Бих јуче на тој "јавној расправи" о борачком закону овде у Београду. Подрум, загушљиво, нигде јавности, мислим на такозване медије, нигде ни друга министра нам борачког. (да је била нека "златна" сабља за доделу, вероватно би друг министар и дошао?) Дошло људи колико је дошло. Буне се, критикују, подржавају "предлог закона" и тд... И ја устадох рекох шта рекох, и то је у суштини тако било....
Хоћу да кажем да је опет и по ко зна који пут ова наша "држава" показала неозбиљност, неодговорност и неспремност да коначно и искрено изађе у сусрет целој борачкој популацији, и покаже да има жеље и воље да помогне у решавању нагомиланих проблема.
Не зна држава наша колико ветерана и има уопште, каже нема евиденцију! Толико година чекања на закон а ни евиденцију немају колико је тачно људи учествовало у рату? Па за кога се закон и прави и ко прави тај закон? Каже држава да је то 28. "еминентних" и стручних личности правило закон! А никога нису ни питали од борачке популације шта их мучи и шта им треба!?!
И опет после толико година "чекања" на закон све се свело на "илегалне" јавне расправе у 4. највећа града у Србији (Београд, Нови Сад, Ниш и Крагујевац) и то за мање од две седмице и по два часа за сваку расправу, 5. минута по учеснику у расправи.(мада би и неки минут и неки сат више, али да не шкртаримо бар са часовима и минутима)
О закону који треба да покрије целу (ускраћену - окупирану) територију Србије, "јавно" се расправља у ЧЕТИРИ града? Еј ДРЖАВО, где су Чачак, Краљево, Крушевац, Ужице, Ваљево, Пирот, Зајечар, Смедерево, Пожаревац, Лесковац, Врање, Зрењанин, Бачка Паланка, Сремска Митровица, Суботица, Вршац, Кикинда, Приштина, Косовска Митровица, Пећ, Гњилане, Призрен, и тако даље, и тако ближе?!?!?!? Где да оде ветеран из Пријепоља, Бајине Баште или Лознице на ту такозвану јавну расправу? Па ваљда је сваки појединац требао да учествује у тој расправи, ако није могао да учествује у прављењу тог закона, који се и тиче баш њега тог појединца, као и целине наравно!?
И опет држава намеће своје, не питајући нас ништа, држећи нас у подређеном положају. Све ће се у суштини свести где или ком члану закона ко ће да припадне, и колико коме ускратити, и како избалансирати буџет са тим баластом или теретом - оптерећењем за државу, званим борачка популација, ратни војни инвалиди, породице погинулих бораца, ратни ветерани и тд...
Понаша се "наша" држава према нама као да јој ми дугујемо нешто, а дали смо све што смо могли. Здравље, око, руку, ногу, ГЛАВУ!!! Ми смо се испрсили колико смо могли и не дугујемо никоме ништа више. Сада државо испрси се ти!!!
А нико ни да помене зашто по Србији нема споменика за погинуле ратнике из ових ратова, осим у неколико градова!?
А тек она СРАМОТА од такозваног споменика на Савском Тргу у Београду?!?
Две плоче, метална и стаклена као прозор, не зна се са једног метра шта је то ту и шта представља.
Нигде државног обележја, грба, заставе, ни једног јединог имена нема!
А треба да представља спомен обележје свим погинулим ратницима из ратова 1990. - 1999.!!!
То је по мени НАЈВЕЋА СРАМОТА СРБИЈЕ!!!
Немамо један дан у години, као што свуда у свету има и постоји такав и тај дан, који би обележавали као ДАН ВЕТЕРАНА, код нас би требало да буде на Видовдан, што је и по логици и по традицији...
Немамо такав дан када би се мртвих ратника сетили а живим ратницима указали заслужено поштовање!
Поштовање? Нема га уопште. Никаква је држава која не поштује своје ратнике. Никаква и јадна, и таква ће бити све док не исправи ту велику неправду.
Нема ту више поштовања никаквог од стране државе према целокупној борачкој популацији, што и показује сада како је приступила са овим нацртом закона и такозваној расправи о истом....
