Први командант Ваздухопловне команде Српске војске, први командант борбене јединице српског ваздухопловства, први школовани пилот…
И пре њега многи људи су покушавали да лете на различите начине и на различитим летећим справама лакшим или тежим од ваздуха, али је инжењеријски капетан Српске војске Коста Милетић био први прави ваздухопловац у Србији. Он је први школовани пилот балона, јер тада других ваздухоплова није ни било, код нас. Његово име извукао је из заборава поводом обележавања осам деценија српске авијатике публициста Златомир Грујић.
Крајем XИX и почетком XX века Србија је "журила" да ухвати корак са развијеним светом у ваздухопловству. Тако је у "Уредби о формацији целокупне војске" од 2. августа 1893. године било предвиђено да се у свакој дивизији Српске војске формира ваздухопловна чета. Но, то је остало само "мртво слово на папиру". Упркос визионарским идејама људи који су радили тај акт са реализацијом се морало чекати скоро двадесет година.
За то је требало да министар војни постане пуковник Милош Васић, човек високе техничке културе и визионарских погледа. Он је конструисао чувену ручну бомбу "крагујевку", нишанске справе за ваздухоплове и артиљеријска оруђа, авионске бомбе и друга борбена средства.
Процењујући да долази ера технике, министар војни Васић, упркос снажним отпорима конзервативног језгра, успео је да издејствује државни кредит за школовање неколико официра техничке и других струка, а међу њима и једног у ваздухопловној школи у Русији.
На конкурс 1900. године за ваздухопловну школу јавило се четири кандидата, а најбоље резултате на испиту из руског језика, хемије, физике, математике и географије, показао је Милетић па је решењем министра војног одређен за ваздухопловну школу у коју је отпутовао почетком 1901. године. Био је то још један успех у сјајној каријери овог официра.
Коста Милетић је рођен 21. септембра 1874. године у Аранђеловцу. После завршених седам разреда гимназије ступио је 1892. године у 25. класу Војне академије коју је завршио 1895. године као пети у рангу. Две године је провео у пешадији, а затим распоређен у инжењерију. Одатле је послат на школовање за ваздухопловца. И у другим армијама први летачи су регрутовани из редова официра и подофицира углавном техничких родова.
Двогодишње школовање у Русији Милетић је завршио са одличним успехом, као други у рангу. Техничка ваздухопловна школа у Петрограду спремала је техничке ваздухопловне официре за израду-конструкцију балона и апарата, и пилоте за везане и слободне балоне. Поред тога оспособљавала је стручњаке за дресуру и неговање голубова писмоноша и организовање станица голубије поште које су тада биле у саставу ваздухопловства. Милетић је провео шест месеци у станици голубије поште ове школе и оспособио се, поред управљања балоном и за тај посао.
На великим маневрима Руске војске септембра 1902. године био је придодат Кијевској армији. Тада је, летећи са једним руским официром, управљао слободним балоном и том приликом постигао рекорд са висином од 1.100 метара и долетом од 180 километара. При том је слао поруке голубијом поштом. Маневрима је присуствовао и руски цар који се похвално изразио о успеху српског официра.
По завршетку ваздухопловне школе у Петрограду, Коста Милетић се вратио у Србију, где је распоређен на службу у инжењеријско одељење Министарства војног. Сачинио је елаборат за формирање балонских јединица и станица голубије поште са свим потребним прорачунима, али надређени официри нису били склони “новотаријама”, па су га преместили за командира пионирске чете у Нишу.
Током 1904. и у првој половини 1905. године Коста Милетић је био ордонанас краља Петра Карађорђевића, али је захтевао прекоманду у трупу, па је премештен за команданта батаљона. Разочаран што се његовим плановима о увођењу ваздухопловства и знању које је стекао на школовању у Русији не придаје пажња, затражио је да буде разрешен активне војне службе. То је спречио тадашњи министар војни Степа Степановић који га је распоредио на рад у техничком одсеку Инжењеријског одељења главног Генералштаба како би се бавио ваздухопловним пројектима. Захваљујући томе успео је да 1908. године оснује прву српску станицу голубије поште у Медошевцу код Ниша.
Као официр у Генералштабу Коста Милетић је био ангажован на припремама за куповину првих балона за Српску војску 1909. године и на формирању балонског одељења. Лично је учествовао у куповини балона у Немачкој, када су набављени један везани змај-балон "Дракен" и два лоптаста балона од којих је један назван "Србија", а други "Босна и Херцеговина". Приликом пријема балона 19. априла 1909. године капетан Коста Милетић је летео на балону "Србија" са српском заставом. То је био први лет једног српског ваздухоплова са српским пилотом и српским обележјима.
Када је почео Први балкански рат 1912. године, Србија је имала балонско оделење са три балона и две станице голубије поште. Коста Милетић се добровољно јавио да иде на фронт. За успешно командовање батаљоном и показану храброст у Кумановској бици унапређен је у чин мајора. Одмах после тога, позван је у Генералштаб ради припрема за формирање српског ваздухопловства.
Са школовања у Француској тада се вратила група од шест пилота, набављено је 12 авиона, ту су били и страни инструктори и механичари. Одређена је локација за први аеродром на Трупалском пољу код Ниша. Извршавани су први летови српских авиона над српском територијом.
Одлуком министра војног војводе Радомира Путника у децембру 1912. године установљена је Ваздухопловна команда Српске војске која је у саставу имала: аеропланско одељење (ескадру); балонско оделење; водоничну централу и голубију пошту. За команданта је постављен мајор Коста Милетић, а новоформирано ваздухопловство је било међу јачим у односу на суседне државе. По времену формирања било је међу првих 15 у свету, а четврто по употреби у борбеним дејствима.
Када је ради помоћи Црногорској војсци на фронту код Скадра формиран Приморски кор под командом генерала Петра Бојовића, за ваздухопловну подршку основан је фебруара месеца 1913. године "Приморски аероплански одред", прва борбена јединица српског ваздухопловства састављена од три авиона и четири пилота. Командовао је мајор Милетић...
На челу српског војног ваздухопловства Коста Милетић био је у Балканским ратовима и у најтежем периоду Првог светског рата. Дао је све од себе што је могао. Када је после повлачења Српске војске на Крф извршена реорганизација ваздухопловства формирањем Аеропланске ескадре, Аеропланског депоа и Аеропланске радионице, он се нашао на челу ескадре.
На сопствени захтев вратио се 1916. године у инжењерију.
После рата, 1921. године пензионисан је у чину пуковника. Умро је у Београду 1953. године. Његов гроб млади ваздухопловци пронашли су на Новом гробљу 1995. године, открили га од заборава и положили цвеће. Одата је заслужена пошта првом ваздухопловцу Србије.
Нема коментара:
Постави коментар