"НАТО авиони су на Ниш бацили укупно 36 контејнера касетних бомби. Њихов траг још се јасно види и на кући Даринке Петковић, у Шуматовачкој улици 22. Она и данас живи сама у помоћним просторијама куће, а пролећа 1999. године нерадо се сећа. Кад је бомба пала у суседну собу, све се у тренутку запалило. Нико јој није помогао, каже Даринка Петковић која, ни после 12 година, није успела да оспособи кућу за становање"
КУТИЈЕ СМРТИ
Данас се у свету много ради на развоју оружја за масовно уништавање и онеспособљавање борбених средстава, али пре свега људског потенцијала непријатеља. Код примене средстава за масовно дејство, посебно су угрожени цивили. Касетне бомбе, кутије смрти, направили су и отворили Американци, најпре у Другом светском рату, а после тога су темељно усавршавали у Камбоџи, Вијетнаму, Лаосу, Ираку и сада у СРЈ. Оне представљају нехумано оружје које, при дејству на људе изазива "мултипла" рањавање и тешка оштећења организма. Лечење рањених представља посебан проблем обзиром да се ради о витално угроженим болесницима код којих је гелерима касетних бомби захваћен већи број система. И поред тимског рада, у који су укључени општи хирург, ортопед и пластичар, остају трајне последице које могу бити од функционалне неспособности до губитка екстремитета. Употреба касетних бомби по цивилним циљевима, као што је био случај у Нишу а и у другим градовима СР Југославије, представља крајње нехуман и антицивилизацијски чин.
ЕФЕКТИ ДЕЈСТВА КАСЕТНИХ БОМБИ
Приликом експлозије касетне бомбе, притисак разбија омотач дајући велико убрзање насталим фрагментима. Фрагменти (парчад, пројектили) су неправилног облика и знатно се разликују по величини, облику и брзини.
У непосредној близини експлозије, ова парчад имају велику почетну брзину, која може достићи и до 2000 метара у секунди. Међутим врло брзо губе своју енергију, а тиме и брзину кретања. Фрагменти касетних бомби неправилног су облика и изазивају екстензивне повреде ткива. Неправилни обилик фрагмената даје рани посебне морфолошке карактеристике. Карактерише их велики дефект коже и поткожног ткива неправилног облика, раскидани мишици и неправилни дубоки џепови у свим правцима који садрже секундарне пројектиле. Чешће него у рана нанесене зрном, ове ране су устрелног типа са повредама великих крвних судова и живаца и чине посебно погодну средину за развитак инфекције у првом реду анаеробне.
У тренутку пролаза кроз ткива, пројектил предаје део кинетичке енергије на околна ткива. Ударни талас који се том приликом развија, одбацује ткива напред, боţно и назад. Настаје шупљина која је, у случају пројектила велике брзине, приблизно 30-40 пута већа од величине пројектила. У овој шупљини ствара се притисак који мозе достићи и до 100 атмосфера. Ова привремена шупљина траје неколико милисекунди, њене пулсације постепено престају, остављајући резидуални стрелни канал. За време пулсација шупљине, долази до наизменичне промене позитивног и негативног притиска, што доводи до усисавања ваздуха и страних материјала у рану, циме се и објашњава примарна контаминација ткива. Величина привремене шупљине зависи од количине енергије коју пројектил предаје ткивима. У случају устрелне ране сва количина енергије коју поседује пројектил утроши се на стварање привремене шупљине. У случају прострелне ране, количина енергије која се предаје ткивима равна је разлици енергије коју пројектил има при улазу и излазу из ткива.
Отпорност ткива према удару пројектила зависи од количине течности у ткивима, односно њихове специфичне тежине. Ткива са већом специфичном тежином више подлежу деструкцији. Најтеже страдају коштано и мишићно ткиво и паренхиматозни органи.
