ПРЕЋУТКИВАНИ ЗЛОЧИНИ !

Опет закаснело сећање западних „чувара“ заштићене зоне Уједињених Нација о злочинима над Србима које су били обавезни да спрече и опет наводно ишчуђавање запада. А све је у ствари по лекцијама медијског рата вођеног противу Срба.
Западни медији су ћутали да је Хрватска извршила највеће етничко чишћење од завршетка Другог светског рата, прећуткивали су да су Срби у Хрватској под њиховом командом били заштићена зона Уједињених нациција, прећуткивали су све злочине хрватске војске од Медачког Џепа до Олује јер је Србе требало сатанизовати и Свету представити као агресоре. Агресоре на сопствене куће и регионе јер су они у тим регијама живели у великој већини. У том правцу су се кретале и све медијске кампање, и кад су се кампање завршиле, а Срби били сатанизовани и без суђења и доказа проглашени агресорима а не људи који су бранили своја огњишта онда напрасно „проради савест“ појединих и кажу по нешто како су у ствари Срби били жртве а не агресори.

Ту закаснелу појединачну „савест“ ретко ко региструје и прочита, те она не може да избрише дугогодишњу сатанизацију и лажи које су пласирани па се већ формирана слика о добрим Хрватима и злим Србима у главама западних грађана неће битније мењати. Тако се и један дански војник „пробудио“ да телевизији Данске после 15 година исприча шта су хрватски војници радили са Србима. Зато наслов „Злочин који је шокирао Данце“ више је за нашу домаћу употребу, али је далеко од његовог правог значења и истине. Знала су дански медији за тај злочин и када су водили медијску кампању противу Срба, али јој није одговарало да тада буде објављен. Ово са 15 година закашњења бива само као нужно задовољење бар дела истине, како их историја не би оптужила за директно саучешће јер ће се једног дана истина ипак обелоданити.


Злочин који је шокирао Данце

Велики број данских војника из УН, стационираних у Хрватској, није се 1995. умешао када су мушкарци у камуфлажним униформама погубили деветоро хендикепираних Срба, пред њиховим очима, пише дански лист БТ. Дански војници из УН, стационирани у Хрватској за време "Олује", нису реаговали кад су људи у маскирним униформама, пред њиховим очима 1995. године убили девет хендикепираних особа српске националности, који су се сакрили од рата у школи у Двору на Уни, известио је дански лист БТ.


Дански медији називају тај случај "црним поглављем" данске ратне историје који је упркос своје језивости, готово неописан. "Трагедија је само површно поменута у појединачним новинским чланцима, као и у пар мемоарских дела, у једном од њих, који је написао тадашњи шеф батаљона, пензионисани пуковник Јорн Јенсен", наводи дански лист у свом издању од 24. априла. Погубљења су се десила само неколико метара од данске јединице коју је чинило 200 добро наоружаних војника.

Сведочење Јана Велендорфа, данског војника

Дански војници су, у односу на 12 починилаца, имали више могућности да интервенишу, када су пред њиховим очима, бомбама и пешадијским наоружањем убијани људи. Међутим, војници су добили наређење да само посматрају. Ликвидације су се десиле 8. августа 1995. године у хрватском граду Двор, где су поменуте хендикепиране особе живеле у једној школи, коју су данске трупе делимично били укључили у састав свог војног кампа. Око 14.25 часова једна чета од 30 данских војника приметила је на западној страни школе 12 мушкараца у камуфлажним униформама, који су се кретали путем близу школе у напуштеном граду.

Постројени и погубљени

Из утврђења УН на крову школе два данска војника су видела како су четворица од тих мушкараца провалили у школу употребом ручних бомби. Након тога, деветоро физички и психички хендикепираних особа постројено је, и једна по једна особа је убијана. Поред тога, три до четири цивила је везаних руку изведено из школе.

Масакр је трајао читавих 15 минута. Реконструкција од стране листа БТ, недвосмислено показује да су дански војници имали низ могућности да интервенишу. "Видели смо 12 особа у маскирним униформама како се приближавају школи. Био сам у бункеру на врху зграде и јавио сам команданту шта се догађа. Гледали смо их како гранатама разбијају врата школе, али имали смо наређење да не интервенишемо ", рекао је Јан Веледорф који је као надпоручник посматрао читав догађај са одстојања од 35 метара, из утврђења УН на крову школе.

"Униформисане особе су ушле у школу, извеле хендикепиране особе и старце, поређали их у ред и убили. Све је трајало мање од 15 минута", навео је Велендорф. "Могли смо упуцати убице. То би било лако као погодити медведе у забавном парку", рекао је сведок.

