Објашњење слике „Косовка девојка“ (За Част Србског официра,војника и народа)

„Симболи и ликови утичу на основе конкретног човековог мишљења. Те основе су морал, идеали, циљеви, вредности, схватање добра и зла, као и духовна традиција.“
Проф. Др Светозар Радишић





Поред слика као што су „Сеоба Срба“, „Милош убија цара Мурата“, „Крунисање цара Душана“ или на пример „Дизање устанка у Такову“, једна од најпознатијих слика у нашем народу је слика Уроша Предића „Косовка девојка“. То је изузетно уметничко дело које уз низ других слика на различит (себи својствен начин), дају преставу и симболику, дух и поруку везану не само за Косовски бој 1389. године, већ пре свега за косовски феномен, односно Косовски завет и њихову етичку основу добра.


Симболика ове слике је јединствена и комплексна. Она се може потпуније објаснити и разумети уколико се то врши из угла познавања косовског феномена, односно Косовског завета с једне; а потом и са аспекта познавања етике, морала, култа, духа и закона части уопште (а посебно витешке, односно војничке части), с друге стране.

Њена симболика је нарочито значајна за кадете Војне академије и поруке које се односе на официрски позив и мисију официрског кора у оружаним саставима Србства. Ради целовитијег разумевања духа и порука ове слике, њу је неопходно појаснити кроз неколико следећих садржаја и детаља.

Рањени јунак је витез Орловић Павле. Под његовом симболиком и рангом, обухваћени су сви витезови од владара као најодговоренијег и највишег по рангу, преко 24 великаша који су били чланови Великашког већа (данас би оно одговарало нивоу Владе.); потом витезова средњег и нижег племства који су били најбројнији. Орловић Павле индиректно представља и све друге србске ратнике који су се јуначки и витешки борили у Косовској бици. Пошто је он витез, то је њиме представљена витешка част тадашње, а по завету и наше војске. Мач је један од главних симбола витешке части. Његов мач је окрвављен и поломљен у жестокој борби у Косовском боју. Обзиром је овај мач без каније, он представља уједно и Божији мач (мач има облик сличан крсту), односно мач Божије правде у хришћанском смислу. (Овде би се могла наћи веза са почетком наше химне „Боже правде“.)

Нарочито је значајно разумети да је Косовка Девојка симбол Србије, односно Отаџбине. (Косовке девојке симболично представљају српске земље.) Обзиром да се Србија бранила на Косову пољу, и како је Њена част сачувана (Косовка је девојка), Косовка девојка је симбол сачуване части Отаџбине. Ту част њој је обезбедио („венчан“ својом чашћу и златним појасом), витез Орловић Павле.

Златни појас на Орловићу Павлу је витешки појас који је он у име државе, односно Отаџбине добио од владара, односно цара. (Треба подсетити да је по Душановом законику, властелин добијао од цара златни појас, бисерну свиту и оружје, односно мач.) Овај појас је пре свега симбол витешке службене части. Представља с једне стране онога ко је златни појас доделио; и с друге, симболизује службену верност носиоца који га је „венчањем“ својом витешком чашћу заслужио. Његову симболику и дух по завету носи ешарпа од позлаћене срме. (Морало би се имати у виду да исту симболику и дух имају ешарпе и у другим војскама.)

Овакав појас, односно ешарпу од позлаћене срме у држави и друштву не добија ни једна друга професија, служба, струка или занимање, осим официра који су завршили Војну академију. На основу те неоспорне чињенице професионални официри су по завету једини заклети чувари, браниоци и заштитници државе, нације и Отаџбине. (Други то нису.) У вези ешарпе треба истаћи да је њена копча урађена у облику државног грба Републике Србије. Из претходно наведеног, јасно је да у официрској ешарпи представљен отаџбински идеал официрске службе. (Идеали части официрске службе су различити у другим државама. Тако је на пример у Русији то „Отаџбински дуг“, у Енглеској је „Империјални интерес“, у САД је „Праведна ствар“ итд.)

По духу наведене симблике која је заветно дата сликом „Косовка Девојка“, добијање ешарпе за новопроизведене официре је симбол њиховог „венчања“ за државу, односно Отаџбину с једне, и поштовања и признања њих као јединих правих професионалаца у војсци с друге стране. Дакле, ту, не само свету и узвишену обавезу већ и привилегију од стране државе, а преко Војне Академије и ешарпе, има право да добије само свршени студент, односно кадет Војне академије - будући официр. Ово је и због тога што је он једини прави и истински професионалац у свакој, па и нашој војсци.

