка Поповића, Славишу Кастратовића, Бобана Богићевића, Радослава Брновића, Вељка Корићанина, Абдулаха Сокића, Милојка Николића, Синишу Мишића, Дејана Булатовића и Ранка Момића одговорним за убиства, пљачке и протеривање већег броја Албанаца са подручја око Пећи током сукоба са Ослободилачком војском Косова (ОВК).

У проширеној оптужници Мишић је окривљен и за учешће у стрељању цивила у Љубенићу, где је убијено најмање 43 особе, и незаконито присвајање возила марке Тојота у селу Ћушка. Такође, Сокић је оптужен за убиство две особе у Ћушкој.

У новој оптужници помињу се имена још петоро људи – Ненада Лекића, Владана Крстовића, Лазара Павловића, Милана Ивановића и Предрага Вуковића – против којих Тужилаштво води истрагу под сумњом да су учествовали у нападима.

Крстовић, командант српске Жандармерије, ухапшен је у мају ове године под сумњом да је починио ратне злочине, али је пуштен дан касније. Лекић, Крстовић, Павловић и Ивановић, са изузетком Вуковића који је у бекству, биће позвани као сведоци на преосталим рочиштима.

Тужилаштво је одустало од оптужбе против Видоја Корићанина и Зорана Обрадовића.

Процес за злочине у селима Ћушка, Павлан, Захач и Љубенић траје већ три године, али се, према речима председавајућег судије Снежане Николић Гаротић, завршне речи очекују до краја ове године.

Суђење ће се наставити 25. новембра.

facebookreporter/Izvor: balkaninsight.com

Србијо... (домољубни председник Тома)

Србијо....

- Пре неки дан, наш дични председник државе, дочекујући, јако му драгог госта из усташке творевине, даде један интервју где помену и Борце Србије и упореди их са борцима некаквог домовинског рата у лијепој њиховој.

домољубни председник Тома
(Војна вежба Ресава 2013)

Елем, рече наш вајни председник, како је велика разлика између наших бораца и усташких, пардон домољубних. Они су се каже, борили срцем за своју државу, а Борци Србије запели дневнице, па дневнице. То рече а ни поцрвенео није.

- Питам, господине домољубни Председниче Србије, значи ли то да Борци Србије нису ишли срцем да бране своју државу? Значи ли то, да се ти стидиш оних које си слао у рат у Хрватску, Босну, Космет?

почасни поздрав за домољубног председника
(Војна вежба Ресава 2013)

- Питам господине домољубни председниче, рече ли ти твој колега из њихове лијепе, каква је и колика права он тамо дао тим својим домољубима? А ти? Шта си ти и колико права дао својим борцима?

Инвалиди нам умиру један за другим у беди, породице палих бораца немају ни за хлеб, борци нам се разбољевају од којекаквих болести, без права на, лечење, макар са умањеним трошковима. Користите Борце Србије само за политичке игре, играте се лажним обећањима, правите неравноправност међу нама.

домољубни председник енергично и војнички
(Војна вежба Ресава 2013)

_ Е, па вајни домољубни председниче Србије, не траже Борци Србије дневнице за учешће у рату, већ тражимо ЈЕДНАКОСТ ЗА СВЕ ! Ни по бабу ну по стричевима, ни по регионима ни по градовима, ни по партијама ни по коалицијама, већ ЈЕДНАКОСТ ЗА СВЕ.

и још једном за "крај"
наш домољубни председник Тома
(Војна вежба Ресава 2013)

- Када смо ишли у рат, нисмо гледали ко је од нас одакле, ко је у којој партији или коалициjи, ко има, а ко нема, ишли смо да бранимо светиње, да бранимо Србију.

Е, видиш, домољубни председниче Србије, то смо ми, то су ти Борци, којих се ти стидиш.

- Видевши какав си ти председник, могу само додати: ми се уствари тебе стидимо и твојих глупих изјава.

Написа Горан Јаковљевић

Приказ "бенефиција" у милионима евра за ветеране у земљама бивше СФРЈ.

(ако је и ово тачно)

На данашњи дан ослобођен Београд 1918.

На данашњи дан: Прва српска армија ослободила Београд 1918.

1. новембра 1918. - Прва српска армија под командом војводе Петра Бојовића у Првом светском рату ослободила је Београд, прешавши после пробоја Солунског фронта 500 километара под борбом за само 45 дана. Београд је под аустријском окупацијом био у периоду од 1. до 15. децембра 1914. године, а затим и од октобра 1915. до 1. новембра 1918. године.

У првој половини октобра 1918. главну улогу у наступању српских снага на север имала је Прва армија војводе Петра Бојовића. Друга армија војводе Степе Степановића, пак, по одлуци главног савезничког команданта генерала Франша д’Епереа, задржана је на бугарској граници као гарант да Бугарска мора извршити услове из Солунског примирја. Затим је упућена да ослободи Косово и Метохију, да тамо остави Југословенску дивизију, један пук („Јадранске трупе”) пошаље у Црну Гору и протера аустроугарске трупе које су се повлачиле из Албаније, а онда главнином снага наступи долином Западне Мораве према Босни.

Прва армија је, у свом продирању према Дунаву, за десет дана разбила све аустроугарске и немачке снаге у долини Јужне Мораве и избила пред Ниш. Немци су ту образовали нову линију фронта, са снагама знатно надмоћнијим у односу на Прву српску армију. Позната је депеша генерала д’Епереа војводи Мишићу да заустави Прву армију испред Ниша до пристизања осталих савезничких снага, истичући да та „армија срља у авантуру”. Војвода Мишић је проследио војводи Бојовићу депешу главног команданта, препуштајући му да у конкретном случају поступи према сопственој процени. Прва армија војводе Бојовића је наставила борбу и у дводневној бици поразила знатно надмоћније немачке снаге код Ниша, 12. октобра ослободила град и наставила немилосрдно гоњење немачких и аустроугарских снага према Дунаву. Напредовање српских армија према граничним рекама проузроковало је унутрашњи слом Аустро-Угарске Монархије и повлачење немачких снага из Србије.

Било је тачно 10 сати пре подне, 1. новембар 1918, када је командант Прве армије Српске војске војвода Петар Бојовић на челу Дунавске дивизије ступио у престони Београд.

Победоносни војвода Петар Бојовић дочекао је 27 година касније, 20. јануара 1945. године да га у његовој 87. године на смрт претуче група партизана, која је покушала да га исели из куће у Трнској улици 25. Његово тело на таљигама је пребачено на Новог гробље, где је сахрањен без присуства народа.