субота, 05. март 2011.

Србски Ђенерал - Павле Јуришић Штурм



Ђенерал Павле Јуришић - Штурм ( 1848 - 1922), командант славне Треће српске армије у Првом светком рату рођен је у Пруској, од оца Лужичког Србина. Завршио је у оно време најпрестижније пруске војне школе, у Бреслау, а затим и специјализацију у Нансију. Учестовао је у француско-пруском рату 1870. и 1871. године у којем је одликован Орденом гвозденог крста. И Павел и Евгениј Штурм били су поручници можда најславније војске у Европи, каквом је сматрана пруска, када су 1876. године одлучили да као добровољци пођу у Србију и да се заједно са Србима боре против Турака.


Краљев ађутант

Уочи балканских ратова Павле Јуришић био је неколико година на положају ађутанта краља Петра. Више је анегдота него историјска чињеница, да га је краљ узео уза се да би му се одужио што му је спасао живот. Наиме, у француско-пруском рату нашли су се као ратници на супротним странама, па је Штурм свом ратном заробљенику Петру Карађорђевићу поштедео живот. Штагод било, краљ Петар је с разлогом имао највеће поверење у изузетне војничке способности генерала Јуришића-Штурма.


Отад је животна прича младог пруског поручника попримила сасвим неочекивани ток. Постао је српски официр, променио своје име у Павле Јуришић, прешао у православље и узео за крсну славу Светога Саву, а затим учестовао у седам ратова које је водила Србија. Не само што је био један од најобразованијих и један од најспособнијих српски официра, него и војсковођа чије су груди красила многобројна одличја одреда стечена на бојном пољу.

Павле Јуришић као официр војске Србије

У српску војску је примљен као поручник, добровољац, 15. јуна 1876. Капетан 2. класе је постао 27. јануара 1877, капетан 1. класе 10. августа 1883, мајор 17. марта 1885, потпуковник 30. септембра 1892, пуковник 22. фебруара 1897. и генерал 2. новембра 1912.

Српско-турски ратови 1876.-1878.

По избијању непријатељстава између кнежевине Србије и Отоманске империје 1876. године, долази у Србију и учествује у српско-турским ратовима (1876-1878.). Примљен је као добровољац са чином поручника. Истиче се као командант Шабачког и Посавско-Тамнавског батаљона у српско турском рату 1876.-1877., посебно у борбама код села Лешнице и Попова. Због тога је одликован Орденом Таковског крста и унапређен у чин капетана.
У идућем српско-турском рату 1877.-1878. командује 1. добровољачким пуком, а затим Крајинским комбинованим пуком код Беле Паланке и Пирота. Крај рата је дочекао са чином команданта пука.

Српско-бугарски рат 1885.

Командује 6. пуком Дринске дивизије.

Балкански ратови 1912.-1913.

Током балканских ратова командује Дринском дивизијом, која се посебно истакла у Кумановској бици пробивши турску одбрану.

Први светски рат

Први светски рат дочекао је на челу III армије. Великим залагањем његове III армије спречен је продор аустроугарских трупа у Србију чиме је генералу Степи Степановићу и његовој II армији омогућено да изврши распоређивање и однесе прву победу Антанте над Централним силама у тзв. Церској бици.
Као командант III армије учествовао је у операцијама српске војске током јесени 1914. године, чија је последица била величанствена победа у Колубарској бици. Током здруженог напада на краљевину Србију 1915. године у коме су учествовале Аустроугарска, царевина Немачка и краљевина Бугарска трупе под његовом командом су пружале одлучан отпор XI немачкој армији спречавајући њен продор ка Моравској долини.
Трећом армијом командује и на Солунском фронту до августа 1916.

После рата

Пензионисан је 8. новембра 1921. године, а преминуо у Београду 14. јануара 1922. године. Сахрањен је на Новом гробљу. Одликован је Орденом Карађорђеве Звезде са мачевима, Орденом Белог Орла са мачевима, Орденом Таковског крста, и другим.


Као командант Треће српске армије доживео је да се у Првом светском рату бори против немачких и пруских армија којима је командовао његов некадашњи класни друг из официрске школе и ратни друг из француко-пруског рата фелдмаршал Макензен. То је веома занимљива историјска чињеница за коју мало ко зна.
Браћа Јуришић - Павле и Евгеније - одабрали су Србију за своју отаџбину и обојица јој славно служили као официри и ратници. Павле се два пута женио,имао je само једног сина коме је дао име Павле Јуришић млађи. Млађи Павле је за време Првог светског рата био мајор у српској војсци, а после априлског слома 1941, придружио се Југословенској војсци у отаџбини Драже Михаиловића. Гестапо га је ухватио и стрељао. По причи очевидаца, понуђено му је било да буде ослобођен и да настави живот у кућном притвору, будући да је немачког порекла, али је Павле то одбио говорећи да је српски официр.

Нема коментара:

Постави коментар