Лепотом и обликом приказан је златни кондир из којег Косовка Девојка напаја вином Орловића Павла. Тим предметом и чином напајања, представљено је њено признање за часну, тешку и ипак успешну борбу на бојном пољу (испод њега је мртав спахија, односно непријатељ), али и брижна жеља да га опорави за нове борбе и прегнућа. Вино, поред хришћанске симболике, у овој слици има и ону другу: наиме, Косовка девојка му на јединствен начин указује поштовање, брижно му наздравља, крепи га и тако помаже да се опорави и настави своју свету, узвишену и праведну службу и отаџбинску мисију. Други златни кондир са пешкиром на којем се виде од крви обриси, је постављен нешто даље с десне стране и иза леђа Косовке девојке. Тим се показује претходно указана помоћ Орловићу Павлу, да би га потом Косовка девојка придигнувши га напајала вином. Ово указивање прве помоћи се погрешно тумачи у смислу да је Косовка девојка једна врста болничарке, односно медицинске сестре. Косовка девојка је, како је претходно наведено, симбол Отаџбине, и не сме се сводити на ниво медицинске сестре, односно Кола српских сестара, нарочито због тога што слика „Косовка девојка“ подсећа, афирмише и актуелизује веома моћне садржаје из комплексног косовског феномена. Међутим, у вези са претходним кондиром на којем је описани пешкир, ваља закључити да је држава дужна да у миру и рату свом најоданијем делу друштва, официрском кору као једином професионалном и заклетом чувару интереса државе, нације и вере, обезбеди најбољу и непрекидну здравствену заштиту у односу на све остале категорије становништва, да би он што способнији (у смислу здравља) могао да оствари своју свету мисију у условима када се могу потпуно урушити интереси Отаџбине.

Да би се истакла симболика достојанства и части високог ранга, поједини вредни предмети се праве од од злата и других племенитих метала и украшавају дијамантима и драгим камењем. Тако је украшен бодеж на појасу Орловића Павла. Он је симбол витешког достојанства, и представља виши симбол од витешког мача због тога што поред симболике части обухвата и симболику достојанства високог ранга. Важно је уочити да је овај бодеж у канији. Он није оружје за самоодбрану. Његова намена је посебна и само једна. Он јасно опомиње да лице које носи златни појас, никада и ни под којим условима не сме учинити издају Отаџбине. Међутим, уколико прети таква опасност или неизбежан чин, онда се у име интереса Отаџбине мора извршити самоубиство, односно убиство. (То што појединци имају супротно и неприхватљиво мишљење у вези споменутог самоубиства, само потрвђује да они никако да схвате суштину војничке части и Отаџбинског идеала официрског позива у Српству, преводећи то на нека хришћанска тумачења која за официрски позив нису тежишно опредељујућа. У овој слици све је јасно показано.) Идеал службене витешке (војничке) части је Отаџбина, односно Косовка девојка. Она је светиња, и све се Њој, односно Отаџбинском идеалу потчињава, па и живот. Код ове слике, кад је већ реч о бодежу, треба имати у виду да је центар слике, односно да се њене дијагонале секу баш на врху дршке овог бодежа, што наравно није случајно. Како је тај врх сјајан, он указује на драги камен (могуће и дијамант), који је најчешће највећи драги камен на целом бодежу. Све то само потврђује, односно појачава значај, озбиљност и узвишену симболику овог „појасног оружја“.

Име и презиме Орловића Павла такође заслужује објашњење. Презиме Орловић може да се везује: с једне стране, за Немањиће и њихове беле двоглаве Орлове, а с друге, што је очигледније, и за његов штит на коме је витешки знак по којем је добио презиме. Дакле, он је представљен црним орлом на чијим грудима је крст са четири слова „С“. Како је по симболици орао познатији као царска птица, Орловић се индиректно везује за Душаново царство. По томе је он витез моћне Немањићке традиције. Име Павле је хришћанско. Апостол Павле симболично представља осветљен пут хришћанског учења (Павле – осветљен пут). Према томе име јунака Орловића Павла има симболично значење које одговара високим захтевима хришћанске војске, односно указује на „пут идеалног војника србске војске“.

