понедељак, 23. мај 2011.

НЕМА ПЛАТНА ЗА ЦРНЕ БАРЈАКЕ

"Број мртвих у првом светском рату: 1.247.435 људи, тачно 28 одсто од целокупног становништва"



Тукући се са силама које су биле одлучиле да је поробе и униште као самосталну државу и тако је спрече да оствари своје националне циљеве - да сабере све Србе у свом крилу, а поврх тога окупи око себе све земље настањене Јужним Словенима у Аустроугарској, Србија је у рату 1914-1918. године изгубила силно људство. Имала је толико гробова да их све није могла ни побележити. Ни платна није било довољно да би се на свакој кући, из које је неко погинуо или био убијен, могао истаћи црни барјак, по прастаром обичају.

Од 852.000 војника, колико је Србија позвала под ратну заставу, погинуло је на ратиштима или умрло од рана и епидемија 402.435 обвезника. Тако велике губитке, у односу на број становника није имала ниједна друга држава...
Само у 1914. години српска војска је остала без 2.110 официра, 8.074 подофицира и 153. 373 војника.До септембра 1915. из списка живих избрисано је 172.508 бораца.

Ка албанским беспућима: Албанску голготу нијепреживело 70.000 бораца и 130.000 цивила који су кренули са војском



Током преласка преко Албаније живот је изгубило 77.455 војника, а на Солунском фронту, 1916, 1917. и 1918. године - 36.477.Сем свега наведеног, године 1915, на територији Србије 34.781 војник умро је од рана или болести.


"Стојте галије царске..." Плава гробница на Виду, у позадини бродови некадашњих савезника, Француза



Колико су ови губици били велики, може се закључити и на основу податка, да је из читаве Хрватске и Славоније у Првом светском рату погинуло - у Србији, затим у Русији и на италијанском фронту око 70.000 војника (око 150.000 било је заробљено, већином у Русији).

И у заробљеништву је страдао велики број српских војника - у свему 81.214 бораца. Један број је убијен, један део умро услед слабе исхране и разних болести, а један део је оставио живот на сваковрсним радилиштима на којима ратни заробљеници, по Хашким конвенцијама, нису ни смели бити употребљавани; у питању су били фортификациони радови у првим борбеним линијама (на аустријско-италијанском фронту), у рудницима, и тако даље. Како је касније утврђено,многи српски ратни заробљеници били су приморани да учествују и на изградњи Багдадске железнице у пустињама Месопотамије...


Аустроугарски злочини у Мачви, 1914. године: Наредба је гласила - уништи све што је српско, убиј све што српски говори!



Велике губитке цивилног становништва имала је Србија у рату 1914-1918. године и у цивилном становништву - 845.000 рачунајући у тај број и жене и децу.Само од грађана који су пошли за војском преко Албаније погинуло је или умрло 140.000. Епидемија тифуса 1914-1915. године однела је око 360.000 живота.

Вешала у Крушевцу: Злочинима Хрвата на северу, придодати су злочини Бугара на југу


Вешање Срба за време аустроугарске окупације: 11.000 обешено је по пресуди војних власти, много више без икаквог суђења; једна сељанка завршила је на вешалима само зато што су је чули,док су јој отимали летину,како мрмља: "Пресело вам, дабогда"



Укупно, према подацима изнесеним на Конференцији мира у Паризу, Србија је, што војника а што цивила изгубила 1.247.435 људи - 28 одсто од целокупног броја становника 1914. године, када је рат почео. (Према подацима саопштеним у Народној скупштини 1921. године, број жртава рата износио је - 1.000.356). Са тешким инвалидима, неспособним за самосталан живот и привређивање, губици Србије износили су пак 1.511.415 људи.


Инвалида је било толико у Србији после 1918. године да су се од њих могле формирати читаве дивизије... Они су представљали велики проблем за опустошену Србију. Исто тако велики проблем су била и ратна сирочад, недорасла деца, која су остала без храниоца, често и без оца и без мајке... Њих је било око 500.000.

Нема коментара:

Постави коментар