петак, 4. март 2011.

Србски Хероји - Мајор Милан Тепић



Србски Херој Мајор Милан Тепић

Милан Тепић (1957-1991), мајор ЈНА, из поткозарског села Комленица. "Једанпут људи дају ријеч, она остаје или се погази. Ја сам дао ријеч да ћу да браним ову земљу ако јој буде тешко" говорио је мајор Милан Тепић. Јула месеца 1991. мајор Тепић се нашао у централном складишту убојних средстава у селу Беденику у близини Бјеловара. Био је приморан да се са својим војницима повуче у складиште и организује одбрану од усташа које су опколиле објекат. Двадесет и деветог септембра 1991. не желећи да препусти непријатељу оружје којим би убијао његове војнике, мајор Милан Тепић дигао је у ваздух војно складиште и себе.


Док је трајао напад на касарну "Војиновић", око 400 хрватских војника напало је касарну у центру града у којој су била тројица официра ЈНА и десетак војника који су се одмах предали, док је друга група заузела радарску станицу. Трећа група у којој су углавном били Вараждинци, напала је складиште муниције и експлозива, па је том приликом у једном од њих дошло до експлозије која је поубијала велики број нападача - иако је хрватска страна признала губитак 11 људи, процене се крећу и до 200 погинулих, а то потврђује и велики број
несталих које њихова родбина још и дан-данас тражи. Службено је прихваћена верзија да је експлозив активирао управник мајор Милан Тепић, који је за тај чин од стране југословенских власти проглашен народним херојем, јединим у овом рату.
За освету, стрељан је командир страже Ранко Стефановић, који је заробљен заједно са већином стражара тог складишта.

Његово име носи улица у Београду (општина Савски венац) и у више других српских градова. Улица која је у Новом Саду названа по Милану Тепићу, касније је преименована.Њему у почаст, Војска Републике Српске издала је орден за заслуге у рату у БиХ.

3 коментара:

  1. Анониман4. март 2011. 14:40

    VECNA SLAVA I HVALA!!!!

    ОдговориИзбриши
  2. Вечна ти Слава и хвала

    ОдговориИзбриши
  3. Велику неправду чините сви ви који пишете о дешавањима у Беденику јер заборављате, случајно или намерно, војника Стојадина Мирковића, момка од 19 година који је остао уз мајора и пуцао из транспортера дик га усташе нису убиле маљутком. Његово дело је с обзиром на његове године, по мени, и веће од мајоровог.Вечна слава и хвала и мајору и Стојадину Мирковићу. Док сам жив нећу дозволити да се њихова имена раздвајају јер су и у смрт и вечност отишли заједно

    ОдговориИзбриши