Остаци српских ратних заробљеника који су умрли у Холандији пронађени после 75 година
ХАГ/БЕОГРАД – Недавно истраживање је показало да се остаци 89 српских ратних заробљеника, који су умрли у Холандији 1919. године, налазе у српском маузолеју у Јиндриховицама близу Карлових Вари у Чешкој Републици.
.jpg)
Већина ових 89 српских ратних заробљеника који су стигли на тло Холандије 1919. године из разних логора умрло је од последица Шпанског грипа. Привремено су ту смештени, а затим је требало да се после Првог светског рата врате у домовину путем луке у Ротердаму. Неки од њих су успели да дођу на тло неутралне Холандије пре краја рата. Укупно се више од 4000 Срба вратило у домовину преко Холандије. Дошли су из концентарционих логора у којима су били заточени као ратни заробљеници у Немачкој.
Укупно је 92 српских војника преминуло у Холандији између 1917. и 1919. године и сви они су били сахрањени на 9 гробаља. После рата, влада у Београду је одлучила да концентрише своје жртве рата на ограниченом броју места у Европи. Остаци би били ексхумирани, стављани у ковчеге и пребацивани у маузолеје. На исти овај начин, направљен је и план за 89 српских ратних гробова, који су требали да се ексхумирају и транспортују из Холандије. До недавно се траг остацима ових српских ратних заробљеника губио у Вилеру, близу Најмегена, где су лимени ковчези били предати немачким властима 18. маја 1938. године, са намером да даље буду пребачени у тадашњу Чекословачку.
Крајем априла ове године у Архиву Југославије је пронађен допис из одељења Министарства правде Краљевине Југославије који се тиче буџета за 1940/41 . У овом допису стоји да су остаци 89 српских војника транспортовани у маузолеј, који је саграђен близу тадашњег аустријског логора Хајнрихсгрин у Чешкој 1924. године. У овом логору су већином били српски и руски ратни заробљеници, који су били задужени за ископавање руде. Такође, на хиљаде их је било убијено.
Маузолеј, које је сада познат под називом Јиндриховице се налази у Чешкој Републици, рестауриран је 1996. године и доступан је јавности, али само након захтева. До 1940. године овде су смештени остаци 7470 Срба и 189 Руса.
Сваке прве суботе у октобру се одржава помен српским ратним заробљеницима на Кратсхоф гробљу у Гардерену, Холандији, где се налази споменик српским војницима. Пре Другог светског рата на овом месту је постојао споменик српским ратним заробљеницима који су умрли у логору близу Милигена.
Потрага за рођацима
Лоцирали смо неке од породица српских војника из Првог Светског рата, али за већину њих још увек нисмо успели да пронађемо породице.
С обзиром да смо пронашли место порекла за 36 војника, надамо се да ће у будућности бити лакше да ступимо у контакт са њиховим потомцима, као са потомцима војника које још увек нисмо пронашли. Уколико имате неке информације, молимо да нас контактирате преко следећег линка http://www.secanje.nl/sr/novosti/
Истраживање
Године 2001. појавио се чланак у историјској књизи о Гардерену. Чланак, који је написао Дик Велтхојзен описује споменик, који је подигнут у знак сећања на Србе који су ту били сахрањени 1919., као и на историју о томе како су они доспели тамо, зашто су умрли и како су транспортовани у Чекословачку 1938.
Почевши од 2007. започето је са обнављањем првобитног споменика у Гардерену, на коме су се налазила 29 имена српских војника ’’који су умрли за српску домовину’’. У годинама које су долазиле, додата су имена и других жртава, 14 њих који су умрли у Еншедеу и Уселоу, а који су сахрањени у Лонекеру, као и имена Срба који су сахрањени у Најмегену.
Нел ван Ас је 2001. године објавила други чланак онлине (Смрт у касарнама), у коме се налазило више детаља о жртвама у Еншедеу и Гардерену.
На основу ових извора, а уз помоћ људи, који су били укључени у раније публикације, почели смо наше истраживање. Било је доступно много информација у новинским чланцима, који су датирали од 1917. до 1919. и од 1938., а који су доступни онлине у Холандској Краљевској библиотеци у Хагу и у Регионалној архиви у Најмегену. Из ових чланака утврђено је да је 1938. укупно 89 мртвачких сандука ексхумирано, затим довезено на исто место у Најмегену са циљем да се даље транспортују у Немачку. Ексхумација је извршена у Барневелду (Гардерену: 30), Најмегену (21), Лонекеру (Еншедеу: 17), Дордрехту (15), Хенгелоу (3), Ротердаму (1), Боргеру (1) и Амерсфорту (1).
На основу ових информација, детаљно смо истражили архиве места, која су поменута и пронађена на умрлицама српских жртава у: Апелдорну (30), Најмегену (21), Дордрехту (15), Лонекеру (Усселоу: 10), Еншедеу (7), Хенгелоу (3), Ротердаму (2), Боргеру (2) и Амерсфорту (1). Ово значи да је што се Гардерена тиче пронађено једно име више, него на споменику, а да је у Еншедеу пронађено укупно три имена. У Ротердаму и Боргеру пронађена је још једна жртва више, него што је било ексхумирано 1938. Још један чланак из 1918. нас је довео до умрлице непознатог српског војника у Берти, што је укупно чинило 92 српска војника, који су умрли у Холандији између 1917. и 1919.