Ради додатне анализе слике, треба уочити и следеће. С десне стране а у позадини слике виде се два коња: бели који је оборен и убијен, и дорат који стоји али без јахача. Први (бели – боја части) је коњ цара Лазара, а други – дорат (црвени – симбол крви и насиља, са главом окренутом ка запаљеним кућама из којих куља дим) је Муратов. Оба господара су страдала, сваки по мери своје части, за своју државу, веру, идеје и намере. Цар Лазар је страдао по духу хришћанског опредељења „За Царство Небеско“ у одбрани отачаства, државе, нације и вере, односно у одбрани етике добра. Султан Мурат је страдао на путу уверења своје вере (борби против неверника) и интереса за царство турско које је као агресивно, насилничко, пљачкашко и освајачко усмерено на другу земљу. (Као пример ваљало би се подестити које су стравичне злочине и пљачке чинили Турци приликом освајања Цариграда. Наведимо и нашу Ћеле кулу која је у свету јединствен споменик дивљаштва и насиља турске државе и војске.) Он је као такав представник зла које насрће и напада етику добра. (Овде се мора имати у виду да султан није довео војску на маневре на Косову пољу, да би потом правио теферић уз Лаб и Ситницу и јео баклаве са Лазаром и нашом војском. Он је повео војску у немилосрдни годишњи освајачко- пљачкашки ратни поход да би величанственом победом над српком војском баш на Видовдан прославио стогодишњицу постојања турског царства. Ту намеру да баш на Видовдан, на дан херојског родоначелника српског народа из предачке вере, порази Србе, платио је главом.)

На левој страни слике лежи мртав турски војник са стрелом у грудима. Стрела представља уједно копље, а копље у универзалном значењу симболизује победу над свим злом овога света. Том стрелом, односно заменом симболике копља, сликовито је приказана казна за сваког освајача, пљачкаша, насилника и злотвора.

У доњем делу слике је убијени спахија, односно турски витез, окренут лицем ка земљи. Његова одећа је украшена златом чиме се показује не само на ранг, већ на његов, односно турски материјални, освајачки и пљачкашки интерес. Такав интерес се приказује кроз његов окрвављени јатаган који и даље држи над обореним штитом са карактеристичним српским ознакама. Овај део слике са штитом полако прекрива бујан коров који цвета. Штит је увек симбол одбране уколико стоји усправно и правилно. Како је овде штит положен на земљи, он указује на једну врсту пораза у смислу окупације територије где је она, у слици од стране „отоманског царства“, а у општем значењу, од било којег непријатеља успостављена.

Витезови су на штитовима имали осликане своје симболе или ознаке. На штиту Орловића Павла је осликан орао на основу којег је (како је већ речено) и одређено његово презиме. Иначе, симболика орла је вишеструка. По једној (код Словена), црни орао представља бога Перуна. (По другој, орао је уз копље борбени знак бога Вида - бога рата.) Управо на овој слици, симболика црног орла више представља бога Перуна, једног од три врховна бога наше предачке вере. Он је бог грома, природних сила, правде и поретка, али и рата. Познато је да храст свето дрво бога Перуна. Мање је познато да на „највишој грани“ као Перунов симбол стоји црни орао да бди са висине над околним светом. Према ондашњим митолошким веровањима да би одбранио и успоставио правду, својим силама: громом, „муњевитим стрелама“, секирама „које му се у руке враћају“, бог Перун кажњава кривоклетнике и све оне који чине зло и нарушавају поредак. Он је по том основу и веровањима Бог правде из прехришћанског периода. (Ваља подсетити, да се прве речи наше химне „Боже правде“ могу односити и на ове садржаје веровања наших предака.)

Дакле, кроз Орловића мач, односно Божији мач, мач (хришћанске) Божије правде, и црног орла (прехришћанске) Божије правде, временски свеобухватно (прехришћански и хришћански период) и симболично је представљена ПРАВДА, као велико универзално људско, народно, морално, правно, етичко и социјално добро, коју треба успоставити, бранити и чувати. Како је на грудима тог орла крст са четири слова „С“ то се њима указује на наш народ који верује у ПРАВДУ, у Божију правду; бори се а њу и на њеном пољу страда. На њу рачуна и њу позива кроз химну „Боже правде“.

Овај штит је ипак Немањића штит јер припада витезу наше државе, нашег народа и наше војске; витезу који је за свој знак узео црног орла, симбола Бога Правде, односно припада витезу који је непоколебљиво опредељен да часно брани и одбрани на Косову пољу интересе Отаџбине, државе, нације и вере, односно Косовку девојку. Он у ствари по мери, духу и законима части у ширем смислу значења брани ПРАВДУ, односно етику добра.