Како год да буде и шта год да буде, нама ратницима нема ничега доброг без наше братске слоге, јер без уједињења нема нам спасења.
Ја тако и мислим и осећам а ви браћо како год хоћете.
Живи били...
Братски - Ненад Станић
"Дан Ветерана - Видовдан"
Хоћу да кажем да је опет и по ко зна који пут ова наша "држава" показала неозбиљност, неодговорност и неспремност да коначно и искрено изађе у сусрет целој борачкој популацији, и покаже да има жеље и воље да помогне у решавању нагомиланих проблема.
Не зна држава наша колико ветерана и има уопште, каже нема евиденцију! Толико година чекања на закон а ни евиденцију немају колико је тачно људи учествовало у рату? Па за кога се закон и прави и ко прави тај закон? Каже држава да је то 28. "еминентних" и стручних личности правило закон! А никога нису ни питали од борачке популације шта их мучи и шта им треба!?!
И опет после толико година "чекања" на закон све се свело на "илегалне" јавне расправе у 4. највећа града у Србији (Београд, Нови Сад, Ниш и Крагујевац) и то за мање од две седмице и по два часа за сваку расправу, 5. минута по учеснику у расправи.(мада би и неки минут и неки сат више, али да не шкртаримо бар са часовима и минутима)
О закону који треба да покрије целу (ускраћену - окупирану) територију Србије, "јавно" се расправља у ЧЕТИРИ града? Еј ДРЖАВО, где су Чачак, Краљево, Крушевац, Ужице, Ваљево, Пирот, Зајечар, Смедерево, Пожаревац, Лесковац, Врање, Зрењанин, Бачка Паланка, Сремска Митровица, Суботица, Вршац, Кикинда, Приштина, Косовска Митровица, Пећ, Гњилане, Призрен, и тако даље, и тако ближе?!?!?!? Где да оде ветеран из Пријепоља, Бајине Баште или Лознице на ту такозвану јавну расправу? Па ваљда је сваки појединац требао да учествује у тој расправи, ако није могао да учествује у прављењу тог закона, који се и тиче баш њега тог појединца, као и целине наравно!?
И опет држава намеће своје, не питајући нас ништа, држећи нас у подређеном положају. Све ће се у суштини свести где или ком члану закона ко ће да припадне, и колико коме ускратити, и како избалансирати буџет са тим баластом или теретом - оптерећењем за државу, званим борачка популација, ратни војни инвалиди, породице погинулих бораца, ратни ветерани и тд...
Понаша се "наша" држава према нама као да јој ми дугујемо нешто, а дали смо све што смо могли. Здравље, око, руку, ногу, ГЛАВУ!!! Ми смо се испрсили колико смо могли и не дугујемо никоме ништа више. Сада државо испрси се ти!!!
 |
| НАЈВЕЋА СРАМОТА СРБИЈЕ!!! |
А тек она СРАМОТА од такозваног споменика на Савском Тргу у Београду?!?
Две плоче, метална и стаклена као прозор, не зна се са једног метра шта је то ту и шта представља.
Нигде државног обележја, грба, заставе, ни једног јединог имена нема!
А треба да представља спомен обележје свим погинулим ратницима из ратова 1990. - 1999.!!!
То је по мени НАЈВЕЋА СРАМОТА СРБИЈЕ!!!
Немамо један дан у години, као што свуда у свету има и постоји такав и тај дан, који би обележавали као ДАН ВЕТЕРАНА, код нас би требало да буде на Видовдан, што је и по логици и по традицији...
Немамо такав дан када би се мртвих ратника сетили а живим ратницима указали заслужено поштовање!
Нема ту више поштовања никаквог од стране државе према целокупној борачкој популацији, што и показује сада како је приступила са овим нацртом закона и такозваној расправи о истом....
Како год да буде и шта год да буде, нама ратницима нема ничега доброг без наше братске слоге, јер без уједињења нема нам спасења.
Ја тако и мислим и осећам а ви браћо како год хоћете.
Живи били...
Братски - Ненад Станић
"Дан Ветерана - Видовдан"
Нема коментара:
Постави коментар