"Само у периоду од 1991. до 1995. године на територији Хрватске и Босне,порушено је 212 српских храмова, а уништено је и око 7000 икона. За сваки народ то је катастрофа"
Не једанпут је наш народ, кроз своју историју долазио у опасност - бити или не бити - и пре Косова, и на Косову, и у мраку ропства, и у невољама до дана данашњега. Али просветљен еванђелском науком и вером у Сина Божјега, није подлегао ни апатији, ни очајању - рекао је патријарх српски господин Павле о светом Николи 1995. године.
Кроз векове робовања Турцима и обесправљености под хабсбуршком круном и млетачким дуждовима, Срби су свој идентитет успели да очувају пресудном заслугом Српске православне цркве. Столеће на измаку, од којег се очекивало да ће српском народу, у државном јединству и националној независности, донети давно заустављени просперитет, донело је најстрашнија искушења, најразорније ратове и геноцид. Јасно је да они који су правили планове о систематском истребљењу Срба нису имали милости према њиховим богомољама и другим знамењима вере и, уопште, према њиховој Цркви, као стубу духовности и народне самосвести.
Први светски рат узео је Србима огромне људске и материјалне жртве, али страдања цркава и других сакралних здања у овој несрећи незнатна су у поређењу са оним што ће касније, у Другом светском рату и у југословенским ратовима од 1991. до 1995. приредити Србима најблискији народи, они с којима их веже порекло и језик, а од којих их дели само вера.
Током Другог светског рата, по подацима којима располаже Музеј Српске православне цркве у Београду, уништено је више од 400 српско-православних храмова. "Само на подручју Горњокарловачке епархије, од 203 цркве и капеле порушено је 116, а тешко оштећено 39. У Славонској епархији уништена су 54 храма, а тешко оштећен 21. На територији Бањалучке епархије страдале су 64 цркве, а 21 је оштећена. И три манастира ове епархије су преживела знатна оштећења, а један је уништен", тврди Слободан Милеуснић, управник Музеја Српске православне цркве.
Најјезивије звучи тврдња г. Милеуснића да затирање српског црквено-уметничког и историјског блага скоро да и није престајало од 1941. "У поратном периоду комунистички режим, потпомогнут притајеним националистичким снагама, увелико је онемогућавао, па чак и спречавао обнову и заштиту српских цркава и манастира", каже управник црквеног музеја. "У бившој Републици Хрватској, постојеће службе заштите, посебно Регионални завод у Осијеку и Републички завод Хрватске, смишљено су занемаривали српско духовно и историјско наслеђе." Као један од примера који потврђују речено, г. Милеуснић помиње манастир Ораховицу, који спада у ред највреднијих споменика на просторима Подравине. Манастирска црква подигнута је 1592. а фреско-сликана 1594. године. Усташе су опљачкале манастирску ризницу, а конаци су запаљени 1942, по наређењу Јанеза Грге и Карла Мразовића Гашпара, партизанских команданата и комесара. По завршетку рата, надлежне институције у Хрватској нису учиниле ништа да се овај духовни и културни центар Срба у Славонији обнови.
У 90-им, Срби и Српска православна црква ушли су у нови круг балканског пакла. Број од 212 порушених и 367 оштећених светиња, до сада познат Музеју Српске православне цркве, непотпун је. Од десет српских православних седишта у бившим југословенским републикама Хрватској и Босни и Херцеговини, седам владичанских резиденција је уништено - гранатирано или демолирано. Порушени су саборни храмови у Пакрацу, Карловцу и Мостару. Стара Епископска књижница у Пакрацу, једна од најдрагоценијих српских библиотека, опљачкана је, а древне књиге се растурају и продају широм Европе. Иста судбина задесила је епархијске библиотеке у Загребу, Карловцу и Мостару. Она у Сарајеву је изгорела.
Наша бројна културна блага заувек су изгубљена. Осим вредних литургијских предмета, уништаване су читаве галерије икона на иконостасима, дела најпознатијих иконописаца и сликара од XVI до ХХ века. Број икона на једном иконостасу креће се од 20 до 50, па чак и 70. Најнижи просек био би 35 икона. И када се тај, дакле, најнижи број помножи са 212 порушених храмова добија се трагичан резултат - више од 7.000 бесповратно несталих икона. Толико уништених ликовних дела представља за сваки народ националну катастрофу.
Страдало је и много српских храмова који су били далеко изван зона ратних дејстава. Вандали су разарали цркве које су и по стотинак километара биле удаљене од борбених линија. "Посебну осуду заслужује смишљено уништавање изузетног споменичког наслеђа које, због своје архитектуре и уметничке вредности, припада највишој категорији", речи су г. Милеуснића. "Хрватски националисти спалили су два јединствена споменика српског архитектонског наслеђа, цркве брвнаре у Доњој Рашеници и Растовцу, подигнуте 1709, односно 1730. године. Више не постоје чак ни њихови темељи."
