РУСКИ ВИТЕЗ

Свим Руским добровољцима који су бранили Српске земље

Стигао је возом пред само свануће,
Нити га ко чека, нит` га ко пратио,...
Помисли: добро је, тако сам и хтио,
Дочекаћу звјери далеко од куће.

Бранићу је овдје, на вјечној Голготи,
Ту гдје Православље усред мрака сија,
Гдје је народ братски, непокорни, чија
Надчовјечна храброст змију Крстом кроти.

За трен се нашао на линији ватре,
Пред њим плаћеници, за њим нејач цвили,
Само Срби смију пркосити сили
Што хоће да све што душу има затре.

Сваки педаљ земље ораху гранате,
Порумење небо од црвене пјене,
Урлик аветињски беретке зелене
И шапат анђела: Узми барјак брате.

Узми... душманин га дирнути не смије,
Док си ту с нама је матушка Русија,
Са тобом ћу мртав носити га и ја,
Ал` никад не смије престат` да се вије.

Зачу поклич: За Крст, за славу, јунаци!
Видје како лете хитрије од сјене,
А чудесним сјајем гораху им зјене,
Хтједе и он с њима, ал` га нешто баци...

Обоји му чело топла и љепљива
Крвца што бијаше и Руска и Српска,
И несташе лица искежена, мрска,
Само нека чудна сумаглица сива...

Дрхтавом се руком благо прекрстио
И шапнуо тихо: Бог чува Матушку,
Одгурнуо своју поломљену пушку,
Али барјак онај није испустио.

И сад му виори врх часног узглавља
Са слободном свијету као сунце сија,
Ту су збратимљене Србија, Русија...
Бедем неразвални светог Православља.

Невен Милаковић - Ликота

Последице нато бомби - ДЕТЕ БЕЗ РУКУ

Извор:Новости

Девојчица рођена због НАТО бомби без руку: Са три године почела све сама да ради

Са Јеленом Павловић, храбром девојчицом из села Остра, код Мрчајеваца, која је рођена без руку. Са три године почела све сама да ради. Стално маштам како рукама грлим своје најмилије, прича мала Јелена.

- Добар дан !
Рекла је то тихо и погнула главу. Очи су јој сијале, смешкала се што су јој дошли гости са даровима. Стидљиво нас је повела у кухињу.
Тако нас је у свом дому у селу Остра, код Мрчајеваца, дочекала девојчица о којој су ових дана извештавали сви светски медији. Јелена Павловић је ученица другог разреда Основне школе “Татомир Анђелић” у Остри и храбро дете које је победило природу, јавио је и светски познат Си-Ен-Ен.

Рођена је 26. фебруара 2004. године, без обе руке. Лекари за њених осам година никада нису родитељима, мајци Лепосави и оцу Тиосаву, рекли зашто се то догодило, да ли због генетских поремећаја или радијације НАТО бомби бачених на Чачак и околину.
- Моја Лепосава и ја, мој отац Данило и деца, не размишљамо о томе зашто се природа огрешила о нашу Јелену, већ само о томе како да она што боље живи и да буде срећна. Задовољни смо јер је Јелена стекла особине које јој омогућавају да се сама сналази – искрен је отац Тиосав, домаћин овог скромног сеоског домаћинства.
Павловићи су велика фамилија, стара око 300 година. Прадеда Милан је био каменорезац, деда Данило је столар у пензији, отац Тиосав радник фабрике алата, мајка Лепосава домаћица, а деца Петар, Марија и Јелена су ђаци. Породица живи од пензије и плате са укупно 30.000 динара и нешто зараде од продаје стоке.
- Имамо имање од три хектара и стално радимо. Гладни нисмо, а за остало се сналазимо – рече отац и пригрли ћерку Јелену. Весело је мрднула раменима и показала да јој је лепо у очевом крилу.
Прстима свог десног стопала отворила је велику белу свеску и почела да црта дрвеће и цвеће.

- Са три године сам ногама почела да радим као да имам руке – каже Јелена. – Подизала сам зрно пасуља, а потом узимала оловку или виљушку. Сада могу сама да се обучем, да једем, да пијем воду, пресвлачим своје лутке и да мазим стоку. У школи су ми направили посебну клупу да могу стопалима да пишем, рачунам и цртам. Не могу једино да обучем панталоне и да напуним торбу са књигама. Помажу ми сестра и мама, а у школи теткица Вања.
Насмејала се када је поменула школу, јер, каже, воли да учи и да се игра са другарицама. Најбоље су јој другарице комшинице Милица и Анђела, које када дођу код ње још са врата вичу: “Јецо, дај лутке да се играмо!”
Прва слова је писала пре својих вршњака. Учила је са сестром Маријом и оцем Тиосавом. Када је пошла у први разред на свескама је написала своје име Јеца.
- Ишла сам у предшколско код васпитачице Ане, сада сам ђак код учитељице Олге. Најлепше ми је када учимо песмице и рецитујемо. Играла сам у фолклору, знам “моравац” и “чачак”. Волим народне песме и младе певаче, ове таленте. Имам две петице из музичког и ликовног, тројку из енглеског. Школа ми је близу, само изађем узбрдо, а када је пао снег, ту сам се с децом санкала – покушала је мала Јелена да опише свој свакодневни живот.
На питање да ли има неког дечка, који је симпатише и санка се са њом, насмејала се и мудро одговорила:
- О томе се не прича!

У сеоском дворишту су дедина мајсторска радионица, штала и амбар. Јелена, кажу њени, помаже мајци да музе и мази краве, а после увече пије топло млеко и прави колаче. Највише воли да једе печене кромпириће. Стала је на столицу, прстима десне ноге виљушком почела да набада кромпириће у тањиру. Попела се вешто уз кауч до судопере. Левом ногом је одвила славину, а десном је узела шољу, напунила је водом и попила. Радила је то брзо и вешто.
- Бака ме је научила да ногама плетем, а брат Пера да куцам на компјутеру. Волела бих да имам свој компјутер са интернетом, па да причам са другом децом – открила нам је Јелена Павловић шта би волела да јој донесе Божић Бата.

Иако је још дете, Јелена Павловић је свесна да је необична особа. Понекад обуче мајицу са дугим рукавима и маше њима као рукама.
Чувени светски говорник Ник Вујичић, из Аустралије, такође хендикепиран, желео је да разговарају о сличном начину живота.
Како је због заузетости Ник отказао сусрет са Јецом, она се нада да ће га срести једног дана и испричати му како она живи у свом малом селу.
- Маштам како рукама грлим своје родитеље, сестру и брата и како ћу када порастем да будем учитељица, да и ја учим децу да буду паметна – открила нам је о чему потајно размишља.
На растанку смо јој пожелели да јој се жеље и маштања остваре. Јелена Павловић нам је узвратила и поклонила честитку, коју је исписала десном ногом и крупним словима: “Срећна вам Нова 2013. година, ваша Јеца”.

У свом свету

- Школа доста помаже Јелени и брине о њој. Јелена је, међутим, изградила свој свет, у ком живи и бори се. Одлично се сналази, јер је другари из школе прихватају и воле. Понекад је превише преокупирана својим луткама, као да овако мала схвата да је њено детињство лепше од онога што ће јој донети њено одрастање – рекла нам је учитељица Олга Радичевић.

Стручњак

- Ми смо неуки људи. Треба нам стручњак, који ће нам рећи како да пратимо развој нашег детета. Како да Јелени помогнемо када буде девојка, да ли јој требају ручне протезе или неко друго помагало? – размишља гласно забринути отац Тиосав Павловић и позива стручњаке да му се јаве на адресу: Тиосав Павловић, село Остра, 32210 Мрчајевци, Србија.

ЗАКОН О СПРЕЧАВАЊУ ДИСКРИМИНАЦИЈЕ ОСОБА СА ИНВАЛИДИТЕТОМ

Извор: Службени гласник

ЗАКОН О СПРЕЧАВАЊУ ДИСКРИМИНАЦИЈЕ ОСОБА СА ИНВАЛИДИТЕТОМ
(Службени гласник 33/20006 од 17. 4. 2006.)

ПРВИ ДЕО

ОСНОВНЕ ОДРЕДБЕ

Предмет Закона

Члан 1.

Овим законом уређује се општи режим забране дискриминације по основу инвалидности, посебни случајеви дискриминације особа са инвалидитетом, поступак заштите особа изложених дискриминацији и мере које се предузимају ради подстицања равноправности и социјалне укључености особа са инвалидитетом.

Начела Закона

Члан 2.

