БОЛЕСТИ И БЕДА НАШИХ ВЕТЕРАНА – Где су наша људска права?

Више од 500.000 учесника ратова из претходне деценије држава заборавила, сами се боре за голу егзистенцију и пате од менталних поремећаја
Чести протести... Ратни ветерани безуспешно протестују


Услови у којима живи већина српских ратних ветерана, учесника ратова из деведесетих година прошлог века, поражавајући су и за њих и за државу која их је слала у рат. Ови људи немају решено стамбено питање, раде тешке физичке послове, плата им не прелази 20.000 динара, здравље им је озбиљно нарушено, а издржавају и школују најмање по двоје деце.

Број оболелих од ПТСП-а (посттрауматског стресног поремећаја):
Србија
Ветерани 28 %
САД
Вијетнам 15,2%
Заливски рат 9-24%
Ирак, Авганистан 6-12,5

Резултати истраживања о здравственом стању и потребама ратних ветерана у Србији, којих према незваничним проценама има више од 500.000, показали су да више од половине њих пати најмање од једног психијатријског поремећаја - депресије, неурозе, психозе, алкохолизма или хроничне несанице. Њихов материјални положај је катастрофалан - чак 41 одсто ветерана живи с мање од 4.000 динара месечно по члану домаћинства, а 19 одсто њих прима социјалну помоћ и живи у беди. Поред свих проблема, болести и борбе за голу егзистенцију, трећина учесника ратова од 1991. до 1999. године има или је имала посттрауматски стресни поремећај!


Држава нас искористила

Мирко Миливојевић (35) из Прокупља био је на Косову од почетка до краја бомбардовања 1999. године. Десет година касније он је и даље подстанар, ради за 18.000 динара месечно, а ратне страхоте, каже, још није успео да заборави.
- Три пута су гађали село у којем смо били смештени. Људи су гинули... Видео сам свашта. Све то оставило је последице на моје здравље. Дуго сам осећао узнемиреност, имао сам несаницу, избегавао људе... Нисам се опоравио и не знам да ли ћу икада успети да се вратим у нормалу. Али, највише ме боли што наша држава није учинила ништа за нас осим што нас је искористила - каже Миливојевић.



Трауме... Нико у Србији није лечио војнике од последица ратних сукоба


Посттрауматски синдром

Посттрауматски стресни поремећај је поремећај у понашању настао због трауматског догађаја, а типични симптоми су поновљени доживљај трауматског искуства, мучна и емоционална реакција на то сећање и мучни снови. Обично се јавља код мушкарца који је на ратишту био изложен стресовима свих врста и који је преживео рањавање, присуствовао погибији или рањавању сабораца, учествовао у блиским борбама у тешким условима, налазио се у животној опасности, без хране и воде...


Страх и депресија

Процене су да у Србији има око 500.000 ратних ветерана, што држава никада није званично потврдила. Др Викторија Цуцић, професор Медицинског факултета у Београду, каже да највише забрињава то што је истраживање указало на општу здравствену угроженост ових људи!
- Најчешћа појединачна пријављена обољења су повишен крвни притисак, болести зглобова, мишића, поремећаји вида, депресије и неурозе, лумбоишијалгија и посттрауматски стресни поремећај. Наши ветерани имају лошију клиничку слику поменутих болести него амерички војници после Заливског рата. Стопа оболевања код њих је много већа него код остале популације. Свакоме од ветерана дијагностикована су по три обољења. Уочено је и да много више пију и пуше - истиче др Цуцић.
Истраживање је показало да 46,6 одсто ратних ветерана има повишен крвни притисак, да 26 одсто њих пати од хроничне анксиозности - страха и депресије, 12,4 одсто има чир на желуцу, а 28 одсто проблеме с видом. Ветерани годишње посете лекара девет пута у просеку, за разлику од осталих грађана који се лекару обраћају шест пута годишње.


Где су наша људска права?

- Не постоји институција која се брине о учесницима ратова. Ветерани као посебна категорија су потпуно запостављени. Наша држава воли хероје, али не и ветеране. Стиче се утисак да би свима лакнуло када би некако заборавили на нас. Ми смо, нажалост, препуштени сами себи, иако нас у Србији има више од пола милиона. Тражимо да се оформи посебно министарство које би се бавило положајем ратних ветерана и њиховим људским правима.