Зверски су скрнављени и споменици за које Србе везују најболнија памћења. На пример, Спомен-капела у Пребиловцима, где су 1991. сахрањене мошти хиљада невиних Срба, мучки побијених у Другом светском рату. До темеља је срушено ово, такорећи, тек саграђено светилиште, а кости мученика су спаљене.
У једној од својих посета Космету, Ричард Холбрук и Роберт Гелбард обишли су православни манастир Грачаницу. Обећали су тада да ће културно-историјски споменици, којима је јужна српска покрајина тако богата, а нарочито они под заштитом УНЕСКО, бити трајно заштићени.
Међутим, већ у првим данима агресије НАТО на нашу земљу проузрокована су општећења и на велелепној Грачаници. А после три недеље зверских напада из ваздуха, дошли смо до узнемирујућег скора - у непосредној близини манастира, задужбине краља Милутина из 1321. године, испаљено је више од 40 пројектила. На само пола километра од Грачанице, НАТО је бацио и 900 касетних бомби. Средњовековна светиња за сада одолева. Оштећена је фасада манастира, а на конаку и црквеној капели су попуцали зидови и прозорска стакла. У више наврата наношена је штета и манастиру Светог архангела Михаила, чије сестринство мора да се евакуише да би се здање обновило. Дај Боже да ту буде крај страдању српског црквеног блага у овом несрећном веку.
Тешко би било наћи речи које би довољно јако изразиле згражање над свим овим злоделима, још теже оне које би их "објасниле". Уводно слово публиклације "Духовни геноцид 1991-1995" Слободана Милеуснића (Музеј Српске православне цркве, 1997) патријарх Павле овако је започео - Опомињући своје ученике на тешкоће које ће их сналазити у овом свету, Господ Исус Христос им је не једанпут говорио: "У свету ћете имати невољу; чувајте се од људи; мене су гонили и вас ће гонити."
Радован Купрес
јун 1999.године
Списак уништених и оскрнављених цркава на Косову и Метохији (Јун-Октобар 1999)
1.МАНАСТИР СВ. ТРОЈИЦЕ у Мушутишту, поред Суве Реке
2.ЦРКВА ПРЕСВЕТЕ БОГОРОДИЦЕ у Мушутишту поред Суве Реке
3.МАНАСТИР СВ. МАРКО у Кориши крај Призрена
4.МАНАСТИР СВ. АРХАНЂЕЛА ГАВРИЛА у Биначу поред Витине
5.МАНАСТИР ДЕВИЧ, поред Србице
6.МАНАСТИР СВ. УРОША, Шареник, Горње Неродимље
7.МАНАСТИР И ЦРКВА СВ. АРХАНЂЕЛА, Горње Неродимље
8.ЦРКВА СВ. НИКОЛЕ ЛЕТЊЕГ, Доње Неродимље
9.ЦРКВА СВ. СТЕФАНА, Доње Неродимље
10.ЦРКВА ВАВЕДЕЊА БОГОРОДИЦЕ у Долцу поред Клине
11.ЦРКВА СВ. НИКОЛЕ у селу Словиње код Липљана
12.ЦРКВА СВ. АПОСТОЛА ПЕТРА И ПАВЛА у Сувој Реци
13.ЦРКВА СВ. ТРОЈИЦЕ у Петричу поред Пећи
14.ЦРКВА ВАВЕДЕЊА ПРЕСВЕТЕ БОГОРОДИЦЕ у Белом Пољу, Пећ
15.КАТЕДРАЛНА ЦРКВА СВ. УРОША у Урошевцу
16.ЦРКВА СВ. ИЛИЈЕ у Вучитрну
17.ЦРКВА СВ. ЈОВАНА ПРЕТЕЧЕ у Самодрежи код Вучитрна
18.ЦРКВА СВ. ПАРАСКЕВЕ у Дрснику код Пећи