Овај закон заснива се на начелима:

1. забране дискриминације особа са инвалидитетом;

2. поштовања људских права и достојанства особа са инвалидитетом;

3. укључености особа са инвалидитетом у све сфере друштвеног живота на равноправној основи;

4. укључености особа са инвалидитетом у све процесе у којима се одлучује о њиховим правима и обавезама;

5. једнаких права и обавеза.

Дефиниције појмова

Члан 3.

У овом закону:

1. израз "особе са инвалидитетом" означава особе са урођеном или стеченом физичком, сензорном, интелектуалном или емоционалном онеспособљеношћу које услед друштвених или других препрека немају могућности или имају ограничене могућности да се укључе у активности друштва на истом нивоу са другима, без обзира на то да ли могу да остварују поменуте активности уз употребу техничких помагала или служби подршке;

2. изрази "дискриминација" и "дискриминаторско поступање" означавају свако прављење разлике или неједнако поступање, односно пропуштање (искључивање, ограничавање или давање првенства) у односу на лица или групе, као и на чланове њихових породица, или њима блиска лица, на отворен или прикривен начин, а које се заснива на инвалидности или разлозима у вези са њом;

3. израз "орган јавне власти" означава државни орган, орган територијалне аутономије, орган локалне самоуправе, организацију којој је поверено вршење јавних овлашћења, као и правно лице које оснива или финансира у целини, односно у претежном делу, Република, територијална аутономија или локална самоуправа.

Обавезе органа јавне власти

Члан 4.

Органи јавне власти дужни су да особама са инвалидитетом обезбеде уживање права и слобода без дискриминације.

Општа забрана злоупотребе права

Члан 5.

Забрањено је вршење права утврђених овим законом противно циљу у коме су призната или са намером да се повреде или ограниче права других или да се изазову озбиљне последице по безбедност земље, јавни поредак и морал.

Други део

ОПШТА ЗАБРАНА ДИСКРИМИНАЦИЈЕ

Облици дискриминације

Члан 6.

(1) Облици дискриминације су непосредна и посредна дискриминација, као и повреда начела једнаких права и обавеза.

(2) Непосредна дискриминација постоји ако се лица или група (у даљем тексту: дискриминисани), у истој или сличној ситуацији, било којим актом или радњом, стављају или су стављени у неповољнији положај или би могли бити стављени у неповољнији положај због његове односно њихове инвалидности.

(3) Посредна дискриминација постоји ако се дискриминисани, због његове инвалидности, ставља у неповољнији положај доношењем акта или предузимањем радње која је привидно заснована на начелу једнакости и недискриминације, осим ако је тај акт или радња оправдана законитим циљем, а средства за постизање тог циља су примерена и нужна.

(4) Дискриминација постоји и у случају:

1. ако се према дискриминисаном поступа горе него што се поступа или би се поступало према другоме, искључиво или углавном због тога што је дискриминисани тражио, односно намерава да тражи правну заштиту од дискриминације или због тога што је понудио или намерава да понуди доказе о дискриминаторском поступању;

2. ако се према дискриминисаном очигледно понижавајуће поступа, искључиво или углавном због његове инвалидности.

(5) Дискриминацијом се сматра и позивање и навођење на дискриминацију и помагање у дискриминаторском поступању.

Повреда начела једнаких права и обавеза

Члан 7.

Повреда начела једнаких права и обавеза постоји:

1. ако се дискриминисаном искључиво или углавном због његове инвалидности неоправдано ускраћују права и слободе, односно намећу обавезе, које се у истој или сличној ситуацији не ускраћују или не намећу другом лицу или групи;

2. ако су циљ или последица предузетих мера неоправдани;

3. ако не постоји сразмера између предузетих мера и циља који се овим мерама остварује.

Члан 8.

Не сматрају се повредом начела једнаких права и обавеза нити дискриминацијом:

1. одредбе закона, прописа, као ни одлуке или посебне мере донете у циљу побољшања положаја особа са инвалидитетом, чланова њихових породица и удружења особа са инвалидитетом, којима се пружа посебна подршка, неопходна за уживање и остваривање њихових права под истим условима под којима их уживају и остварују други;

2. доношење односно задржавање постојећих аката и мера чији је циљ отклањање или поправљање неповољног положаја особа са инвалидитетом којима се пружа посебна подршка.

Тешки облици дискриминације

Члан 9.

Посебно је забрањено и кажњиво:

1. изазивање и подстицање неравноправности или нетрпељивости према особама са инвалидитетом;

2. пропагирање или смишљено вршење дискриминације од стране органа јавне власти у поступку пред тим органом, путем јавних гласила, у политичком животу, приликом пружања јавних услуга, у области радних односа, образовања, културе, спорта и сл.

Забрана исписивања и истицања
дискриминаторских порука и симбола

Члан 10.

Забрањено је исписивање и истицање на јавним местима и ширење на други начин порука и симбола којима се позива на дискриминаторско поступање према особама са инвалидитетом.

Трећи део

ПОСЕБНИ СЛУЧАЈЕВИ ДИСКРИМИНАЦИЈЕ

Дискриминација у поступцима пред органом јавне власти

Члан 11.

(1) Орган јавне власти не сме својом радњом или пропуштањем вршити дискриминацију особа са инвалидитетом.

(2) Дискриминација особа са инвалидитетом од стране органа јавне власти обухвата:

1. ускраћивање права особи са инвалидитетом, ако се ово право у истим околностима признаје особама без инвалидитета;

2. постављање посебних услова за остваривање права особи са инвалидитетом, осим ако такве услове не оправдавају разлози опште, личне и имовинске безбедности, које орган јавне власти мора посебно назначити;

3. ускраћивање права у оквиру дискреционог овлашћења, ако је до ускраћивања дошло због инвалидности подносиоца захтева;

4. вођење поступка остваривања права особа са инвалидитетом на начин који фактички онемогућује или знатно отежава остварење права.

(3) Посебно тежак облик дискриминације због инвалидности јесте узнемиравање, вређање и омаловажавање особа са инвалидитетом од стране носилаца јавних функција и лица запослених у органима јавне власти у току поступка остваривања права особа са инвалидитетом, због њене инвалидности.

Дискриминација у вези са удружењима

Члан 12.

(1) Забрањена је дискриминација због инвалидности у удружењима.

(2) Дискриминација због инвалидности у удружењима обухвата:

1. одбијање захтева за учлањење у удружење особи са инвалидитетом због њене инвалидности;

2. постављање посебних услова за учлањење особа са инвалидитетом у удружење;

3. ускраћивање права особи са инвалидитетом да бира и буде бирана у органе управљања удружења;

4. постављање посебних услова за избор особа са инвалидитетом у органе управљања удружења.

(3) Дискриминацијом због инвалидности не сматра се оснивање или деловање удружења особа са инвалидитетом и других облика њиховог самоорганизовања.

Дискриминација у вези са пружањем услуга
и коришћењем објеката и површина

Члан 13.

(1) Забрањена је дискриминација на основу инвалидности у погледу доступности услуга и приступа објектима у јавној употреби и јавним површинама.

(2) Под услугом, у смислу овог закона, сматра се свака услуга коју, уз накнаду или без ње, правно или физичко лице пружа у оквиру своје делатности, односно трајног занимања.

(3) Под објектима у јавној употреби, у смислу овог закона, сматрају се: објекти у области образовања, здравства, социјалне заштите, културе, спорта, туризма или објекти који се користе за заштиту животне средине, заштиту од елементарних непогода и слично.

(4) Под јавним површинама, у смислу овог закона, сматрају се: паркови, зелене површине, тргови, улице, пешачки прелази и друге јавне саобраћајнице и слично.

(5) Дискриминација на основу инвалидности у погледу доступности услуга нарочито обухвата:

1. одбијање пружања услуга особи са инвалидитетом, осим ако би пружање услуге угрозило живот или здравље особе са инвалидитетом или другог лица;

2. пружање услуге особи са инвалидитетом под другачијим и неповољнијим условима од оних под којима се услуга пружа другим корисницима, осим ако би пружање услуге под редовним условима угрозило живот или здравље особе са инвалидитетом или другог лица;

3. одбијање да се изврши техничка адаптација објекта неопходна да би се услуга пружила кориснику са инвалидитетом.

Члан 14.

Дискриминацијом у смислу члана 13. овог закона не сматра се:

1. повећање цене услуге сразмерно повећаним трошковима, непосредно проистеклим из пружања услуге кориснику са инвалидитетом;

2. пружање услуга везаних за специфичне потребе неких корисника са инвалидитетом, или за специфичан начин задовољавања њихових општих потреба;

3. активност везана за отклањање постојећих и спречавање нових видова дискриминације због инвалидности.