Иако је у новинским чланцима из 1938. поменуто да су остаци 89 српских војника враћени у домовину, у званичним документима из тог периода се помиње Чекословачка као крајња дестинација.
Последња фаза истраживања нас је довела до Београда, до Архива Југославије, где смо проучили различита документа који потичу из периода од 1920. до 1940. године, а припадају различитим министарствима Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца и Краљевини Југославији, и то: Министарству Спољних послова, Министарству правде (задуженом за војне гробове), Министарству вера и Легацијама Краљевине у Паризу и Бриселу. Овде смо пронашли два круцијална документа: један, који се тиче ексхумација и други који се тиче војних гробова. На тај начин смо сазнали да су посмртни остаци 89 од 92 српска војника, који су умрли у Холандији, заправо смештена у маузолеју у Јиндриховицама.
Српски ратни заробљеници у Холандији http://www.secanje.nl/sr/novosti/
ХАГ/БЕОГРАД – Недавно истраживање је показало да се остаци 89 српских ратних заробљеника, који су умрли у Холандији 1919. године, налазе у српском маузолеју у Јиндриховицама близу Карлових Вари у Чешкој Републици.
.jpg)
Крајем априла ове године у Архиву Југославије је пронађен допис из одељења Министарства правде Краљевине Југославије који се тиче буџета за 1940/41 . У овом допису стоји да су остаци 89 српских војника транспортовани у маузолеј, који је саграђен близу тадашњег аустријског логора Хајнрихсгрин у Чешкој 1924. године. У овом логору су већином били српски и руски ратни заробљеници, који су били задужени за ископавање руде. Такође, на хиљаде их је било убијено.
Маузолеј, које је сада познат под називом Јиндриховице се налази у Чешкој Републици, рестауриран је 1996. године и доступан је јавности, али само након захтева. До 1940. године овде су смештени остаци 7470 Срба и 189 Руса.
Сваке прве суботе у октобру се одржава помен српским ратним заробљеницима на Кратсхоф гробљу у Гардерену, Холандији, где се налази споменик српским војницима. Пре Другог светског рата на овом месту је постојао споменик српским ратним заробљеницима који су умрли у логору близу Милигена.
Потрага за рођацима
Лоцирали смо неке од породица српских војника из Првог Светског рата, али за већину њих још увек нисмо успели да пронађемо породице.
С обзиром да смо пронашли место порекла за 36 војника, надамо се да ће у будућности бити лакше да ступимо у контакт са њиховим потомцима, као са потомцима војника које још увек нисмо пронашли. Уколико имате неке информације, молимо да нас контактирате преко следећег линка http://www.secanje.nl/sr/novosti/
Истраживање
Године 2001. појавио се чланак у историјској књизи о Гардерену. Чланак, који је написао Дик Велтхојзен описује споменик, који је подигнут у знак сећања на Србе који су ту били сахрањени 1919., као и на историју о томе како су они доспели тамо, зашто су умрли и како су транспортовани у Чекословачку 1938.
Нел ван Ас је 2001. године објавила други чланак онлине (Смрт у касарнама), у коме се налазило више детаља о жртвама у Еншедеу и Гардерену.
На основу ових извора, а уз помоћ људи, који су били укључени у раније публикације, почели смо наше истраживање. Било је доступно много информација у новинским чланцима, који су датирали од 1917. до 1919. и од 1938., а који су доступни онлине у Холандској Краљевској библиотеци у Хагу и у Регионалној архиви у Најмегену. Из ових чланака утврђено је да је 1938. укупно 89 мртвачких сандука ексхумирано, затим довезено на исто место у Најмегену са циљем да се даље транспортују у Немачку. Ексхумација је извршена у Барневелду (Гардерену: 30), Најмегену (21), Лонекеру (Еншедеу: 17), Дордрехту (15), Хенгелоу (3), Ротердаму (1), Боргеру (1) и Амерсфорту (1).
Иако је у новинским чланцима из 1938. поменуто да су остаци 89 српских војника враћени у домовину, у званичним документима из тог периода се помиње Чекословачка као крајња дестинација.
Последња фаза истраживања нас је довела до Београда, до Архива Југославије, где смо проучили различита документа који потичу из периода од 1920. до 1940. године, а припадају различитим министарствима Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца и Краљевини Југославији, и то: Министарству Спољних послова, Министарству правде (задуженом за војне гробове), Министарству вера и Легацијама Краљевине у Паризу и Бриселу. Овде смо пронашли два круцијална документа: један, који се тиче ексхумација и други који се тиче војних гробова. На тај начин смо сазнали да су посмртни остаци 89 од 92 српска војника, који су умрли у Холандији, заправо смештена у маузолеју у Јиндриховицама.
Српски ратни заробљеници у Холандији http://www.secanje.nl/sr/novosti/