19.БОГОРОДИЧИНА ЦРКВА, село Накло код Пећи
20.ЦРКВА СВ. ТРОЈИЦЕ у Великој Реци поред Вучитрна
21.ЦРКВА СВ. АПОСТОЛА у Петровцу код Косовске Каменице
22.ЦРКВА СВ. БОГОРОДИЦЕ у селу Подгорце код Витине
23.ЦРКВА ЗАЧЕЋА СВ. ЈОВАНА ПРЕТЕЧЕ у Пећкој Бањи
24.ЦРКВА СВ. БОГОРОДИЦЕ у Ђураковцу
25.ЦРКВА СВЕТЕ ТРОЈИЦЕ у Ђаковици
26.ЦРКВА СВ. НИКОЛЕ у селу Осојане код Пећи
27.ЦРКВА СВ. ИЛИЈЕ у Бистражину поред Ђаковице
28.ЦРКВА СВ. ДИМИТРИЈА у Сиги код Пећи
29.ПАРОХИЈСКА ЦРКВА СВ. ИЛИЈЕ у селу Жегра код Гњилана
30.ЦРКВА СВЕТИХ ВРАЧА КОЗМЕ И ДАМЈАНА у селу Новаке код Призрена
31.ЦРКВА ВАВЕДЕЊА ПРЕСВЕТЕ БОГОРОДИЦЕ у Великом Крушеву код Пећи
32.МАНАСТИР ЗОЧИШТЕ И ЦРКВА СВ. ВРАЧА КУЗМЕ И ДАМЈАНА
33.ПАРОХИЈСКА ЦРКВА у селу Грмово код Витине
34.ЦРКВА СВ. НИКОЛЕ у Кијеву код Клине
35.ЦРКВА СВ. ЈЕВАНЂЕЛИСТЕ МАРКА, Клина
36.ЦРКВА СВ. НИКОЛЕ, Љубижда код Призрена
37.ЦРКВА СВ. ПРОРОКА ИЛИЈЕ у Љубижди
38.ЦРКВА СВ. ПЕТКЕ у селу Добрчане код Гњилана
39.КАТЕДРАЛНА ЦРКВА ХРИСТА СПАСА у Приштини
40.ЦРКВА СВ. ИЛИЈЕ у Смаћу, поред Призрена
41.ЦРКВА СВ. ВАСИЛИЈА ВЕЛИКОГ, у селу Србица код Призрена
42.ЦРКВА СВ. ПЕТКЕ у селу Заскок код Урошевца
43.ЦРКВА СВ. НИКОЛЕ, село Гатње код Урошевца
44.ЦРКВА ПРЕСВЕТЕ БОГОРОДИЦЕ, Доње Неродимље
45.ЦРКВА СВ. ИЛИЈЕ у селу Некодим код Урошевца
46.ЦРКВА СВЕТИХ АПОСТОЛА ПЕТРА И ПАВЛА у Талиновцу код Урошевца
47.ЦРКВА СВЕТЕ ТРОЈИЦЕ, село Бабљак код Урошевца
48.ЦРКВА РОЂЕЊА ПРЕСВЕТЕ БОГОРОДИЦЕ у селу Софтовић код Урошевца
49.ЦРКВА СВ. ПРОРОКА ИЛIЈЕ у Качанику
50.ЦРКВА ПОКРОВА ПРЕСВЕТЕ БОГОРОДИЦЕ у засеоку Кориша
51.ЦРКВА СВ. ЈЕРЕМИЈЕ у Гребнику код Клине
52.ЦРКВА СВ. КНЕЗА ЛАЗАРА у Кошу поред Истока
53.ЦРКВА СВ. ТРОЈИЦЕ у Житињу код Витине
54.ЦРКВА СВ. ПЕТКЕ, село Клокот поред Витине
55.ЦРКВА СВ. ЛАЗАРА у селу Белица поред Истока
56.ЦРКВА СВ. ПРОРОКА ИЛИЈЕ у Помазатину поред Приштине
57.ЦРКВА СВ. ЂОРЂА у Руднику код Србице
58.ЦРКВА СВ. ТРОЈИЦЕ у Доњем Ратишу код Дечана
59.ЦРКВА СВ. АПОСТОЛА ЛУКЕ у Витомирици код Пећи
60.ЦРКВА СВ. ИЛИЈЕ у Подујеву
61.ЦРКВА СВ. АПОСТОЛА ПЕТРА И ПАВЛА у селу Г. Пакаштица поред Подујева
62.ПАРАКЛИС на српском гробљу у Косовској Митровици
63.ЦРКВА СВ. АПОСТОЛА ПЕТРА И ПАВЛА у Истоку
64.ЦРКВА СВ. НИКОЛЕ (Рајкова) у Призрену
65.ЦРКВА СВ. СПАСА у Дворанима код Мушутишта
66.ЦРКВА СВ. ИЛИЈЕ у селу Локвице поред Призрена
67.ЦРКВА СВ. КНЕЗА ЛАЗАРА у Пискотама код Ђаковице
68.ЦРКВА СВ. ПЕТКЕ у Биначу код Витине
69.ЦРКВА СВ. ПЕТКЕ у Гојбуљи код Вучитрна
70.ЦРКВА СВ. НИКОЛЕ у Штимљу
71.ЦРКВА СВ. АРХАНГЕЛА МИХАИЛА у Штимљу
72.ЦРКВА СВ. СПАСА у Мецићевој махали, Призренски Подгор
73.ЦРКВА СВ. ПЕТКЕ код села Мушутишта
74.ЦРКВА СВ. АРХАНЂЕЛА МИХАИЛА у Мушутишту
75.СПОМЕН-ОБЕЛЕЖЈЕ КОСОВСКИМ ЈУНАЦИМА
76.ЦРКВА у Горњем Закуту код Подујева
Нема коментара:
Постави коментар