„А ти путниче, када дођеш на Крф, прођи га унакрст, обиђи гробља и гробове бесмртника на Крфу и одај пошту сенкама њиховим и ослушни шапат који се слива са шумором морских таласа: Овде завршисмо свој дуги и трновити пут у славу и част отаџбине. Причајте целом свету , и једној нераздвојној мајци Србији и потомцима нашим, како се скупо платила слобода и стекло уједињење Српства.“
Видо
Видо је острвце крај града Крфа, познато из Првог светског рата, када се на њему налазила болница за српске војнике који су дошли на Крф после преласка преко Албаније. Велики број српских ратника је сахрањен у мору крај острва, у "плавој гробници". Током `30 година XX века на острву је довршена изградња маузолеја у коме су записана имена оних који су ту издахнули, а чија су имена била знана.
„Доласком на јадранску обалу, муке српских војника и народа се настављају. У Скадру и Драчу чекало је око 185 000 изнемоглих људи који су жељно очекивали помоћ савезника. За збрињавање око 150 000 људи изабрано је острво Крф. Грчка је у то време била неутрална земља, па је француска влада своју одлуку да њене елитне јединице окупирају Крф, образложила јединим начином прикупљања, опоравка и снабдевања српске војске. Већина војника је предходно морала да савлада трновит пут тешког мочварног терена од Драча до Валоне. Крај страдању није се назирао. До 21. фебруара 1916. године са 43 савезничка брода евакуисано је више од 150 000 људи на „острво спаса“, како су Срби назвали Крф. У првом сусрету са острвом , страдање је донело кулминацију. Витално најугроженији, углавном најмлађи регрути, били су упућени на острво Видо.На пучини Јонског мора сахрањен је велики број ових храбрих младића, након што на самом острву то више није било могуће“
Острво је удаљено свега километар од градске луке у Крфу и да би се стигло до њега потребно је десетак минута вожње бродићем.
Плава гробница
На острво Видо прве су дошле 21. јануарa 1916. моравска, пиротска и чачанска војна болница. Ускоро је стигло још неколико хиљада на смрт исцрпљених и болесних младића-регрута. Првих дана умирало је дневно и до 300 војника. У прво време сахрањивани су на каменој обали острва, a касније када то више није било могуће, чамцима су превожени и потапани у воде Јонског мора. Сматра се да је на острву Виду и у Плавој гробници, као и на 27 војничких гробаља на Крфу сахрањено око десет хиљада српских војника и регрута.
+++++++++++++++++++++++++++++++++++++++++++++++++++++++++++++++++++
Плава гробница - Милутин Бојић
Стојте, галије царске! Спутајте крме моћне!
Газите тихим ходом!
Опело гордо држим у доба језе ноћне
Над овом светом водом.
Ту на дну, где шкољке сан уморан хвата
И на мртве алге тресетница пада,
Лежи гробље храбрих, лежи брат до брата,
Прометеји наде, апостоли јада.
Зар не осећате како море мили,
Да не руши вечни покој палих чета?
Из дубоког јаза мирни дремеж чили,
А уморним летом зрак месеца шета.
То је храм тајанства и гробница тужна
За огромног мрца, к'о наш ум бескрајна.
Тиха као поноћ врх острвља јужна,
Мрачна као савест, хладна и очајна.
Зар не осећате из модрих дубина
Да побожност расте врх вода просута
И ваздухом игра чудна питомина?
То велика душа покојника лута
Стојте, галије царске! На гробу браће моје
Завите црним трубе.
Стражари у свечаном опело нек отпоје
Ту, где се вали љубе!
Јер проћи ће многа столећа, к'о пена
Што пролази морем и умре без знака,
И доћи ће нова и велика смена,
Да дом сјаја ствара на гомили рака.
Али ово гробље, где је погребена
огромна и страшна тајна епопеје,
Колевка ће бити бајке за времена,
Где ће дух да тражи своје корифеје.
Сахрањени ту су некадашњи венци
И пролазна радост целог једног рода,
Зато гроб тај лежи у таласа сенци
Измеђ недра земље и небесног свода.
Стојте, галије царске! Буктиње нек утрну,
Веслање умре хујно,
А кад опело свршим, клизите у ноћ црну
побожно и нечујно.
Јер хоћу да влада бескрајна тишина
И да мртви чују хук борбене лаве,
Како врућим кључем крв пенуша њина
У деци што кликћу под окриљем славе.
Јер, тамо далеко, поприште се зари
Овом истом крвљу што овде почива:
Овде изнад оца покој господари,
Тамо изнад сина повесница бива.
Зато хоћу мира, да опело служим
без речи, без суза и уздаха меких,
Да мирис тамјана и дах праха здружим
Уз тутњаву муклу добоша далеких.
Стојте, галије царске! У име свесне поште
Клизите тихим ходом.
Опело држим, какво не виде небо јоште
Над овом светом водом!
+++++++++++++++++++++++++++++++++++++++++++++++++++++++++++++++++++
Маузолеј
Маузолеј на острву Виду
Маузолеј-костурница на острву Виду рађена је по пројекту архитекте Николе Краснова, а завршена је 1938. године.
На мермерним зидинама налазе се 1.232 касете са костима ратника који су били сахрањени на 27 крфских гробаља, a чија су имена била позната. Кости 1.532 непозната ратника сахрањена су у два спољашња бочна камена бункера изнад којих се налази лице и наличје. Изнад улаза у маузолеј се налази велика репродукција Албанске споменице на којој се налази грб Краљевине Југославије.
