НАЈТЕЖЕ ЈЕ КАД СИ ЗАБОРАВЉЕН!!!

Тешки ратни инвалиди тешко остварују своја права. У Србији данас живи око 200 потпуних инвалида рата



НАС „ампутираца“ из ратова деведесетих нема више много. А када треба да заменимо протезе које нам служе уместо ногу и руку, процедура траје по три месеца. Баш брига државу што ја и овако једва идем. А таквих је око 200 инвалида прве категорије.

Док ослоњен на штап храмље новобеоградским блоковима, сваки корак Бечејца Јаноша Нађа (39) је велики. Али, изгледа, само за њега и његове ближње. Као деветнаестогодишњак, отишао је да одслужи ЈНА 1991. године у тадашњи шабачки гарнизон. А одатле, у ровове на ратишту у Хрватској. Од минобацачког пројектила остао је без десне ноге у близини Глине.- За леву ногу сам се борио у болничком кревету скоро пет година - показује Јанош ожиљцима ишпартану потколеницу. - И њу је требало да ампутирају. А два прста на десној руци остала су паралисана.

У Србији, како прича, данас живи између 150 и 200 потпуних инвалида рата. Јада се Нађ да проблем настаје и када желе да подигну стамбени кредит. Држава им уплаћује инвалиднину само преко „Поштанске штедионице“, одакле не могу да пребаце рачуне у друге банке у којима би могли да се задуже.

- Само су нама смањили примања за 21 одсто - тврди Нађ. - А, наша инвалиднина, опет, прелази цензус за кредит од 300.000 динара који држава даје.

И његов пријатељ, Милан Попић дели сличну судбину. Због противтенковских мина на ратишту у Хрватској остао је без обе ноге.

- Био сам раскомадан, изгубио обе ноге - каже Попић, док џојстиком управља правац кретања. - А данас, нико од власти не жели да ме прими. Према закону, као потпуни ратни војни инвалиди прве категорије имамо право на возило домаће производње на сваких седам година. - Рекламирали су „пунто“ као наш производ, али када ми дођемо на ред кажу да није домаћи. Када смо увезли аутомобиле, платили ПДВ и очекивали његово враћање, опет је испао исти проблем.

Како обојица причају, у Србији ради много удружења која би требало да представљају инвалиде пред државом. Али, добрих представника нема, јер се сви они финансирају баш из - државне касе.

ПЛИВАЊЕ

УПРКОС свим тешкоћама, Јанош Нађ се са успехом бави пливањем. Он се такмичи у категорији лакших инвалида, јер његова категорија у Србији засад не постоји. Освајао је запажене резултате на турнирима у Европи, док је у нашој земљи био и на другом месту.

извор:Вечерње новости,септембар 2010.године