Осим поменуте двојице Данаца на крову, још два војник су гледала део чина ликвидације из данског војног кампа. Поред тога, чета од 30 наоружаних данских војника имала је положај према западној страни школе, одакле су могли да чују звук бомби и пуцњаву из унутрашњости школе.

Централна команда војног кампа била је обавештена преко радио везе о дешавањима. Само је недостајало наређење од стране шефа јединице војног кампа, мајора Јоргена Колда, да се интервенише, међутим, војницима је уместо тога саопштено да прате ситуацију.

Мајор Колд каже да данас, 16 година након тих догађаја, не жели да учествује у причи око тога да ли је нешто могло да буде спречено или не. "Људи у кампу су касније били потресени због тога што се десило. Многи су били љути због тога што ништа нисмо учинили. То је разумљиво - посебно када се гледа како људи бивају покошени на тај начин", сећа се Бјарке Дупонт Соренсен, надпоручник у војном кампу Двор.

Сада пензионисани мајор Поул Борцхум је убрзо после ликвидације заменио Јоргена Колда у својству шефа јединице у Двору. "Да сам ја био тамо, наредио бих својим војницима да испале пуцње упозорења кроз прозоре, да би натерали те људе да се зауставе", каже Борцхум.

Превод са данског: Петер Марковић


Хрватска умањује злочине

Хрватско тужилаштво изашло са срамним бројкама жртава ратних злочина у њиховој држави. Током „Олује“ погинуло је и нестало 1.922 Срба, али Хрватска чини све да се то не помиње

Током акције "Олуја" почињена су 24 најтежа ратна злочина са укупно 156 жртава и 47 такозваних обичних убистава. За највећи део почињених злочина још трају истраге, док је за 11 убистава процесуирано 10 припадника хрватских оружаних снага - подаци су које је у јавност изнело Државно тужилаштво Републике Хрватске.

Што се тиче такозваних обичних убистава, за убиство 21 жртве поступци се воде против 33 особе, док за остале злочине починиоци нису откривени, истичу у Тужилаштву, при том не дајући податке шта је било са процесуираним особама. Број од 203 утврђене жртве разликује се од података Хрватског хелсиншког одбора о 677 убијених и несталих српских цивила, а Тужилаштво то објашњава чињеницом да ХХО није раздвојио жртве рата и ратних злочина и убистава. Тужилаштво је позвало да се утврде околности страдања свих жртава. У Уједињеним нацијама, сектору "Југ", који је обухватао северну Далмацију и Лику, ХХО је евидентирао 410, а на подручју "Север", које је обухватало Кордун и Банију, 267 убијених и несталих цивила.

Међутим, бројке до којих је дошао Документационо-информативни центар "Веритас" далеко су веће од оних које износе и хрватско тужилаштво и ХХО. - Током "Олује" и после ње, погинуло је и нестало 1.922 Срба, а само током августа 1995. године убијене су 1.764 особе - каже, за "Новости", Саво Штрбац, председник "Веритаса". - Од тога, 62 одсто су цивили, а међу њима, половина је старија од 60 година. Међу жртвама су 534 жене, деветоро деце до 14 година и деветнаесторо деце до 18 година.

Према Штрпчевим речима, од укупног броја, решена је судбина 894 особе, док се остали воде као нестали. Како наглашава, "Веритас" располаже са информацијом о 438 регистрованих гробних места, из "Олује", али Хрватска не даје сагласност да се тела ексхумирају. - До 2000. године у Хрватској није процесуиран ниједан случај ратног злочина, јер је став њиховог правосуђа био да су они водили одбрамбени рат - наставља Штрбац. - Под снажним притиском међународне заједнице и нас из "Веритаса", мења се став, па догађаји почињу да се квалификују као ратни злочини. Они су сами себе убеђивали да су само жртве Срба. Бројке које износи хрватско тужилаштво доказ је колико нема воље, пре свих политичара, да се открије истина. Уколико пресуда Хашког трибунала Анти Готовини постане правоснажна, што верујем да хоће, то би могло да нам помогне да докажемо да је над Србима извршен геноцид.

Према писању појединих хрватских листова, хашка пресуда генералима Анти Готовини и Младену Маркачу, који су осуђени на 24, односно 18 година затвора, могла би да утре пут за нова кривична гоњења. Овог пута, од Тужилаштва Босне и Херцеговине, које би могло да подигне оптужницу против високих официра Хрватске војске и Хрватског већа одбране који су 1995. учествовали у операцијама "Маестрал" и "Јужни потез" у западној Босни.