Члан 15.

Посебно тежак облик дискриминације због инвалидности јесте узнемиравање, вређање и омаловажавање особа са инвалидитетом – корисника услуге због њене инвалидности, када те радње врши лице које непосредно пружа услугу или њему надређено лице.

Члан 16.

(1) Власник објекта у јавној употреби, као и јавно предузеће надлежно за одржавање јавних површина, дужни су да обезбеде приступ објекту у јавној употреби, односно јавној површини свим особама са инвалидитетом, без обзира на врсту и степен њихове инвалидности.

(2) Обавезу из става 1. овог члана има и друго лице на које је пренето право коришћења, осим ако је са власником, односно надлежним органом уговорило другачије.

(3) Власник објекта у јавној употреби дужан је да изврши адаптацију објекта у циљу задовољавања услова за испуњавање обавезе из става 1. овог члана.

(4) Орган надлежан за издавање употребне дозволе за објекте у јавној употреби издаће ову дозволу ако је испуњен услов из става 1. овог члана.

Дискриминација у вези са здравственим услугама

Члан 17.

(1) Посебно тежак случај дискриминације због инвалидности јесте свака дискриминација особа са инвалидитетом приликом пружања здравствених услуга.

(2) Дискриминацијом особа са инвалидитетом приликом пружања здравствених услуга сматра се:

1. одбијање да се пружи здравствена услуга особи са инвалидитетом због њене инвалидности;

2. постављање посебних услова за пружање здравствених услуга особама са инвалидитетом ако ти услови нису оправдани медицинским разлозима;

3. одбијање постављања дијагнозе и ускраћивање одговарајућих информација о тренутном здравственом стању, предузетим или намераваним мерама лечења и рехабилитације особи са инвалидитетом због њене инвалидности;

4. свако узнемиравање, вређање или омаловажавање особе са инвалидитетом у току боравка у здравственој установи због њене инвалидности.

Дискриминација у вези са васпитањем и образовањем

Члан 18.

(1) Забрањена је дискриминација због инвалидности на свим нивоима васпитања и образовања.

(2) Дискриминација из става 1. овог члана обухвата:

1. ускраћивање пријема детета предшколског узраста, ученика, односно студента са инвалидитетом у васпитну односно образовну установу која одговара његовом претходно стеченом знању, односно образовним могућностима;

2. искључење из васпитне односно образовне установе коју већ похађа дете предшколског узраста, ученик, односно студент са инвалидитетом из разлога везаних за његову инвалидност;

3. постављање неинвалидности као посебног услова за пријем у васпитну односно образовну установу, укључујући подношење уверења о здравственом стању и претходну проверу психофизичких способности, осим ако је тај услов утврђен у складу са прописима којима се уређује област образовања.

Члан 19.

Дискриминацијом у образовању због инвалидности не сматра се:

1. провера посебних склоности деце предшколског узраста, ученика и студената, односно кандидата за упис у васпитну односно образовну установу према одређеном наставном предмету или групи предмета, њихових уметничких склоности или облика посебне даровитости;

2. организација посебних облика наставе, односно васпитања за ученике, односно децу предшколског узраста, који због недовољних интелектуалних способности не могу да прате редовне наставне садржаје, као и упућивање ученика, односно деце предшколског узраста у те облике наставе односно васпитања, ако се уписивање врши на основу акта надлежног органа којим је утврђена потреба за таквим обликом образовања ученика, односно детета предшколског узраста.

Члан 20.

Посебно тежак облик дискриминације због инвалидности јесте узнемиравање, вређање и омаловажавање инвалидног детета предшколског узраста, ученика, односно студента због његове инвалидности, када те радње врши васпитач, наставник или друго лице запослено у васпитној, односно образовној установи.

Дискриминација у вези са запошљавањем и радним односом

Члан 21.

(1) Забрањено је вршити дискриминацију због инвалидности у запошљавању и остваривању права из радног односа према:

1. особи са инвалидитетом која тражи запослење;

2. пратиоцу особе са инвалидитетом који тражи запослење;

3. запосленој особи са инвалидитетом;

4. запосленом пратиоцу особе са инвалидитетом.

(2) Под особом која тражи запослење, у смислу овог закона, сматра се особа уредно пријављена служби надлежној за запошљавање у складу са законом којим се уређује запошљавање.

(3) Под пратиоцем особе са инвалидитетом, у смислу овог закона, сматра се свако лице, без обзира на сродство, које живи у заједничком домаћинству са особом са инвалидитетом и трајно јој помаже у задовољавању свакодневних животних потреба без новчане или друге материјалне накнаде.

Члан 22.

Дискриминацијом због инвалидности у запошљавању сматра се:

1. непримање у радни однос особе са инвалидитетом или пратиоца особе са инвалидитетом због инвалидности, односно због својства пратиоца особе са инвалидитетом;

2. постављање посебних здравствених услова за пријем у радни однос особе са инвалидитетом, осим ако су посебни здравствени услови за обављање одређених послова утврђени у складу са законом;

3. претходна провера психофизичких способности које нису у непосредној вези са пословима за које се заснива радни однос;

4. одбијање да се изврши техничка адаптација радног места која омогућује ефикасан рад особе са инвалидитетом, ако трошкови адаптације не падају на терет послодавца или нису несразмерни у односу на добит коју послодавац остварује запошљавањем особе са инвалидитетом.

Члан 23.

Дискриминацијом због инвалидности у запошљавању не сматра се:

1. избор кандидата без инвалидитета који је показао најбољи резултат на претходној провери психофизичких способности непосредно везаних за захтеве радног места;

2. предузимање подстицајних мера за брже запошљавање особа са инвалидитетом у складу са законом којим се уређује запошљавање особа са инвалидитетом.

Члан 24.

Дискриминацијом због инвалидности у остваривању права из радног односа сматра се:

1. одређивање мање зараде због инвалидности запосленог, независно од радног учинка;

2. постављање посебних услова рада запосленом са инвалидитетом, ако ти услови непосредно не проистичу из захтева радног места;

3. постављање посебних услова запосленом са инвалидитетом за коришћење других права из радног односа која припадају сваком запосленом.

Члан 25.

Дискриминацијом због инвалидности у остваривању права из радног односа не сматра се награђивање запосленог према радном учинку.

Члан 26.

Посебно тежак облик дискриминације због инвалидности јесте узнемиравање, вређање и омаловажавање запосленог са инвалидитетом од стране послодавца, односно непосредно надређеног лица у радном процесу, због његове инвалидности.

Дискриминација у вези са превозом

Члан 27.

(1) Забрањено је вршити дискриминацију због инвалидности у превозу у свим гранама саобраћаја.

(2) Дискриминацијом из става 1. овог члана сматра се:

1. одбијање да се превезе путник са инвалидитетом;

2. одбијање посаде превозног средства да пружи физичку помоћ путнику са инвалидитетом ако без такве помоћи путник са инвалидитетом не може да користи превозничку услугу и ако се пружањем помоћи не угрожава безбедност саобраћаја;

3. утврђивање неповољнијих услова превоза за путнике са инвалидитетом, нарочито услова плаћања, осим у мери у којој су ти услови оправдани техничким захтевима или неопходним повећаним трошковима превоза путника са инвалидитетом.

Члан 28.

Дискриминацијом због инвалидности у превозу не сматра се:

1. организовање превоза путника са инвалидитетом превозним средствима прилагођеним потребама тих путника;

2. организовање превоза путника са инвалидитетом уз повластице за превоз тих путника.

Члан 29.

Посебно тежак облик дискриминације због инвалидности представља узнемиравање, вређање и омаловажавање путника са инвалидитетом у току путовања од стране посаде превозног средства, због његове инвалидности.

Дискриминација у вези са брачним и породичним односима

Члан 30.

(1) Забрањена је свака дискриминација у остваривању права из брачних и породичних односа због инвалидности.

(2) Дискриминацијом из става 1. овог члана сматра се:

1. ускраћивање права на брак особама са инвалидитетом;

2. постављање посебних услова за склапање брака особа са инвалидитетом;

3. постављање посебних услова особама са инвалидитетом за вршење родитељског права.

(3) Дискриминацијом у вези са брачним и породичним односима због инвалидности не сматра се ускраћивање или ограничавање права које је у складу са законом којим се уређују брачни и породични односи.

Дискриминација удружења особа са инвалидитетом

Члан 31.

Забрањен је сваки облик дискриминације удружења особа са инвалидитетом.

