Гробови Срба у долини смрти

И данас, скоро сто година од почетка Првог светског рата, потомци српских бораца из отаџбине траже по Словачкој гробове својих најмилијих. Помажемо колико можемо да утврдимо истину о страдању наших људи и да сачувамо сећања на Србе који су као заробљеници или војници страдали у ослободилачком рату. Подигли смо им споменик као захвалност српског народа својим херојима!

Овим речима се Стане Рибић, председник Удружења Срба у Словачкој, обратио члановима српске делегације која је током прошле недеље положила цвеће на српске гробове у Великом Међеру у Словачкој.

За време Првог светског рата Срби су на подручју Словачке доживели тешка страдања. Пре свега у заробљеничким логорима – у Нађмеђеру или Великом Међеру, Дунајској Стреди, Шаморину и у другим местима.

- У логору није било масовних убистава, али је било масовног страдања. Срби су умирали од тифуса, глади и исцрпљености. У логорима у Словачкој умрло је око 8.000 српских заробљеника, а у Великом Међеру највише, 5.500 Срба – сведочи др Небојша Кузмановић, који истражује страдања Срба у Словачкој.

КЊИГА И ФИЛМ

Александар Невери, градоначелник Великог Међера, одлучио је да на стогодишњицу Првог светског рата са словачким Србима објави књигу „Српско гробље“, да се уради документарни филм и преуреди ово меморијално место, како би било и историјски споменик.

О страдању Срба први је писао историчар Ристо Ковијанић, који је тврдио да је „Аустро-Угарска дала велики допринос културном варваризму“. Учесник је три рата, а тамновао је у два концлогора. Један од њих био је управо логор Нађмеђер, у коме је био од 1916. до 1918. године. Искуства из тог периода је описао на словачком и српском у књизи „Нађмеђерска – долина смрти“, са поднасловом „На гробовима 6.000 српских мученика“. Саставио је и први списак жртава овог логора.

- На гробљу је, по Ковијанићу, само за два месеца – од 20. децембра 1914. до 20. фебруара 1915. – пало преко 2.900 Срба, које су „сахранили“ у 155 безимених дунавских мочвара. Концлогор у Великом Међеру је био затвор за војнике, али и целе породице из Србије и Црне Горе, које су дале добровољце у српску војску – наглашава Стане Рибић, лидер српске заједнице у Словачкој.

Званично гробље у Нађмеђеру је настало 1918. године као део италијанског ратног гробља. Како никада није урађен списак сахрањених Срба, њихова имена могу се читати са надгробних споменика: „Овде почива Вуко Неимаревић, умро 1917. Споменик подиже његов брат Момчило.“ На гробу Николе Бојића натпис је нечитак. На неким плочама пишу само иницијали, рецимо – М. Глишић, или број покојника – 1520.

Гробље је било заборављено и запуштено све до 2002. године, када су га уредили Срби из Братиславе. О српском гробљу Велики Међер, после Зејтинлика највећој српској гробница изван отаџбине, најпре је бринула Краљевина СХС, која је означила гробове и саградила малу капелу, а потом држава Чехословачка, која је у томе била крајње аљкава. После распада ЧССР и СФРЈ гробље су посећивали само представници Удружења бораца ослободилачких ратова и православни свештеници из Комарна.

- Када сам 2001. године посетио Велики Међер, био сам шокиран оним што сам видео. Гробље подигнуто на крају насеља постало је део вароши. Половина српског гробља је на захтев локалних обожавалаца паса претворена у тркалиште за кучиће – локална мађарска самоуправа цело гробље је изнајмила месном кинолошком друштву, које је ту направило псеће тркалиште. Друга половина гробља је била обрасла травом, а капела руинирана – говори и данас узбуђено др Кузмановић.

Почетком октобра 2001. званична власт у Братислави анулирала је срамну одлуку локалне самоуправе у Великом Међеру.

- У међувремену, српско удружење „Светозар Милетић“ је реновирало гробље и изградило спомен-плочу, на којој пише: „Српским мученицима страдалим 1914-1918. Српски народ“ – поносан је др Кузмановић.

Од 2004. године, сваког новембра, на Дан примирја у Првом светском рату, и сваког Видовдана, српске делегације полажу венце и одају почаст страдалим Србима у Великом Међеру. Прошле године је градоначелник прихватио и иницијативу удружења да улица на којој се налази српско гробље понесе назив Српска.

СПОМЕНИЦИ

На тлу Словачке постоји осам споменика српских страдања – места Комарно, Трнава, Жилина, Илава, Банска Бистрица и Шаморин имају војничко гробље са непознатим бројем погинулих војника Краљевине Србије. У Тренчину се налази споменик са костурницом подигнут 1928. у коме је сахрањено 56 Срба, бораца Првог светског рата.

(Вечерње новости)

Србин. инфо