Дејством пројектила на ткива образује се резидуални стрелни канал, који је увек различит по локализацији, дужини, ширини и правцу. Улазни и излазни отвор ране не дају праву слику о тежини и обиму разарања, нарочито када су у питању пројектили велике почетне брзине. Пројектил велике брзине прави улазни отвор промера око 1-2 цм, а излазни је знатно већи. Резидуални канал је неправилног облика, а околна ткива су оштећена на више сантиметара у страну од резидуалног канала. Пробијајући се кроз ткива пројектил директним дејством изазива гњечење и раздвајање ткива, стварајући ţţзону директне трауматске некрозе". Ова зона представља детритус размрсканог ткива и страних тела у стрелном каналу и по његовим зидовима. Бочни ударни талас индиректним дејством пројектила оштећује ткива непосредно око стрелног канала у виду масивног потреса "зона масивног потреса" и у виду молекулаиног потреса - "зона молекуларног потреса". У зони масивног потреса настају иреверзибилни циркулаторни поремећаји у ткивима због анатомских промена на крвним судовима, било услед прекида континуитета или услед тромбозе крвних судова. Некроза у зони масивног потреса испољава се постепено у току неколико часова, за разлику од некрозе у зони директног дејства, која се јавља одмах по проласку пројектила кроз ткива. У зони молекуларног потреса која лежи периферније испољавају се углавном циркулаторни поремећаји - у почетку спазам, а затим дилатација крвних судова, потом повећана пропустљивост капилара, стварање трауматског едема и успорена ткивна циркулација. Граница измеду обе зоне није јасно дефинисана
Део енергије приликом експлозије бомбе ствара ударни талас бласта. Талас бласта креће се од места експлозије у облику сфере компримованог гаса који се брзо шири. Брзина ударног таласа бласта у ваздуху је 3000м/сец, али она опада при удаљавању од места експлозије. Максимални притисак таласа бласта непосредно на месту експлозије је веома висок. Кретање масе ваздуха може изазвати повреде различите тежине, а у непосредној близини експлозије потпуну дезинтеграцију тела. Док се талас бласта креће кроз тело, он ствара специфично оштећење нарочито на местима додира тела и ваздуха. До овог оштећења долази у зиду плућних алвеола, изазивајући видно крварење удружено са едемом. Крајњи резултат може бити посттрауматска пулмонална инсуфицијенција. Карактеристично је да до овога долази након 12 или више сати и болесник може имати само благу хемоптизију или цијанозу, или само чудно понашање. Када се талас бласта под притиском креће кроз трбух он изазива оштећења у зидовима органа који садрже ваздух, и ако је притисак довољно висок изазваће прскање захваћених органа.
БОМБАРДОВАЊЕ НИША КАСЕТНИМ БОМБАМА
У агресији на СР Југославију НАТО је константно користио недозвољена војна средства, као што су касетне бомбе и бомбе са осиромашеним уранијурном.У питању су оружја која су нарочито штетна и опасна по живот и здравље Ијуди и ţиме су последице неупоредиво нехуманије и опасније у односу на класично оружје. На територију СРЈ бачено је преко шездесет контејнера са касетним бомбама од којих свака садржи у просеку око 240 касетних бомби, што значи да је бачено око 15000 бомби.
Град Ниш и околина су у више наврата бомбардовани недозвољеним касетним бомбама од стране НАТО авијације. Приликом напада авиона НАТО авијације 7. маја 1999. године у интервалу од 11 и 30 и 11 и 40 сати бачена су два контејнера са касетним бомбама на Ниш.
Том приликом више касетних бомби погодило је Институт за патологију клиничког центра у Нишу, паркинг поред Института и ред кућа у улици Љубе Ненадовића. Зграда Института за патологију билаје видно обележена знаком Црвеног крста, у складу са међународним конвенцијама, који као да је непријатељу служио као мета пошто је једна од бомби пала директно у центар заставе. Кров Института за патологију пробијен је гелерима касетних бомби на 23, а зидови на 10 места уз безброј оштећења ситним гелерима. По броју и месту оштећења узрокованих експлодирањем касетних бомби, евидентно је да је сам Институт за патологију представљао непосредни циљ напада.
Као последица касетних бомби бацених на паркинг Клиничког центра дошло је до пожара аутомобила. У том пожару потпуно је изгорело 16 и 21 аутомобил је био оштећен.
У бомбардовању Клиничког центра у Нишу укупно је повређено шест радника Клиничког центра. На паркингу и травнатим површинама око њега остало је 8 неексплодираних касетних бомби.