Четврти део

МЕРЕ ЗА ПОДСТИЦАЊЕ РАВНОПРАВНОСТИ ОСОБА СА ИНВАЛИДИТЕТОМ

Мере за подстицање оснивања служби подршке за особе са инвалидитетом

Члан 32.

Јединице локалне самоуправе дужне су да подстичу оснивање служби подршке за особе са инвалидитетом, ради повећавања нивоа самосталности особа са инвалидитетом у свакодневном животу и ради остваривања њихових права.

Мере за стварање приступачног окружења

Члан 33.

Јединице локалне самоуправе дужне су да предузму мере с циљем да се физичка средина, зграде, јавне површине и превоз учине приступачним особама са инвалидитетом.

Мере за обезбеђивање равноправности
пред органима јавне власти

Члан 34.

Органи јавне власти дужни су да предузму мере за обезбеђење равноправности особа са инвалидитетом у поступцима пред тим органима.

Мере за обезбеђивање приступа информацијама

Члан 35.

Органи државне управе, територијалне аутономије и локалне самоуправе надлежни за послове културе и медија дужни су да предузму мере, с циљем да се особама са инвалидитетом учине приступачним информације и комуникације путем употребе одговарајућих технологија.

Мером из става 1. овог члана сматра се нарочито дневно саопштавање информација намењених и особама са инвалидитетом одговарајућом технологијом симултаног писаног текста.

Мере за обезбеђивање равноправности
у области васпитања и образовања

Члан 36.

Органи државне управе, територијалне аутономије и локалне самоуправе надлежни за послове васпитања и образовања дужни су да предузму мере, с циљем да васпитање и образовање особа са инвалидитетом постане интегрални део општег система васпитања и образовања.

Мере за обезбеђивање учешћа у културном, спортском и верском животу заједнице

Члан 37.

Јединице локалне самоуправе дужне су да предузму мере ради обезбеђивања равноправног учешћа особа са инвалидитетом у културном, спортском и верском животу заједнице.

Активности усмерене ка стварању једнаких могућности

Члан 38.

Сви органи државне управе, територијалне аутономије и локалне самоуправе дужни су да предузимају активности с циљем стварања једнаких могућности за особе са инвалидитетом и да у тим активностима обезбеде учешће особа са инвалидитетом и њихових удружења.

Пети део

ПОСТУПАК У СПОРУ ЗА ЗАШТИТУ ОД ДИСКРИМИНАЦИЈЕ ЗБОГ ИНВАЛИДНОСТИ

Садржина овог дела закона

Члан 39.

Одредбама овог дела закона уређује се посебни парнични поступак за заштиту од дискриминације због инвалидности.

Примена закона којим се уређује парнични поступак

Члан 40.

На поступак суда који је у вези са заштитом од дискриминације због инвалидности примењују се одредбе закона којим се уређује парнични поступак, ако овим законом није другачије одређено.

Месна надлежност

Члан 41.

У спору за заштиту од дискриминације због инвалидности месно је надлежан, поред суда опште месне надлежности, и суд на чијем подручју има пребивалиште, односно боравиште особа са инвалидитетом према којој је дискриминација извршена.

Покретање поступка

Члан 42.

(1) Поступак у спору за заштиту од дискриминације због инвалидности покреће се тужбом.

(2) Тужбу за заштиту од дискриминације због инвалидности могу поднети особа са инвалидитетом према којој је дискриминација извршена и њен законски заступник.

(3) Тужбу за заштиту од дискриминације може поднети и пратилац особе са инвалидитетом у случају да је према њему извршена дискриминација у смислу чл. 21. и 22. овог закона.

Тужбе

Члан 43.

Тужбом из члана 42. овог закона може се тражити:

1. забрана извршења радње од које прети дискриминација, забрана даљег вршења радње дискриминације, односно забрана понављања радње дискриминације;

2. извршење радње ради уклањања последица дискриминаторског поступања;

3. утврђење да је тужени према тужиоцу дискриминаторски поступао;

4. накнада материјалне и нематеријалне штете.

Ревизија

Члан 44.

У спору за заштиту од дискриминације због инвалидности ревизија је увек дозвољена.

Привремена мера

Члан 45.

(1) Особа из члана 42. ст. 2. и 3. овог закона може уз тужбу за заштиту од дискриминације због инвалидности, у току судског поступка, као и по окончању судског поступка, све док извршење не буде спроведено, захтевати да суд привременом мером забрани дискриминаторско поступање да би се отклонила опасност од насиља или већа ненадокнадива штета.

(2) У предлогу за издавање привремене мере предлагач мора учинити вероватним да је мера потребна да би се отклонила опасност од насиља због дискриминаторског поступања, спречила употреба силе или настанак ненадокнадиве штете.

(3) О предлогу за издавање привремене мере суд је дужан да одлучи у року од 48 сати од дана када је предлог примљен у суду.

Шести део

КАЗНЕНЕ ОДРЕДБЕ

Члан 46.

Новчаном казном од 10.000 до 100.000 динара казниће се за прекршај удружење ако:

1. одбије особи са инвалидитетом захтев за учлањење у удружење због њене инвалидности (члан 12. став 2. тачка 1);

2. постави посебне услове за учлањење особи са инвалидитетом у удружење (члан 12. став 2. тачка 2);

3. ускрати права учлањеној особи са инвалидитетом да бира и буде бирана у органе управљања удружења, односно постави посебне услове за избор особе са инвалидитетом у органе управљања удружења (члан 12. став 2. тач. 3. и 4).

Новчаном казном од 5.000 до 50.000 динара казниће се за прекршај из става 1. овог члана и одговорно лице у удружењу.

Члан 47.

Новчаном казном од 10.000 до 100.000 динара казниће се за прекршај правно лице ако:

1. одбије да пружи услугу особи са инвалидитетом, осим ако би пружање услуге угрозило живот или здравље особе са инвалидитетом или другог лица (члан 13. став 5. тачка 1);

2. пружи услугу особи са инвалидитетом под неповољнијим условима од оних под којима се услуга пружа другим корисницима, осим ако би пружање услуге под редовним условима угрозило живот или здравље особе са инвалидитетом или другог лица (члан 13. став 5. тачка 2).

Новчаном казном од 5.000 до 50.000 динара казниће се за прекршај из става 1. овог члана и одговорно лице у правном лицу.

Новчаном казном од 5.000 до 50.000 динара казниће се за прекршај из става 1. овог члана физичко лице.

Члан 48.

Новчаном казном од 10.000 до 100.000 динара казниће се за прекршај правно лице ако поставља посебне услове за пружање здравствених услуга особама са инвалидитетом у случајевима када ти услови нису оправдани медицинским разлозима (члан 17. став 2. тачка 2).

Новчаном казном од 5.000 до 50.000 динара казниће се за прекршај из става 1. овог члана и одговорно лице у правном лицу.

Члан 49.

Новчаном казном од 10.000 до 100.000 динара казниће се за прекршај правно лице ако:

1. ускрати пријем детету предшколског узраста, ученику односно студенту са инвалидитетом у васпитну односно образовну установу која одговара његовом претходно стеченом знању, односно образовним могућностима (члан 18. став 2. тачка 1);

2. искључи из васпитне, односно образовне установе коју похађа дете предшколског узраста, ученика односно студента са инвалидитетом из разлога везаних за његову инвалидност (члан 18. став 2. тачка 2).

Новчаном казном од 5.000 до 50.000 динара казниће се за прекршај из става 1. овог члана и одговорно лице у правном лицу.

Члан 50.

Новчаном казном од 10.000 до 50.000 динара казниће се за прекршај наставник, васпитач или друго лице запослено у образовној односно васпитној установи које стално или учестано узнемирава, вређа и омаловажава ученика, студента односно дете предшколског узраста због његове инвалидности (члан 20).

Члан 51.

Новчаном казном од 25.000 до 500.000 динара казниће се за прекршај правно лице - превозник ако одбије да превезе особу са инвалидитетом (члан 27. став 2. тачка 1).

Новчаном казном од 5.000 до 50.000 динара казниће се за прекршај из става 1. овог члана и одговорно лице у правном лицу.

Новчаном казном од 10.000 до 250.000 динара казниће се за прекршај из става 1. овог члана предузетник.

Новчаном казном од 5.000 до 50.000 динара казниће се за прекршај из става 1. овог члана возно особље.

Члан 52.

Новчаном казном од 5.000 до 50.000 динара казниће се за прекршај возно особље које стално или учестано узнемирава, вређа и омаловажава путника са инвалидитетом у току путовања због његове инвалидности (члан 29).

Седми део

ЗАВРШНА ОДРЕДБА

Ступање закона на снагу

Члан 53.