Поред златног појаса симбола части на верност Отаџбини, бодежа симбола његовог витешког достојанства, мача симбола његове витешке части; он има бркове који су симбол мушке части и браду која је симбол мушког достојанства. Његов лик одговара лику Милоша Обилића са Обилића медаље коју је установио Његош 1847. године. (Значајно је истаћи да је Милош наше најмоћније име које има значење у смислу „част душе србског народа“, и нема пандам у женском имену. С друге стране, Обилић по завету и култу представља „несаломиви дух нашег народа“. Тако се и кроз лик Орловића Павла проноси великодушна несаломива Обилића част Србства.)

Уз претходно, ваља запазити и следеће: на његовој раскопчаној долами налазе се са обе стране белим (боја части) везом извезени крстови. (Крст је симбол вере, али је и универзални симбол части у хришћанству.) Ових белих крстова има девет од којих се јасно виде шест, док су остала три у делимичном преклопу доламе, прекривена са оба појаса. Њима се индиректно указује на девет браће Југовића. За породицу Југовића не постоје историски докази да је у србском племству постојала. Међутим, србски војвода, жупан и кнез Вратко Немањић из средине 14. века је у епској народној поезији познатији као Југ Богдан. (Вратко води порекло из бочне лозе Немањића. Он је отац кнегиње Милице. О његовим синовима нема поузданих података.) Преличење кнеза Вратка у епском духу и косовском миту у Југ-Богдана, односно породицу Југовића (у којој доминирају импресивним ликом Мајка Југовића, а потом и браћа Југовићи), има посебног смисла. Наиме, Југ-Богдан јасно означава: с једне стране, Југ – страну света и правац када је Сунце сваки дан у зениту – с тим, да је Сунце на Југу само на Видовдан (15 јуна по старом календару) на највећој тачки на небу у току целе године. С друге стране, додатно се кроз Богдан (Бог-дан) означава Бог Вид јер је 15. јуни био дан прослављања Бог Вида, Бога (тога) дана. Он и синови јуначки гину у боју, да би се сјединили са својим Врховним богом предачке вере, те наставили да живе вечни живот, уз поновно рађање у овом свету. По том духу, смислу и завету, Они су дакле, стално рађајући, односно васкрсавајући јунаци нашега народа који се кроз Орловића Павла и оних девет извезених белих крстова тако представљају и пројављују.

Лице Орловића Павла је окренуто небу (узвишеном, небеском, племенитом...), јер га тако придржава, напаја и опоравља Косовка девојка. За разлику од овог нашег витеза, глава мртвог Турчина испод њега, је окренута супротно - ка земљи (материјалном, земаљском, егоистичном...) из које ниче и цвета (морални) коров. Уз окрвављени јатаган, јасно се симболизује освајачко насиље, односно етика зла.

Имајући у виду да је једина част кроз историју бранила етику (како то наводи један философ), Орловић Павле је управо представник витешке, односно војничке части нашег народа. Тако је у Орловића Павла од оружја, опреме, одеће и лица, све приказано кроз симболику високог достојанства и части, неопходних за узвишену мисију према Отаџбини коју по завету има и носи.

Везивање црног орла са шиптарским црним двоглавим орлом, нема основе, тим пре што се на овом штиту види наш крст са четири слова „С“, или огњила. (Огњила се везују за кремен камен, који је опет један од симбола бога Перуна. Из кремена и удар огњила избије варница - као гром у малом- којом се пали ватра.)

Део слике са овим штитом над којим је рука са окрвављеним јатаганом освајача, дата је и симболика поробљеног дела нашег народа изложеног страдању, бешчашћу и терору. Косовка девојка, управо опоравља Орловића Павла, да би се оснажио и кренуо да ослободи поробљено, подигне штит правде и допринесе поретку етике добра на славу и част Отаџбине и Србства.

Косовка девојка је достојанствена, брижна и пажљива. Њена одора је украшена златним и народним везом указујући на нашу вековну љубав, труд и борбу за срећно и богато Отачаство. Кроз слику се јасно види да Она сву своју наду у ведрију и слободнију будућност види у опорављеном Орловића Павлу. У њему дакле, осећа и види своју и његову једино поуздану снагу, дух и веру части и достојанства који могу да је одбране и очувају. На оне који немају части или се неће одазвати по гласу своје савести, она и не рачуна. Другим речима, кроз високе моралне вредности части не само својих службеника по заклетви, већ и свих осталих великодушних и часних људи, Она (Отаџбина) очекује пожртвовање, помоћ, подршку, разумевање и љубав како у миру, тако нарочито у оним најтежим и најопаснијим ситуацијама и околностима када су угрожени њени витални (државни и национални) интереси.

