Пут у Свету Земљу био је за српске ветеране падобранце пут какав нису доживели никад, и све само не редовна планирана међународна активност. Након илинданског сусрета са грчким колегама из Јелинске уније резервних падобранаца (HEL. A.R. U.), пут у Свету Земљу је био планиран као учешће на „Скоку слободе 2009”, на којем је прошле године већ учествовао један српски падобранац и члан Удружења. Но, са обавештењем о отказивању овогодишњег „Скока слободе“ стигло је и писмо од председавајућег Меморијала израелских падобранаца „Муницијско брдо“, легендарног припадника Јединице 101, пуковника Шимона Каханера-Каче, који је српске падобранце позвао у билатералну посету.
ПОШТОВАЊЕ И ГОСТОПРИМСТВО
Од момента када су, првог дана своје посете, 11. септембра, падобранци на поду Шатора сећања у Меморијалном центру Јад Вашем видели написано „Јасеновац“ као једaн од двадесет највећих логора Другог светског рата, било им је јасно да ће Света Земља донети мноштво изненађења. Исто поподне, ушавши у порту задужбине светог Краља Милутина, манастир Светих Архангела, сазнали су да је једна од капија Јерусалима некада носила име Српска капија, и да су у Светом Граду још од времена Светог Саве Срби своји на своме.
Субота 12. септембра прошла је у посети падобранском клубу „Скај кеф“ (Sky Kef) у близини града Беер Шеве, „престонице Негева“, пустиње која покрива јужни део Свете Земље и којом је некада ишао „Пут зачина“. Угошћени од израелских колега и поздрављени од тридесетак окупљених Срба, пуковник Ненад Кузмановић, некадашњи вођа „Небеских видри“ и Немања Гороња, који је прошле године извео 60 скокова за један дан у част шездесетогодишњице бањалучког падобранства, скочили су са 4.000 метара изнад прашином завејане пустиње Негев и у једном погледу спојили медитеранске обале и Гору Небо са које је Мојсије преко Јордана угледао Обећану земљу.
Беер Шеву су падобранци посетили још једном, у понедељак 14. септембра, када су саветнику градоначелника Ишаи Авиталу пренели поздраве и дарове од градоначелника Ниша (иначе града-побратима) и Бање Луке, а он их је заузврат упознао са Беер Шевом и отпратио до библијских извора праоца Авраама по којима је град и добио име. У наставку, ветерани су посетили Музеј израелског ратног ваздухопловства, где их је дочекао генерал Јаков Тернер, дугогодишњи градоначелник Беер Шеве. Он је био инструктор летења Илану Рамону, првом израелском астронауту који је погинуо 2003. године у удесу спејс-шатла „Колумбија“: њему је делегација изразила саучешће због смрти Рамоновог сина Асафа, који је погинуо два дана раније, као пилот Ф-16.
У недељу, 13. септембра, падобранци су обукли униформе и улицама Јерусалима се запутили ка Меморијалу „Муницијско брдо“, који чува спомен на падобранце погинуле у Шестодневном рату, а којим управља пуковник Каханер, који је војну каријеру започео у првој израелској специјалној јединици („101”). Кача је српским падобранцима описао битку за Свети Град, а с посебним пијететом је говорио о својим противницима, Јорданцима.Пред окупљенима – изаслаником одбране Републике Србије у Израелу пуковником Сашом Стевановићем, двојицом командира чета који су се на Муницијском брду борили 1967. и другим ветеранима падобранских и специјалних јединица, универзитетским професорима, медијима који су тих дана богато извештавали о боравку српских падобранаца – прво су интониране химне Србије и Израела, да би потом ветерани 63. падобранске бригаде положили венац својој браћи по падобрану. Протосинђел Јован Ћулибрк је поздравио присутне у име српских ветерана, а пуковник Каханер је затим рекао: „За Србе сам сазнао кроз приче о српским партизанима које су донели наши падобранци који су, преко ослобођених делова Југославије, ишли да упозоре мађарске Јевреје на то да су они на реду за истребљење. Те приче нисам могао да заборавим, и од тада сам се трудио да сазнам више о Србима и нашао сам много заједничких страна наша два народа: два мала народа чији су војници спремни да жртвују живот за свој народ и своју земљу“.
Посебно је све присутне својом појавом изненадио један од првих израелских падобранаца, Михаило Леви, рођен на Студентском тргу у Београду, који је, иако осамдесетогодишњак, дошао на Муницијско брдо да поздрави своје сународнике и захвали им што су дошли на место које је симбол израелских падобранаца. Два пута је за вечером падобранце угостио представник Светског јеврејског конгреса за земље бивше Југославије г. Арије Ливне, а од посебне помоћи је био г. Александар Николић из Представништва Републике Српске у Израелу.