Из другог контејнера бачено је измеду 100 и 150 касетних бомби на центар Ниша. Гранатирање је захватило амбуланту Дома здравља "12 фебруар", централну градску пијацу поред Нишке тврђаве и зграду Ректората Универзитета у Нишу, као и суседне стамбене објекте. Дејство ових касетних бомби по цивилном становништву било је ужасавајуће. Гелери касетних бомби пробијали су плућа, трбух и главу грађана који су куповали хлеба, поврће и воће на пијаци или шетали градом. Једном касетном бомбом тешко је рањена и медицинска сестра здравствене станице "12 фебруар" испред зграде здравствене станице. Она је задобила експлозивну повреду десне потколенице и натколенице са великом дефектом меких ткива, коштаног ткива и дефектом а. феморалис и н. ишијадикуса, као и коминутивни прелом леве бутне кости.
У Шуматовачкој улици у центру Ниша, касетна бомба разнела је цивилу старом 41 година десно стопало и потколеницу. У пределу леве потколенице и стопала задобио мултипла рањавања гелерима касетне бомбе. Због тежине повреде у даљем току лечења урадена је потколена ампутација десне ноге.
Од експлозија касетних бомби 7. маја 1999. године у Нишу погинуло је 15 цивила, 18 је задобило тешке повреде, а 11 лакше телесне повреде. Сви повредени збринути су у Клиничком центру у Нишу. Оштећено је 120 стамбених објеката, уништено је 47, а оштећено 15 путничких аутомобила.
Ниш је поново бомбардован касетним бомбама од стране НАТО авијације 12. маја 1999. године. Бомбардовани су најгушће насељени делови града, и то: центар Ниша и насеље "Дуваниште".
ПОМЕН ЖРТВАМА (08. мај 2008.)
Сећање на 17 недужних Нишлија
На јучерашњи дан пре девет година, у нападу НАТО-а касетним бомбама, погинуло 17 цивила, а више десетина их је тешко рањено
Помен жртвама: јучерашњи парастос (Фото С. Лазаревић)
Ниш – Ниш је јуче обележио свој дан туге, у знак сећања на 7. мај 1999. године: тог преподнева, после бесане ноћи, током које су се авиони НАТО-а на град обрушавали неколико пута, многе Нишлије су се запутиле у набавку на централну пијацу, или да обаве неке друге послове. Тачно у 11 часова и 20 минута, готово истовремено су се зачуле сирене за ваздушну опасност и прве детонације.
У трену се дигао велики облак прашине изнад Горице и Делијског виса, ођекивале су експлозије у северозападном делу града. Куљао је дим из круга Клиничког центра и околине великог здравственог центра, прштало је по Чаиру, око зграде Универзитета (Бановине), на Градској пијаци и оближњим улицама. Зачули су се јауци и запомагање. Са мотороле, у једном склоништу, у близини Позоришта лутака и недалеко од Клиничког центра, стизале су вести о ужасу, о погинулима и рањенима од дејства касетних бомби код Бановине и Клиничког центра.
У Шуматовачкој, Улици Љубе Дидића, Чаиру од касетних пројектила погинуло је много људи, међу њима и трудница у деветом месецу. Као покошени падали су људи поред пијачних тезги, мртвих је било у двориштима породичних кућа уз Клинички центар, горели су аутомобили на паркингу болнице и у околним улицама. Погинуло је 17 цивила, више десетина их је тешко рањено. Ниш се са сличним ужасом суочио и неколико дана касније, 11. и 12. маја. „Југопетрол” и „Енергогас”, потом Дуваниште, Криви вир, Булевар Немањића и Трошарина били су засути ракетама и касетним бомбама, које су иначе по међународним конвенцијама забрањене.
У спомен на најтрагичнији од свих 78 дана бомбардовања, јуче су у Нишу положени венци и служен парастос. Током „Милосрдног анђела” Ниш је 52 дана био под ваздушном опасношћу, а сирене су се оглашавале 129 пута. Погинуло је 55 људи, а град је бомбардован 40 пута.
Нема коментара:
Постави коментар