Овај закон ступа на снагу осмог дана од дана објављивања у "Службеном гласнику Републике Србије", а одредбе чл. 32. и 33. примењиваће се од 1. јануара 2007. године.

ПИСМО ЗОРАНУ...

Помаже БОГ Зоране!

Ти си велико искушење, не могу да кажем државника Србије јер за њих ми обични људи не постојимо, већ прво твојих комшија, твојих суграђана, твојих сабораца…

Велико искушење је Господ Бог поставио пред свима нама а једно од тих искушења си и ти, човек који се одазивао на сваки позив када је требало бранити Србију али Господ за такве ствари и бира оне најбоље. Шест година живиш у условима без струје на почетку 21. века... Оставили су те и без динара да не можеш да извадиш основни докуменат да се представиш ко си, одакле си...

Само је Господ Бог знао ко си, за друге није ни било важно. Оставио је Господ Бог све њих да пролазе поред тебе ... За њих ти си био неприметан. Изгледа да је Господ Бог довољно сазнао о онима у твом окружењу, о онима који ти шест година не пружише руку за спас.

Ти си Зоране све то мирно подносио и уместо струје палио си воштаницу, од своје куће несвесно направио си Божији храм, само се у Његовом дому пале воштанице.
Ти си пред Господом положио, искушење које ти је поставио... О томе најјасније говоре твоје очи, широм отворене и поред таквог живота из њих не избија туга, из твог гласа не излази бес и огорчење... Прихватио си живот који ти се „задесио“ и наставо да живиш онако како си могао.

Господ Бог зна колики терет можемо да поднесемо па нам толико и ставља на душу, на леђа, на срцу... Онда ОН почиње да доводи у ред ствари око нас. Не може ОН да дође да нас узме за руку и каже „ево ти то и то“ . Само Господ Бог зна ко је достојан да заврши оно што је ОН започео. Овога пута то је човек који те познаје и гледа твоју муку од првог дана али Господ Бог му није „дозволио“ да раније уради било шта. Морали су сви остали да покажу „свој траг“ а и ти сам.

Верујем да за тебе наилазе „бољи дани“ и да само Господ Бог зна шта те још чека али сигурна сам да се твом досадашњем начину живота ближи крај.

Мајка војника погинулог на Кошарама 30. септембра 1998. год.
на дан који се пред Господом слави као
СВЕТЕ МУЧЕНИЦЕ ВЕРА, НАДА, ЉУБАВ И МАЈКА ИМ СОФИЈА.

За сада је довољно само оволико а ако буде воља Господа Бога можда се једнога дана и сретнемо.

ОНАЈ КО ТРЕБА ДА ЗНА, ВИДИ СВЕ!!!

"И светлост светли у тами, и тама га не обузе"

Зоран се у својој тами јуначки држи...

Херој Православља - АНАТОЛИЈ ЛЕБЕД ТОЉА

Анатолиј Лебед (Анатолий Вячеславович Лебедь, 10. март 1963. год. Валга - 27 април 2012.год. Москва) по чину је био Гардијски потпуковник и служио је у 45. независном Гардијском пуку посебних намена  (Спец наз), као део ваздушних снага. Учествовао је у рату у Авганистану, Србији (Косово и Метохија), Другом чеченском рату, Дагестану и у рату у Јужној Осетији.

Рођен је 10. маја у граду Валга у Естонији. Придружио се Совјетским оружаним снагама 1981. године када почиње своју војну службу у совјетском ваздухопловству. Прво је обучаван у 44. ваздухопловној дивизији у Литванији да би после био прекомандован у 57. незавнисну дивизију у Казахстан. 1986. године учествује у Авганистанском рату као члан хеликоптерске регименте. После тога служи у групи совјетске војске у Немачкој, где је зарадио три oрдена Црвене звезде и орден Службе отаџбини 3. реда.

Пензионисао се 1994. године, али 1999. године добровољно учествује у организовању руских специјалних снага у Дагестану доневши им опрему коју је сам купио. Исте године он и његови саборци из бивше ваздухопловне дивизије организују се као добровољци и стижу у Србију као помоћ у гашењу побуне шиптарских терориста на Космету. Како је сам рекао у једном интервјуу дошао је у Србију да помогне православној браћи јер им је потребна помоћ и посебно напоменуо да жели да помогне држави Србији из својих уверења а не због неких компанија или појединаца као неки ''добровољци'' (плаћеници). Такође је више пута поновио да је долазак на Космет била одлука њега и његових сабораца и да их пре тога нико из Србије није звао да дођу.

Од 1999. до 2007. године имао је преко 10 путовања у Чеченију и учествовао је у неколико специјалних операција у околини Грозоног и у Ведено области, добровољно. У Другом чеченском рату 2003. године на Улус-Керт планинама губи ногу тако што је нагазио на мину. Но, ни то га није омела да здушно помаже интересима Русије како год може па је без ноге преко 840 пута скочио са падобраном, а при том се бавио и борилачким вештинама уз помоћ протезе.

9. јануара 2005. године његова патрола је упала у заседу, одбијајући да преда своје рањене људе у руке непријатеља. Он је једном руком савладао 3 побуњеника спашавајући животе својим војницима. За тај подвиг награђен је оредном Хероја Руске Федерације. У наредној борби 24. јануара 2005. године био је рањен више пута у леђа штитећи своје своје људе од експлозије бомбе. Иако рањен успео је да неутралише непријатељску ракету и утврђење митраљеза а затим наставио да води патролу до уништења терористичке базе.

Медведев одликује Анатолија

Учествујући у рату у Јужној Осетији 2008. године постаје тек други витез носилац ордена Светог Ђорђа 4. класе. За време церемоније додељивања одликовања руски председник Медведев је за Лебедева рекао: ''Међу нама је официр специјалних снага, херој Руске федерације Анатолиј Вјачеславович Лебедев. Увек је био водећи на фронту током борбених операција, представљајући себе као оличење храбрости''.

Прес служба Државног Министарства унутрашњих послова Русије у Москви је званично објавила да је у петак 27. априла 2012.године у 17:45 на Богородском аутопуту Анатолиј Лебед (Анатолий Вячеславович Лебедь) изгубио контролу над својим мотором (Кавасаки), ударио у ивичњак, затим пао и умро од задобијених повреда. Анатолиј је хтео овом вожњом да одтвори “бајкерску” сезону у Москви која је почињала следећег петка. Возио је свој Кавасаки упркос чињеници да му је нога ампутирана.

Носилац је следећих одликовања:
- Херој Руске Федерације (6. април 2005. год) – за храброст и јунаштво на Северном Кавказу
- Орден Светог Ђорђа IV степена
- Три одрена за Храброст
- Три ордена Црвена Звезда
- Орден “За службу Роду у Оружаним Снагама СССР-а” III степена
- Медаље (разне) …

ВЕЧАН МУ ПОМЕН И СЛАВА ОД ГОСПОДА...

Има Наде (шест година без струје)

Зоран Поповић - Шиљан из Чачка, приградско насеље Атеница, улица 36. број 7.

Више од шест година је без струје, без икакве и ичије помоћи, без редовних оброка, без здравствене заштите, сам у својој муци, угрожен...

Волео би, када би му неко помогао, барем да му се укључи струја...

Ни леба, ни с` леба (шест година без струје)
http://www.youtube.com/watch?v=00n5_C2ryWI

Прва помоћ од 100 евра (шест година без струје)
http://www.youtube.com/watch?v=sD0x7H299_g

Број рачуна у ЕДБ (још се води на његову покојну мајку), на који се може

уплатити новац и помоћи Зорану да му се укључи струја.

Укупан дуг (већином камате) је 81000 динара, за сада је уплаћено 11000 динара.

Потребно је још 70000 динара, што је када би поделили на 700 људи по 100 динара.

Молим добре људе који буду уплатили новац да нас контактирају и да нам јаве колико су уплатили да би могли да водимо евиденцију...