На попису осумњичених, осим генерала Готовине, налазе се и Рахим Адеми, Дамир Крстичевић, Миљенко Филиповић, Љубо Ћесић Ројс, Станко Сопта, Златан Мијо Јелић, Жељко Гласновић, Слободан Матенда и други. Портпарол Тужилаштва БиХ Селма Хећимовић изјавила је да се на основу пријава Тужилаштва Републике Српске спроводи истрага због злочина који су се десили за време операције "Маестрал", док у Тужилаштву РС засад не желе ништа да коментаришу. Официрима је наводно дискретно саветовано да не иду преко Неума, јер би могли да буду ухапшени. Подсећа се и да судски органи БиХ процесе за ратне злочине не воде на исти начин као у Хагу, односно да се појединац не терети за командну већ искључиво за личну одговорност.

Књига о „Олуји“

Књижевник и публициста Ђакомо Скоти, рођени Наполитанац, који живи и ради у Хрватској, прошле године објавио је књигу "Хрватска операција Олуја". Како сам истиче, ради се о својеврсном дневнику догађаја писаном како би се сачувало сећање на злочине који су прећутани или за које се није знало.

Штрбац: Хрватски војници су поубијали хендикепиране Србе

Предсједник невладине организације "Веритас" Саво Штрбац демантовао је данас хрватске спекулације да су ликвидацију деветоро хендикепираних Срба у Двору на Уни 8. августа 1995. године починили припадници Српске Војске Крајине или српске паравојске.

Српска страна има доказе да су Двор на Уни већ 7. августа увече држали припадници хрватске војске, изјавио је Штрбац, истакавши да је овај, као и многе злочине у операцији "Олуја", починила једна хрватска јединица приликом чишћења терена, не штедећи никога. - Тврдње да су Срби сами ликвидирали своје хендикепиране цивиле представљају још један покушај подвале у супротности с чињеницама и здравом логиком - истакао је Штрбац.

Према истраживањима "Веритаса", у току "Олује" хендикепирани српски цивили су пребачени из старачког дома у Петрињи и смјештени у школу у Двору на Уни, на само неколико метара од кампа данских војника Унпрофора. Зато се, каже Штрбац, "са сваком логиком косе тврдње да су сами Срби своје хендикепиране склонили на најбезбједније могуће мјесто, а онда починили њихов масакр на очиглед војника Унпрофора." Штрбац је испричао да је, према свједочењу једног генерала СВК, хрватска јединица надирући од Суња и Костајнице "чистила терен" и поподне 7. августа ушла у Двор на Уни. На том подручју није било СВК, нити је Војска РС прелазила ријеку.

Дански новинар Каспер Ведсманд објавио је свједочење данских војника према коме је 12 војника, у униформама без ознака, ручним гранатама и аутоматским пушкама хладнокрвно побило немоћне људе, међу којима и оне у инвалидским колицима и ампутиране ноге. Питање одговорности за овај злочин покренула је 23. априла данска БТ телевизија, јер се покољ догодио на очиглед 200 данских војника из састава УН стационираних на неколико метара од основне школе, али га нису спријечили јер су имали наређење да се не мијешају. Дански медији назвали су овај случај "мрачним поглављем у њиховој историји ратовања"

Злочин у Двору на Уни, како каже Штрбац, јавности су познати још од 19. децембра 1996. године, када су холандски историчари Јан Баласт и Јан Блау у листу "Нет пароол" објелоданили да су хрватски војници 7. августа 1995. поубијали више од 200 српских избеглица. Они су навели и исказе свједока, које су потврдили и високи функционери УН са терена, да су тела поубијаних видјели у парку Двора на Уни и да су "Данци касније пронашли четири убијена инвалида у школи на Двору".

Замјеник команданта данског УН батаљона, поручник Моесграда, свједочио је да се у околини Двора налазило "око шест масовних гробница" и да су највјероватније српске избјеглице у парку биле жртве хрватске војске и резервиста Домобранске пуковније Суња.

Позивајући се на извјештај УН, хрватска штампа је објелоданила имена побијених хендикепираних српских цивила, од којих се три поклапају са списком "Веритаса". Штрбац је указао да за злочине над избјеглицама у тадашњем сектору сјевер, који се налазио под заштитом УН, а у коме се догодио и масакр хендикепираних и инвалида, још нико није одговарао. Недавна пресуда Хашког трибунала хрватским генералима односи се на злочине почињене у сектор Југ, Лику и Далмацију.

03.05.2011. / Српска политика