Видо
Видо је острвце крај града Крфа, познато из Првог светског рата, када се на њему налазила болница за српске војнике који су дошли на Крф после преласка преко Албаније. Велики број српских ратника је сахрањен у мору крај острва, у "плавој гробници". Током `30 година XX века на острву је довршена изградња маузолеја у коме су записана имена оних који су ту издахнули, а чија су имена била знана.
„Доласком на јадранску обалу, муке српских војника и народа се настављају. У Скадру и Драчу чекало је око 185 000 изнемоглих људи који су жељно очекивали помоћ савезника. За збрињавање око 150 000 људи изабрано је острво Крф. Грчка је у то време била неутрална земља, па је француска влада своју одлуку да њене елитне јединице окупирају Крф, образложила јединим начином прикупљања, опоравка и снабдевања српске војске. Већина војника је предходно морала да савлада трновит пут тешког мочварног терена од Драча до Валоне. Крај страдању није се назирао. До 21. фебруара 1916. године са 43 савезничка брода евакуисано је више од 150 000 људи на „острво спаса“, како су Срби назвали Крф. У првом сусрету са острвом , страдање је донело кулминацију. Витално најугроженији, углавном најмлађи регрути, били су упућени на острво Видо.На пучини Јонског мора сахрањен је велики број ових храбрих младића, након што на самом острву то више није било могуће“
Острво је удаљено свега километар од градске луке у Крфу и да би се стигло до њега потребно је десетак минута вожње бродићем.
Плава гробница
На острво Видо прве су дошле 21. јануарa 1916. моравска, пиротска и чачанска војна болница. Ускоро је стигло још неколико хиљада на смрт исцрпљених и болесних младића-регрута. Првих дана умирало је дневно и до 300 војника. У прво време сахрањивани су на каменој обали острва, a касније када то више није било могуће, чамцима су превожени и потапани у воде Јонског мора. Сматра се да је на острву Виду и у Плавој гробници, као и на 27 војничких гробаља на Крфу сахрањено око десет хиљада српских војника и регрута.
+++++++++++++++++++++++++++++++++++++++++++++++++++++++++++++++++++
Плава гробница - Милутин Бојић
Стојте, галије царске! Спутајте крме моћне!
Газите тихим ходом!
Опело гордо држим у доба језе ноћне
Над овом светом водом.
Ту на дну, где шкољке сан уморан хвата
И на мртве алге тресетница пада,
Лежи гробље храбрих, лежи брат до брата,
Прометеји наде, апостоли јада.
Зар не осећате како море мили,
Да не руши вечни покој палих чета?
Из дубоког јаза мирни дремеж чили,
А уморним летом зрак месеца шета.
То је храм тајанства и гробница тужна
За огромног мрца, к'о наш ум бескрајна.
Тиха као поноћ врх острвља јужна,
Мрачна као савест, хладна и очајна.
Зар не осећате из модрих дубина
Да побожност расте врх вода просута
И ваздухом игра чудна питомина?
То велика душа покојника лута
Стојте, галије царске! На гробу браће моје
Завите црним трубе.
Стражари у свечаном опело нек отпоје
Ту, где се вали љубе!
Јер проћи ће многа столећа, к'о пена
Што пролази морем и умре без знака,
И доћи ће нова и велика смена,
Да дом сјаја ствара на гомили рака.
Али ово гробље, где је погребена
огромна и страшна тајна епопеје,
Колевка ће бити бајке за времена,
Где ће дух да тражи своје корифеје.
Сахрањени ту су некадашњи венци
И пролазна радост целог једног рода,
Зато гроб тај лежи у таласа сенци
Измеђ недра земље и небесног свода.
Стојте, галије царске! Буктиње нек утрну,
Веслање умре хујно,
А кад опело свршим, клизите у ноћ црну
побожно и нечујно.
Јер хоћу да влада бескрајна тишина
И да мртви чују хук борбене лаве,
Како врућим кључем крв пенуша њина
У деци што кликћу под окриљем славе.
Јер, тамо далеко, поприште се зари
Овом истом крвљу што овде почива:
Овде изнад оца покој господари,
Тамо изнад сина повесница бива.
Зато хоћу мира, да опело служим
без речи, без суза и уздаха меких,
Да мирис тамјана и дах праха здружим
Уз тутњаву муклу добоша далеких.
Стојте, галије царске! У име свесне поште
Клизите тихим ходом.
Опело држим, какво не виде небо јоште
Над овом светом водом!
+++++++++++++++++++++++++++++++++++++++++++++++++++++++++++++++++++
Маузолеј
Маузолеј на острву Виду
Маузолеј-костурница на острву Виду рађена је по пројекту архитекте Николе Краснова, а завршена је 1938. године.
На мермерним зидинама налазе се 1.232 касете са костима ратника који су били сахрањени на 27 крфских гробаља, a чија су имена била позната. Кости 1.532 непозната ратника сахрањена су у два спољашња бочна камена бункера изнад којих се налази лице и наличје. Изнад улаза у маузолеј се налази велика репродукција Албанске споменице на којој се налази грб Краљевине Југославије.
sramota za svet koji ovo nece da zna.
ОдговориИзбришиSlava im
ОдговориИзбриши