Поклонимо се обичном борцу – СРБИНУ, војнику, о коме новине не писаше, о коме пјесме не испјеваше… Слава им и до неба хвала!
Поштујте браћо и сестре СРБИ оног што живот за СРПСТВО даде! Поштујте оног што се из земље борио, у земљи године проводио и у земљи погинуо!
Поштујте оног што се није сликао! Поштујте нашу браћу, Божије борце, што од униформе имаше оно што им дадоше и што нађоше!
Поштујте НЕНАДА, БОРУ, ДИМИТРИЈА, ДРАГАНА, СТОЈАНА, ЈОВАНА, МИШУ и остале које не красише бјесне униформе и сликање на бојишту.
Свјећу запалите палом борцу којег познаваше само његови ближњи. Поштујте и Богу се помолите за његову душу.
Поштујте оне што леже на гробљима широм наше земље. Окупиране и неокупиране. Поклоните се жртвама СРБИНА који није имао звучне надимке. Који није у рат ишао бјесним џиповима. Који није спавао у креветима.
Захвалите се, како ми кажемо, обичном борцу СРБИНУ! А не да он није био обичан, него је био један од најбољих. Један од најхрабријих. Један од од нас милиона!
Поклонимо се СРБИНУ војнику, полицајцу, о коме новине не писаше, о коме пјесме не испјеваше.
Поклонимо се сестри СРПКИЊИ која са нама на линији све патње прође. Која шминку не знаше! Којој је једини парфем био зној и крв брата СРБИНА! Која нам ране видаше! Која у себи плакаше али нам осмјех охрабрења пружаше!
Устанимо и наздравимо Биљани, Сањи, Весни и свим сестрама нашим које своју младост и провод замјенише борбом за слободу СРПСКОГ рода!
Устанимо и Бога замолимо за покој душе СРБИНА који није од рата виле градио. Који није рат уновчио! Који није камере и фотоапарате у бој носио! Јер браћо и сестре ако се гине коме је до снимања?
Запалимо свјеће за оне живе и погинуле.
Запалимо свјеће и не заборавимо их јер код њих је истина! Истина о борби СРПСКОГ народа!
Код њих је и оно што сваком од нас треба. Јер они држе тајну спасења СРПСКОГ рода!
Од њих учимо како треба СРБИН бити! Од њих тражимо упуства за даље!
Нису се они звали разним именима дивљих и питомих животиња. Они су се називали браћом СРБИМА! Нису се китили разним марамама и ознакама! Они су имали једну ознаку, ознаку која се видјела на даљину! Њихова је ознака била СРБИН! Њихове гаће су биле прљаве, скорене од зноја, од прљавштине. Њихове чарапе су се од нескидања чизама у камен претварале. Они су јели са пацовима. Они су киснули и на њима се сушило то што покисне! Они су јели шта им се да. Они су ћутали и кроз борбу су причали. И испричали најљепше приче СРПСКОГ народа!
Зато вас молим браћо и сестре! МОЛИМ ВАС АКО БОГА ЗНАТЕ!Не величајте тамо неке а знате на које мислим! Не величајте јер тиме умањујете стотине хиљада погинулих СРПСКИХ ЈУНАКА!Јер они су били, вјерујте ми, знам… једини СРБИ СРБИМА!
И зато им одајмо почаст ако више ништа не можемо да урадимо!
ЧАСТ МИ ЈЕ БРАЋО И СЕСТРЕ, С КОЈИМ САМ СЕ БОРИО И С КОЈИМА НИСАМ А КАО ДА ЈЕСАМ, ЧАСТ МИ ЈЕ И ДИКА ШТО САМ ВАС ЗНАО! ЧАСТ МИ ЈЕ И У ИСТО ВРЈЕМЕ ЖАЛ, ШТО НИСТЕ СА НАМА! ЈЕР САД НАМ ОПЕТ ТРЕБАТЕ!НЕКА ВАМ ЈЕ ВЈЕЧНИ СПОКОЈ И ОД СРЦА ХВАЛА!
Пише: Борац Републике Српске
Поштујте оног што се није сликао! Поштујте нашу браћу, Божије борце, што од униформе имаше оно што им дадоше и што нађоше!
Поштујте НЕНАДА, БОРУ, ДИМИТРИЈА, ДРАГАНА, СТОЈАНА, ЈОВАНА, МИШУ и остале које не красише бјесне униформе и сликање на бојишту.
Свјећу запалите палом борцу којег познаваше само његови ближњи. Поштујте и Богу се помолите за његову душу.
Поштујте оне што леже на гробљима широм наше земље. Окупиране и неокупиране. Поклоните се жртвама СРБИНА који није имао звучне надимке. Који није у рат ишао бјесним џиповима. Који није спавао у креветима.
Поклонимо се СРБИНУ војнику, полицајцу, о коме новине не писаше, о коме пјесме не испјеваше.
Поклонимо се сестри СРПКИЊИ која са нама на линији све патње прође. Која шминку не знаше! Којој је једини парфем био зној и крв брата СРБИНА! Која нам ране видаше! Која у себи плакаше али нам осмјех охрабрења пружаше!
Устанимо и наздравимо Биљани, Сањи, Весни и свим сестрама нашим које своју младост и провод замјенише борбом за слободу СРПСКОГ рода!
Устанимо и Бога замолимо за покој душе СРБИНА који није од рата виле градио. Који није рат уновчио! Који није камере и фотоапарате у бој носио! Јер браћо и сестре ако се гине коме је до снимања?
Запалимо свјеће и не заборавимо их јер код њих је истина! Истина о борби СРПСКОГ народа!
Код њих је и оно што сваком од нас треба. Јер они држе тајну спасења СРПСКОГ рода!
Од њих учимо како треба СРБИН бити! Од њих тражимо упуства за даље!
Нису се они звали разним именима дивљих и питомих животиња. Они су се називали браћом СРБИМА! Нису се китили разним марамама и ознакама! Они су имали једну ознаку, ознаку која се видјела на даљину! Њихова је ознака била СРБИН! Њихове гаће су биле прљаве, скорене од зноја, од прљавштине. Њихове чарапе су се од нескидања чизама у камен претварале. Они су јели са пацовима. Они су киснули и на њима се сушило то што покисне! Они су јели шта им се да. Они су ћутали и кроз борбу су причали. И испричали најљепше приче СРПСКОГ народа!
И зато им одајмо почаст ако више ништа не можемо да урадимо!
ЧАСТ МИ ЈЕ БРАЋО И СЕСТРЕ, С КОЈИМ САМ СЕ БОРИО И С КОЈИМА НИСАМ А КАО ДА ЈЕСАМ, ЧАСТ МИ ЈЕ И ДИКА ШТО САМ ВАС ЗНАО! ЧАСТ МИ ЈЕ И У ИСТО ВРЈЕМЕ ЖАЛ, ШТО НИСТЕ СА НАМА! ЈЕР САД НАМ ОПЕТ ТРЕБАТЕ!НЕКА ВАМ ЈЕ ВЈЕЧНИ СПОКОЈ И ОД СРЦА ХВАЛА!
Пише: Борац Републике Српске
Нема коментара:
Постави коментар