Једна од врлина која је код многих међу вама ишчезла јесте захвалност

Арчибалд Рајс

Постали сте страшно незахвални. Многи међу вама су веома богати и немилице троше да би се истакли и из забаве, али када ваља показати захвалност према онима који су се жртвовали, ништа не дају, ама баш ништа. Ваше вође нису још, за ових десет година колико је прошло од завршетка рата, свечано обележиле ни један од оних великих догађаја којима дугујете слободу и величину земље. Јасно је, такве свечаности би биле незгодне већини ваших садашњих вођа зато што они, док вам је земља била у смртној опасности и кад се требало жртвовати, ништа нису учинили за њу, већ су се само бринули како да склоне на сигурно своју драгоцену личност, чак су неки искористили несрећу отаџбине да би се обогатили.
Шта сте учинили за своје ратне инвалиде? Од свих земаља које су учествовале у рату ваша се најгоре односи према њима. Док неколико стотина ваших бивших министара, саможивих политичких професионалаца, који, у већини случајева, ништа нису учинили за отаџбину, већ обилато напунили џепове, сређује себи исплаћивање „пензија“ које вас коштају небројених милиона, инвалиди вам могу умирати од глади.
Ваш човек из народа, сељак, неискварен утицајем професионалних политичара, није подмитљив. „Интелигенција“ вам то јесте, и то од најситнијег чиновника са или без дипломе, до министра. „Интелигенција“ Србије скоро ништа није учинила за своју земљу и једина јој је брига била да своје драгоцене чланове склони на сигурно.
Вративши се у отаџбину после победе, у којој нису учествовали, ваши интелектуалци су тежили да управљају свим пословима. Сељаци њима нису ништа значили иако су чинили огромну већину у Србији, а војници, творци победе, за њих су били „простаци“, добри да млате непријатеља и гину, и ни за шта друго.
Као и сва неморална бића, и интелигенција се диви сили, чак и када се највише злоупотребљава. То ју је навело да се, после рата, скоро одмах помири са најгорим непријатељима своје земље, са Немцима.
Уместо да делује позитивно ваша интелигенција је деловала негативно. Уместо да гради, она је разграђивала. Она је жариште трулежи и искварености, од чега толико трпите. Ако јој допустите да настави, земља вам је изгубљена.
Арчибалд Рајс - Чујте Срби
(Хехтзберг у Бадену, 8. јул 1875 – Београд, 8. август 1929)

Седам и по векова службе народу

Извор: СРПСКИ ГЛАС, АУСТРАЛИЈА, мај 2012.

Данас мајку свих српских цркава и манастира чувају италијански и словеначки војници Кфора – Најстарије сестринство у Српској православној цркви – Зидовима учврстили мир – Много историје у оази српске духовности подно горостасних каменитих Проклетија!

Пећка патријаршија

До древног трона српских епископа и патријарха, споменика који се налази на Листи Светске културне баштине од јуна 2006. године - манастира Пећке патријаршије , који је почео да се гради 1250. године, у Метохији и општини Пећ, где се манастир налази, нема путоказа ни путоказних табли. Путокази су уклоњени или су на њима префарбани натписи овог манастира, који када је грађен, није било ниједног Албанца у Метохији. Уклањање свега српског у Метохији , али и на читавом Космету, траје деценијама а нарочито у задњој деценији и то пред очима читавог света који се сјатио у којекаквоим војним и цивилним мисијама овде. Искорењују се свуда српски културни и духовни споменици , српски белези и српска историја. О томе сведочи и мајка свих српских цркава и манастира – Пећка патријаршија која болује рањена и у осами , можда као никад у седам и по векова дугој историји на месту где почива каменита Руговска клисура идући уз Пећку Бистрицу.

Кфор чува светињу

На улазу у древни трон српских епископа и патријарха велики пунк италијанског Кфора који контролишу све који улазе унутар оазе српске духовности, на место где се до сада крунусало 45 српских епископа и патријарха. Други пункт Кфора, са словеначким војницима, је на самом улазу у манастир. Оружје страних војника и два висока зида око светиње, у којој је тридесетак монахиња , чувају богоугодни мир ограђене српске оазе. У Српској православној цркви монашко сестринство у Пећкој патријаршији је најтарије . Игуманија манастира Февронија је превалила деведесету.

Но, служба Богу, молитве и послушања се одвијају по редоследу исто као и послови на мини економији коју сачињавају рибњак, седам – осам крава, пчелињак од 30 – так кошница пчела , башта и воћњак и то све у ограђеној српској оази.

---Иако смо у годинама, начетог здравља и у опасном окружењу неверника, молитве и служба Богу не престају . Ево, већ више од седам и по векова трају службе народу и богу у Пећкој патријаршији. Звона патријаршије звоне, звоне за повратак Срба да напуне опет Метохију . Молимо се свакодневно за њихов повратак . Било би боље и њима да се врате на своја огњишта у завичај али и манастиру би дошли бољи дани. Ми се надамо и верујемо да ће опет Срба бити у равној и плодној Метохији. Верујемо да ће тај дан повратка доћи. – вели игуманија Харитима која замењује старешину Пећке патријаршије Февронију.

Најстарије монашко сестринство

Она подсећа на речи изречене почетком ове године од Патријарха московског и целе Русије Кирила који је рекао да ће српске светиње на Косову и Метохији бити живе све док се у зидовима храмова чује молитва а у ћелијама се монаштво подвизује.

--Ево и руски председник Путин нас је поечетком године даровао иконом Христа Спаситеља из XVII века из једног спаљеног сибирског манастира . Храбре нас браћа по вери. Наша православна браћа. Друга икона од руског председника је поклоњена цркви светог Димитрија у Косовској Митровици – каже мати Харитина.

У порти најзнаменитијег српског манастира април је пробудио зеленило, бројно засађено цвеће али и оно на ливади. Склад свега унутар српске духовности буквално савршен. Богоигодни мир једино ремете Пећка Бистрица која се стропоштава са горостасниох, још увек снегом покривених Проклетија, звона манастира и зов птица.

Зоран Влашковић.

Плашим се да не заборавим српски

Извор: СРПСКИ ГЛАС, АУСТРАЛИЈА, новембар 2012.

После смрти сестре Слободанке, у Бреженику код Пећи преостала последња Српкиња Наташа Марковић.
- Последњој Српкињи, међу сто албанских кућа у селу, друштво прави двадесетак коза и неколико кучића.
– Сестра преминула у мају ове године, а Наташа још нема воду у кући, радио, ТВ и још много тога.
– Месецима без здраво и добар дан...
- Захвална за помоћ из Аустралије

Наташа Марковић једина српкиња у селу међу 100 албанских кућа

Самоћа и страх су од маја месеца ове године постали потпуни за 62–годишњу Наташу Марковић из Бреженика, четири километра југоисточно од Пећи, у плодној Метохији. Од 11. маја, када јој је умрла пет година старија сестра Слободанка, Наташа самује и болује на периферији, данас великог чисто албанског села са стотину домаћинстава.
„Српски Глас“ је била прва новина која је пре две године „открила“ две сестре, скоро заборављене од свих у селу, које је до 1999. године бројало двадесетак великих и богатих српских кућа, и које су у јуну 1999. године нестале у пламену. Сестре Наташа и Слободанка су се повукле са козама у шуму и после месец дана се вратиле у село, у једину преосталу читаву српску кућу Миодрага Бановића на периферији села, и бар пола километра далеко од првих албанских кућа.

Први пут себе видела у новинама

Преживеле су 12 година пакла и самоће од када су Срби протерани из села а оне одлучиле да остану на својој земљи али у комшијској српској кући.
На косовски пакао и Наташину голготу натоварио се овогодишњег 11.маја још већи терет и несрећа. Сестра Слободанка (66) умрла је после свакодневних стресова, страхова, стотине убризганог инсулина и нагомиланог шећера. Суморну „улогу“ последње Српкиње у Бреженику у очају је понела млађа сестра Наташа.
Почетком октобра обишли смо Наташу у Бреженику где све пуца од тишине и самоће. Ни кучићи, око незавршене куће у којој живи Наташа, немају на кога да лају јер туда се не очекује ни путник намерник, а они задужени да помогну Наташи ретко се сете да завире код једине преостале српске душе.
Наташа је приметила ненадане госте из даљине на ливади, па журно хита кући. Препознала ме је па каже да сам једини новинар који их је до данас посетио, те да су јој Кфоровци најчешће долазили и доносили помоћ.
„Живеле смо тешко и претешко али од како ми је сестра умрла у мају ове године - жалост, самоћа и страх ме убијају из дана у дан све више. Не знам шта би било са мном да ми нису козе и кучићи у друштву. Плашим се само да не заборавим српски јер нема нико да ми назове ни добар дан ни здраво. А како су ми тек дуге ноћи? Немам ни радио ни телевизор па недељама ни са киме не проговорим,“ прича уз сузе последња српска душа Бреженика.
Купили смо Наташи многе кућне потребштине, па јој кажем да је та помоћ стигла из далеке Аустралије. Показујем јој и новине „Српски Глас“, у којима је објављена прича о њој и сестри. Уз сузе, Наташа се захваљује добрим људима из далеког света и поручује им поздраве преко мене. Узима новине и уз сузе каже:
„Е, моја сестра и ја! То ми је једина слика са њом,“ јецајући изговара.