Слика Уроша Предића „Косовка девојка“ је урађена 1919. године. У том актуелном времену, она на свој начин оживљава косовски феномен исказујући поштовање славној српској војсци, што је након пробоја Солунског фронта, ослободила Отаџбину по духу Косовског завета и створила победоносне услове за уједињење српских земаља под један државни кров. Како је Косовски завет чисто и недвослислено јасно српски, он нема никакве везе са братством Срба, Хрвата и Словенаца, односно са југословенством и касније комунизмом. Из данашњег угла посматрано, одступање од Косовског завета, односно основа националног програма након Првог светског рата (чиме је тешко стечени и сачувани државни суверенитет наивно гурнут у сумњиве братске и југословенске опције), као да је одмах и на време најављивала ова необично вредна и поучна слика.

Коначно, слика „Косовка девојка“ више говори и победи србске војске на Косову пољу, него о поразу. Она је по Косовском завету, победа правде и етике добра над злом. Она је и победа србског Обилића, Орловића, Југовића и Лазарева духа славе и части над бешчашћем освајача, пљачкаша, терориста, белосветских банди, паликућа и насилника.

„Косовка девојка“, односно Отаџбина опомиње да је Видовдан по Косовском завету једина права официрска слава и слава оружаних састава Србства. Нарочито је важно да студентима, односно кадетима Војне академије слика „Косовка девојка“ буде најлепша слика трајно урезана у срцу и духу као јединствена икона њихове племените и узвишене мисије официрског позива у Србству. Не иде се у Војну академију што се неком свиђа официрска униформа или већ због неког периферног, „имиџ“ или „кул“ мотива. Опредељење за кадете Војне академије, односно за професионални официрски позив, мора бити на темељима истинског разумевања и свесног прихватања симболике, духа и обавеза које проистичу из официрске ешарпе и наше Отаџбине. Сваки други мотиви и разноразна оправдања и уверавања, само су мање или више странпутице недостојне моралној и етичкој вертикали Косовског завета и Отаџбинског идеала официрског позива у Србству.

Н а у к

Попут „Горског вијенца“, оно што је значајно за слику „Косовка девојка“ је њена актуелна, благотворна и нема а тако важна поука, порука и позив свим Србима како овде тако и у дијспори, да по духу Косовског завета идемо путем високог морала, пожртвовања, родољубља, частољубља, правдољубља, одговорности, рада, поштења, честитости, великодушности, љубави, упорности, слоге, побожности и наравно отачаствољубља.

Ова изузетна слика својом племенитом садржином као живо биће најчеститије душе србског народа има благородан утицај на нашег човека, побуђујући у њему национални понос и самопоуздање по мери предања, хуманизма и етике добра.

Посебну поруку и опомену упућује васколиком Српству да схвати изузетну важност Отаџбинског идеала и мисије официрског позива на овој балканској ветрометини где се једино према нашем народу вршио систематски погром и геноцид при чему је само током 20. века страдало скоро 50 % наше биолошке масе.

Из дубине слике „Косовка девојка“ као да извире и одзвања наша химна „Боже правде“ позивајући нас да се обједињујемо, боримо, испомажемо, јачамо, радимо, градимо и васкрсавамо на свим пољима где се остварују и бране наши најважнији национални интереси, на срећу, част и понос Отаџбине и Србства.

Морал части као највећи постулат човековог нашег земаљског живота ова слика поставља на једино право место на релацији „ОТАЏБИНА - ЧАСТ - ДУЖНОСТ“. То јединствено „Огледало Србско“ изражено овим националним слоганом бдије у актуелном времену: и као етичка вертикала духа нашег народа, и као компас његовог заветног усмерења.

И зато је заиста вредно покренути замах њеног што уверљивијег и аргументованијег објашњења у србском народу, имајући у виду снагу предања и поруке које ова неоспорно дивна, изванредно васпитна, родољубиво поучна и уметнички вредна слика носи и симболиком и духом зрачи.

Аутор трилогје о части
Пуковник у пензији
Др Раде С.Н. Рајић