Србски Војвода Петар Бојовић
ПЕТАР БОЈОВИЋ (1858-1945), четврти и последњи српски војни војвода. Учествовао је у свим ратовима Србије од 1876. до 1918. У балканским ратовима био је начелник штаба Прве српске армије која је имала велике успехе у кумановској и битољској бици 1912. и у брегалничкој бици 1913. У Првом светском рату постављен је за команданта Прве армије која је претрпела велике губитке у бици на Дрини и осујетила аустроугарску офанзиву. У тој бици је генерал Бојовић рањен, па је на место команданта Прве армије постављен генерал Живојин Мишић. Јануара 1916. Генерал Бојовић је постављен на дужност начелника штаба Врховне команде. На том положају је остао све до јуна 1918. када је поднео оставку због неслагања са савезничким генералима да се Србима проширује фронт. Тада поново долази на чело Прве армије. Одмах после пробоја линија солунског фронта, Бојовићева Прва армија је пробијајући се на север оставила иза себе савезничке трупе више од 200 километара. За успешно вођење офанзиве, генерал Петар Бојовић добио је чин војводе. За нешто мање од два месеца Прва армија је под борбом прешла 800 километара и ослободила Београд. 1921. војвода Бојовић је постављен за начелника генералштаба. Од 1922. је ван активне службе. У време агресије Немачке 1941. био је номинални помоћник врховног команданта старе југословенске војске, али без утицаја на операције. Умро је у Београду 20 јануара 1945. године, када је Немачка већ доживела пораз на Балкану.
Нема коментара:
Постави коментар