Наташа се жали да јој је укинута српска социјална помоћ јер још није обновила документацију, обзиром да нема нову српску личну карту и да прима 40 евра месечно од УНМИК-а.
„Мени није потребно много. За сада имам брашна и свега другог. Најчешће једем млеко од коза. Потребно ми је неко суђе и гардероба. Ево, немам ништа ново да обучем за црнину а морам сестри да идем за одређене дане на гробље,“ жали се Наташа.
Наташа нема воду у кући, нема ни купатило. Чесма јој је испред куће, али са свакодневним рестрикцијама воде које важе за град Пећ. Српска општина Пећ, чије је седиште у Гораждевцу, ове године је платило раднике да јој покосе и покупе сено за козе са великих ливада поред кућа. Велико сено је у стогу поред куће.

Захвална за помоћ

„Немам куда одавде. Нећу да напустам село и очевину. Научила сам овде па докле могу... Само кад би наша општина у Гораждевцу била мало више праведнија према мени, па да од силне помоћи која стиже на Косово нешто дође и код мене,“ јада се и упозорава Наташа.
После два сата проведених са последњом Српкињом у Бреженику, поздрављамо се, док нас она, као кроз молбу позива да је посетимо опет.
„Жељна сам да чујем српски језик, више него да се спасим овог стања, што ме самоћа одвојила од свијета и што немам много што шта,“ вели на крају Наташа.

Зоран Влашковић...

Прва помоћ од 100 евра (шест година без струје)

Зоран Поповић - Шиљан из Чачка..

Више од шест година је без струје, без икакве и ичије помоћи, без редовних оброка, без здравствене заштите, сам у својој муци, угрожен...

Волео би, када би му неко помогао, барем да му се укључи струја...

Ни леба, ни с` леба (шест година без струје)

http://www.youtube.com/watch?v=00n5_C2ryWI

Заробљеник: хрвати нас терали да лајемо

Извор: Бета октобар 2012.

Заробљеник: хрвати нас терали да лајемо

Бивши заробљеник хрватских оружаних снага, резервиста бивше ЈНА Веселин Бојовић, описао је у Специјалном тужиластву Црне Горе начине мучења у логору Лора код Сплита, где је била заточена и група резервиста са подручја Никшића и Шавника.

Бивши заробљеник хрватских оружаних снага, резервиста бивше ЈНА Веселин Бојовић, описао је начине мучења у логору Лора код Сплита

"Хрватски стражари и управник затвора Томо Дујић терали су нас да лајемо и певамо усташке песме, прикључивали су електричну струју на нас, ударали песницом, ногама, бејзбол палицама", испричао је Бојовић на саслушању пред заменицом црногорског специјалног тужиоца Лидијом Вукчевић.

Саслушање је обављено на основу захтева тужиластва Хрватске, у оквиру истраге о догађањима у логору Лора пре две деценије. Према наводима Бојовића, које је данас објавио подгорички лист Дан, припадници никшићко-шавничке групе резервиста бивше ЈНА заробљени у Лори били су масакрирани.


"Једном од њих било је извађено око, другоме откинуто уво, а лице им се није видело од крви", навео је Бојовић, који је размењен у месту Неметин код Осијека 14. августа 1992. године.

Ни леба, ни с` леба

ИМА ЛИ У ОВОЈ ЗЕМЉИ "ЉУДИ"???

Зоран Поповић - Шиљан из Чачка, прича своју причу...

Више од шест година је без струје, без икакве и ичије помоћи, без редовних оброка, без здравствене заштите, сам у својој муци, угрожен...

Волео би, када би му неко помогао, барем да му се укључи струја...

Часно у рат – још часније из њега!

"Војници! Борци!

Дошао је час да извршите обавезу коју сте добровољно преузели. Српски народ ће памтити да сте му дошли у помоћ кад му је било најтеже. Зато, немојте га изневерити. Част човека је највеће благо којим је обдарен. Немојте је укаљати. Као што сада гледамо једни друге у очи, тако треба и да остане до века.

Не дајте да падне љага на вас, на јединицу у којој се будете борили, на ваше потомке, на народ који из свег срца верује у вас!

Часно у рат – још часније из њега!

Чувајте животе своје и својих другова!

Вратите се из рата живи, здрави и овенчани славом!

Бити добровољац у праведној борби за правду и право је најузвишенија ствар на свету.

Српски народ и сав слободољубиви свет гледа у вас с поносом.

Срећно!"

(пуковник Милан В. Петковић, командир 3. чете за обуку страних добровољаца батаљона за обуку добровољаца ВЈ у рату у пролеће 1999.године, контингенту добровољаца који су распоређени у 125. моторизовану бригаду - касније одликовану Орденом народног хероја)

Помама за ратним дневницама

Помама за ратним дневницама

Извор: Тањуг

Јагодина -- Међу запосленима у предузећима и установама Јагодине влада права грозница за ратним дневницама из 1999. године. Међутим, нико не зна ко је акцију покренуо.

За око 20 дана, у Јагодини је "захтев предало 2.560 људи", изјавио је данас Тањугу члан Управног одбора Удружења ратних ветерана 1990-1999.година из Јагодине Димитрије Саматовић.

Последњи су захтеве предали запослени у Општој болници и Дому здравља у Јагодини, а Саматовић истиче да акцију траже запослени у Индустрији каблова, где је запослено преко 2.000 радника и Трговачком предузећу "Морава". Ни радници, који ових дана потписују "пуномоћје" адвокату Срђану Б. Алексићу из Ниша и још деветорици адвоката, који "могу да га замењују", не верују да ће од тога нешто бити. Они који кажу да захтев нису потписали, изјавили су Тањугу да јесу радили у време агресије НАТО, али су за то примали плату, а биле су им плаћене и остале обавезе: топли оброк, регрес, упалћени доприноси... Саматовић истиче да још нема Закона о исплати, "да је у процедури", али да је "адвокат који ће заступати Јагодинце по овом питању, добио позитивну пресуду Европског суда у Стразбуру за око 8.500 Нишлија". Он такође тврди да су многи у току рата примали дневнице, међу којима је и он сам, који је у то време био официр, и зато постоје платни спискови.
Саматовић истиче да предност имају "лица која су била под оружјем, војници, полицајци, мобилисани"... Уз захтев за ратне дневнице, Уговор о заступању и пуномоћје адвокату, потписује се и "Приступница Српски ветеран", уз коју иде и чланарина од 400 динара одмах. То је једино извесна добит за Удружење. Саматовић истиче да "чланарина није обавезна" али да се њоме финансирају активности око спровођења акције и људи који су у њу укључени.

СРПСКА СРАМОТА: Мајка војника мора да врати одштету за мртвог сина!

СРПСКА СРАМОТА: Мајка војника мора да врати одштету за мртвог сина!

Анђа Костић мора Војсци Србије да врати милион динара због тога што је њен супруг, иначе правни наследник одштете, у међувремену погинуо. Костићи су сина изгубили 2004. у лесковачкој касарни, под неразјашњеним околностима.

Мајка војника Драгана Костића, који је погинуо током служења војног рока у лесковачкој касарни Јабланица 2004. године, Анђа Костић мора Војсци Србије да врати 1.000.000 динара одштете коју је добила због неразјашњене смрти сина!

Анђа је сина у војску испратила 2004. године, а враћен јој је у мртвачком сандуку. Он је погинуо под још увек неразјашњеним околностима 27. августа 2004. године у касарни Јабланица у Лесковцу.

Одлуком Апелационог суда у Нишу од 13. новембра 2010. године, породици Костић исплаћено је 800.000 динара за претрпљене душевне болове (на шта је обрачуната затезна камата) и 112.666 динара на име судских трошкова.

Министарство одбране жалило се 10. феруара 2011. године да мајка Анђа Костић нема право на надокнаду штете јер је њу затражио отац Милијан.

Разлог за овако нечувену одлуку судије је тај што је војников отац Милијан погинуо у саобраћајној несрећи, а мајка Анђа није правни наследник. Она сада, према решењу судије Првог основног суда у Београду Иване Мијачић, мора да врати око мили0н динара које јој је држава исплатила због још неразјашњене смрти сина.

У жалби је наведено да је Милијан погинуо у саобраћајној несреће 15. маја 2010. године на Златибору, да је одштета исплаћена након тога и да мајка на њу нема никакво право јер није правни наследник одштете, која је констатована у пресуди Апелационог суда у Нишу. Суд у Београду усвојио је жалбу и донео решење којим мајка нема право на одштету.