Друго симболично место у Израелу је Падобранска и школа за специјално ратовање у бази Тел Ноф, кроз коју су прошли сви израелски падобранци. ИОС данас под Командантом падобранаца и пешадије имају пет активних падобранских батаљона, а у резерви 98. падобранску дивизију „Огањ“ („Еш“), и ова школа је у срцу обуке и функционисања свих падобранских, као и специјалних јединица. У уторак 15. септембра, у поподневним часовима, опет у униформама, на њену капију, су предвођени пуковником Стевановићем који је организовао ову посету, ушли српски ветерани и били дочекани од мајора Мишела, главног инструктора, и капетана Шели Бинг, иначе пореклом из Суботице. Пред меморијалом, на коме су уписана имена свих погинулих израелских падобранаца – укључујући и Хану Сенеш која је 1944. скочила међу наше партизане – мајор Мишел је скинуо своју беретку и дао је пуковнику Кузмановићу, а затим је скинуо и заставу јединице са копља и поклонио је 63. падобранском батаљону Војске Србије.
-Душан Крстић, ветеран 63. падобранске бригаде који живи у Јерусалиму: Aко борба за ослобођење Светог Града може да донесе нешто више од војничке победе, онда је делић те узвишене награде био подељен 13. септембра на Муницијском брду.
-Душко Томашевић, резервиста 63. падобранског батаљона: Била је велика част представљати своју земљу на овако великом и светом месту и ходати истом земљом којом је ишао сам Господ.
-Душко Грмуша, ветеран: У Светој Земљи сам одморио душу после много година; одушевљен сам Светим Местима, а и Државом Израел, нарочито Јад Вашемом и начином на који се чува спомен на хероје и жртве. Са поносом сам учествовао у овој посети.
- Немања Гороња, наставник падобранства: Утисци из Свете Земље су импресивни, нисам ни сањао да ће бити такви. Моја душа није иста после посете Јерусалиму и Христовом Гробу, и надам се да ћу овакво искуство поново доживети.
- Драган Мосић, старији водник прве класе: Исцељене душе вратих се из Свете Земље у моју Србијицу, на изласку из авиона клекох и пољубих свету њену земљу, и сад сам сироти богаташ са две свете земље!
-Пуковник Ненад Кузмановић: Издвајам да је посебан утисак на мене оставила организованост, патриотизам, дисциплинованост, отвореност и срдачност свих наших домаћина и не само њих, већ и обичних људи, а посебно омладине која је, видевши нас у униформама на „Муницијском брду“, клицала: „Живела Србија...”.
ПРИЈЕМ КОД ПАТРИЈАРХА
У среду, 16. септембра, српске падобранце је у својој канцеларији у Патријаршијском манастиру Светих Константина и Јелене примио Блажењејши Патријарх Јерусалимски кир Теофилос Трећи. У изузетно интимној и топлој атмосфери Блажењејши се, уз присуство неколицине епископа међу њима и главног секретара Светог Синода, архиепископа Аристарха, подробно упознао са српском војничком традицијом, а посебно је на њега оставио утисак мото Удружења ветерана 63, преузет од Марка Миљанова: „Чувај себе од другог и другог од себе!“. Патријарх је потом изложио место и улогу Јерусалимске Цркве у историји као чувара библијског предања и настављача Старозаветне Цркве пророка и судија, благословио падобранце и даривао их медаљама Јерусалимске Патријаршије.
Посебно је нагласио улогу Цркве у очувању народног јединства и идентитета. Делегација је Блажењејшем подарила икону Нерукотвореног Образа и плакету Удружења ветерана 63, те народни вез, дар градоначелника Бање Луке. Затим је делегација посебно примљена у Храму Васкрсења и на Гробу Господњем, коме се поклонила више пута у току седмодневног боравка.
У вечерњим часовима, делегацију је у Тел Авиву угостило удружење ратних војних заробљеника „Ерим Ба-Лајла“ („Бдимо у ноћи“) и својом срдачношћу и пажњом чланови овог удружења, који су углавном били заробљени током Јом-кипурског рата, као да су дали завршни акорд посети. На крају, делегацију Удружења ветерана 63 је, у амбасади Републике Србије у Тел Авиву, примио у опроштајну посету изасланик одбране и њихов сабрат из бригаде пуковник Стевановић, и потом отпратио падобранце на авион који их је вратио у отаџбину.
Иако је, током посете наше делегације, Србију посетио министар иностраних послова Либерман – и поновио тврд став своје земље према признању Косова – то је могло делимично утицати на израелске медије, али је то био само један разлог да би угледни „Џерусалем пост“ објавио вест о боравку српских ветерана на ударној 3. страни (тик испод најаве да премијер Нетанијаху иде у Египат). О посети српских падобранаца писао је и руски интернет-портал „Зман“ („Време“), „Маарив“ је у интернет-издању донео још већи текст, а из израелских медија вест је отишла у свет.
Са израелским колегама је договорено међусобно посећивање и сарадња, који ће почети већ догодине на „Балканском скоку пријатељства 2010”, на коме ће учествовати и Израелци, и за који је Ејал Јанив понудио да лично одржи семинар Крав-мага, док ће наши падобранци учествовати на „Скоку слободе 2010” у Израелу, чије је одржавање потврђено.
Посетом израелским падобранцима се знаменито падобранско братство, које превазилази све границе, поново потврдило, и то са посебном и несвакидашњом топлином, а ветерани 63. падобранске бригаде су на лет кући понели првенствено одблесак Свете Земље, земље благословене светињом, али – колико слично Балкану – земље обремењене историјом и земље која иште жртву.
Нема коментара:
Постави коментар