Након ове одлуке, Анђа Костић каже да је изгубила веру у судове у Србији.

- Новац ми ништа не значи. Не може да ми врати мог сина. Моје дете је убијено, а ми то не можемо да докажемо у Србији. Зато се уздам да ће суд у Стразбуру, где је мој покојни муж још 2007. године покренуо поступак, одлучити у нашу корист – рекла је неутешна мајка за дневни лист “Блиц”.

Авокат Костићевих Предраг Савић каже да захтев војске “копа по ранама” измучене и понижене породице.

- Тај поступак је правни скандал – каже Савић.

(М. С. / Извор: Блиц)

МОЛИТВА ЗА УПОКОЈЕЊЕ ПРАВОСЛАВНИХ ВОЈНИКА - РАТНИКА

МОЛИТВА ЗА УПОКОЈЕЊЕ ПРАВОСЛАВНИХ ВОЈНИКА - РАТНИКА, УБИЈЕНИХ НА БРАНИКУ ВЕРЕ И ОТАЧАСТВА

Непобедиви, недостижни и силини у боју Господе Боже наш! Ти си по неиспитљивим судовима Твојим послао анђела смрти ономе у скровишту његовом, ономе на селу, ономе на мору, ратнику на бојном пољу, који је узет оружјем које бљује страшну и смртоносну силу, која разара тела, кида удове, разлама кости ратника; верујем, да по Твоме Господе премудром надзору, такву смрт примају заштитници вере и отачаства.

Молим Те Преблаги Господе помени у Царству Твоме православне војнике на бојишту убијене и прими их у небесни посед Твој као мученике изранављене, окрвављене својом крвљу, који су пострадали за Свету Цркву Твоју и за Отачаство, како си Ти благословио по доброти Својој.
Молим ти се прими све војнике отишле к Теби у заједницу са војницима Небеских сила, прими их милошћу Твојом јер су пали на бојишту за слободу земље Српске од јарма неверника, као заштитнике Вере Православне од нерпијатеља, који су бранили Отаџбину у тешким годинама од бројиних иноплеменика.
Помени Господе и све који се добрим подвигом подвизаваху од давнина чувајући Апостолско Православље, за освећену и Тобом изабрану земљу Српску, од непријатеља Крста и Православља који доношаху и огањ и мач.
Прими у миру душе слугу Твојих (ИМЕНА) који су ратовали за благостање наше, за мир и покој наш, и подари им вечни покој, као онима који спасише градове и заштитише собом Отаџбину, и помилуј пале у боју православне војнике, Твојим милосрђем, опрости им сва сагрешења која учинише у животу речју, делом у знању и незнању.
Погледај милосрђем Твојим, о Премилосрдни Господе, на њихове ране, мучења, јауке и страдања, и све им то урачунај у подвиг добри и Теби благоугодан; прими их милошћу Твојом зарад љутих скорби и тегоба које поднеше у оскудицама, тескобама, у труду и неспавању, глади и жеђи, изнуреност и изнемоглост претрпевши, бејући сматрани као овце за клање.
Молим Те Господе нека се ране њихове као мелеми и јелеј излију на греховне ране њихове.
Погледај с небеса Боже, и види сузе сиротих који су остали без очева својих, и прими милостиво за њих молитве синова и кћери њихових; услиши молитвене уздахе очева и мајки, који остадоше без чеда својих; услиши све милостиви Господе неутешне удовице, које остадоше без својих мужева; браћу и сестре који плачу за својим ближњим, и помени мужеве убијене у пуној снази и цвету младости, као и старце у сили духа и мужества; погледај на скорби нашег срца, види тугу нашу и смилуј се Преблаги онима који Ти се моле Господе!
Ти си отргнуо од нас ближње наше, но не лиши нас Твоје милости: услиши молитву нашу и милостиво прими оне који одоше к Теби од нас увек помињане слуге Твоје (ИМЕНА); уведи их у посед Твој, као добре војнике који су положили живот свој за Веру и Отаџбину на бојном пољу; прими их у заједницу изабраних Твојих, који су ти послужили вером и правдом, и упокој их у Царству Твоме, као мученике који отидоше к Теби изранављени, окрвављени и у страшним мукама предадоше душу своју; настани у светом граду Твоме све оне које увек помињемо, слуге Твоје (ИМЕНА), као војнике добре који се храбро понеше у страшним борбама; обуци их тамо у светлу и чисту одећу, јер су већ овде убелили ризе своје крвљу својом, и венаца мученичких се удостојили; приброј и њих учесницима у торжеству и слави победника, који су ратовали под знамењем Крста Твога са светом, плоти и ђаволом; уведи их у заједницу са славним страстотерпцима, добропобедним мученицима, праведницима и свима светима Твојим. Амин.

БИРАЈТЕ СРБИ!!!

"Бирајте, Срби, живот или смрт; част или срамоту; светлост или таму; правду или неправду; Бога или ђавола бирајте! Бирајте или Христа или Барабу. Од тог избора зависила вам је сва ваша прошлост. Од тога зависиће и сва ваша будућност."

Свети Владика Николај Велимировић.

Песма Србима

Куд гођ Срби ходили
Па се Богу молили
Свуд су добро стизали
И с песмом се враћали.

Кад се нису молили
Са пута су сходили
И дуго су лутали
И с плачем се враћали.

Што гођ Срби творили
Па се Богу молили
Свуд су срећни бивали
И сложно су певали.

Кад се нису молили
Вратове су ломили
Па су горко плакали
Душмани се смејали.

Кад су Срби зборили
Па се Богу молили
Братски су се сложили
Браћом су се словили.

Кад се нису молили
Зле су речи зборили
Зборисали с лупњавом
Враћали се с кукњавом.

Помолимо се браћо и ми
Да се Срби сложе сви
Куд ходили ходили
Што творили творили

Што зборили зборили
Да би Бога молили
Да их Бог благослови
Својом децом ослови.

Свети Владика Николај Велимировић.

Ратни ветеран убио оца, па пресудио и себи - архива 16. 01. 2012.

Вишегодишња небрига о ратним ветеранима од стране државе и институција, доводи до најгорих могућих последица...


Ратни ветеран убио оца, па пресудио и себи - архива 16. 01. 2012.

Извор: Блиц онлине - црна хроника | 16. 01. 2012.

НОВА ВАРОШ - Желимир Матовић (50) радник из Бистрице код Нове Вароши убио је ловачким карабином оца Андрију Матовића (82), а одмах затим истим оружјем извршио и самоубиство. Породична трагедија каква се не памти у овом крају одиграла се у недељу око 17 сати испред породичне куће Матовића у засеоку Соколова.

Након што су му син и ћерка формирали породице и одселили, Желимир је у породичном дому у Соколови живео са супругом и родитељима.

- Мотив убиства и самоубиства за сада није познат. Од повреда које је задобио Андрија је издахнуо на лицу места, а одмах након што је убио оца Желимир је истим оружјем извршио и самоубиство. Истрага о овој породичној трагедији је у току, а више детаља биће познато наредних дана - каже Раденко Зечевић, истражни судија Вишег суда у Ужицу.

Беживотна тела оца и сина на утабаној пртини која води од породичне куће до оближњег амбара прва је пронашла Желимирова супруга и у помоћ позвала комшије. У тренутку трагедије она је према њиховим речима у стаји намиривала стоку, а од пуцња из карабина у први мах је помислила да су петарде.

Према речима комшија и рођака породице Матовић, Желимир се пре пар година жалио на несаницу и ноћне море и то је све веома тешко подносио.

Желимир је 1999. године био мобилисан и према њиховим претпоставкама вероватно је током дана проведених у униформи доживео тежак стрес који је на њега оставио последице.

- Тада је ишао код лекара, али му је после извесног времена било много боље. Недавно је, међутим, опет почео да се жали на несаницу, да се не осећа добро и да има страшне ноћне море. Баш данас је треба да опет иде код лекара - каже један Желимирових најближих рођака.

Бринуо о непокретној мајци

- Желимир је био душа од човека, вредан и спреман свакоме да помогне, а предњачио је и у сеоским акцијама. Мада је свакодневно путовао у Нову Варош на посао, то му није сметало да на време уради све на имању и брине о старој и непокретној мајци и да на сваки позив, без пуно размишљања, притекне у помоћ комшијама. Никада није користио алкохол, сем на весељима или неким другим сеоским обичајима, када је знао да попије тек по пола чаше црног вина. Недавно је добио и унучиће близанце и због њих је, како је често говорио, тек добио вољу да ствара и живи - кажу комшије породице Матовић.