Апел оца настрадалог полицајца на Косову и Метохији: Не дирајте гроб мога сина!
Зар јунак који је дао свој живот за Отаџбину није већ све платио овој нашој Србији? И његови родитељи? Дао је, а и они су дали, најдрагоценије што су имали – живот!!! Ова држава треба некако родитељима овог јунака да се нађе, помогне колико може, нађе начина… а не да плаћају гробно место за хероја који је у својих 23 године дао живот за ову земљу!
ЗАР РОДИТЕЉИ НИСУ ДОВОЉНО ДАЛИ ОВОЈ СРБИЈИ – СВОГ СИНА?!
И ови и сви други чији су синови погинули бранећи Отаџбину Србију!
- Биљана Диковић
На ФБ страници Српски ратни документи Балкана објављена је фотографија младог хероја Горана Јојића који је у борби са шиптарским терористима погинуо у својој 23 години, на Косову и Метохији… Уз фотографију је био и следећи текст…
„НИЈЕ овде реч о новцу, плаћамо Гордана и ја тих 1.500 динара годишње и плаћаћемо их док год будемо живи. Али не желимо да, кад нас више не буде, неко прекопава његове кости и рањава му душу. Зато смо, верујући да његова храброст и жртва за отаџбину то заслужују, и тражили да се место на којем почива заувек ослободи плаћања таксе и тако се потврди његова вечна неповредивост.“
Горан Јојић је имао непуне 23 године када је 15. маја 1999, током агресије НАТО, у Краљанима код Ђаковице погинуо у борби са шиптарским терористима.
Био је водник специјалних јединица МУП-а Србије и, упркос младости, косметски ветеран. Тај боравак у колевци српства био му је четрнаести и, нажалост, последњи. Сахрањен је на Градском гробљу у Новом Саду.
Његов отац Драги се, недавно, новосадској Комисији за представке и жалбе и званично обратио, тражећи да се Гораново гробно место трајно ослободи годишње таксе чије неплаћање отвара и могућност да оно, једном, буде прекопано и издато неком другом.
„Није имао ни 21 када је кренуо да брани наш народ на Космету.
По страни је оставио и Правни факултет, који је тек уписао, и девојке, и заснивање сопствене породице.
Моја туга је и данас неизрецива, од ње је већи само понос што ми је био баш такав какав је био.“
У причу како се држава одужила својим херојима не жели да улази. Неће, вели, ама баш ничим да сенчи ни успомену на свог сина, ни узвишеност и његове, и жртве његових сабораца. Стало му је само да, кад њега и Гордане не буде, гроб нико не дира.
И да тако буде за све хероје, у целој Србији.
А Горанов Орден заслуга у области одбране и безбедности првог степена, пушка коју је заробио у борби прса у прса са шиптарским терористима, униформа коју је носио последњег дана свог живота и низ других предмета биће, и даље, реликвије у новосадском дому Јојићевих.
Зар јунак који је дао свој живот за Отаџбину није већ све платио овој нашој Србији? И његови родитељи? Дао је, а и они су дали, најдрагоценије што су имали – живот!!! Ова држава треба некако родитељима овог јунака да се нађе, помогне колико може, нађе начина… а не да плаћају гробно место за хероја који је у својих 23 године дао живот за ову земљу!
ЗАР РОДИТЕЉИ НИСУ ДОВОЉНО ДАЛИ ОВОЈ СРБИЈИ – СВОГ СИНА?!
И ови и сви други чији су синови погинули бранећи Отаџбину Србију!
- Биљана Диковић
 |
| Горан Јојић – водник специјалних јединица МУП-а Србије |
„НИЈЕ овде реч о новцу, плаћамо Гордана и ја тих 1.500 динара годишње и плаћаћемо их док год будемо живи. Али не желимо да, кад нас више не буде, неко прекопава његове кости и рањава му душу. Зато смо, верујући да његова храброст и жртва за отаџбину то заслужују, и тражили да се место на којем почива заувек ослободи плаћања таксе и тако се потврди његова вечна неповредивост.“
Горан Јојић је имао непуне 23 године када је 15. маја 1999, током агресије НАТО, у Краљанима код Ђаковице погинуо у борби са шиптарским терористима.
Био је водник специјалних јединица МУП-а Србије и, упркос младости, косметски ветеран. Тај боравак у колевци српства био му је четрнаести и, нажалост, последњи. Сахрањен је на Градском гробљу у Новом Саду.
Његов отац Драги се, недавно, новосадској Комисији за представке и жалбе и званично обратио, тражећи да се Гораново гробно место трајно ослободи годишње таксе чије неплаћање отвара и могућност да оно, једном, буде прекопано и издато неком другом.
„Није имао ни 21 када је кренуо да брани наш народ на Космету.
По страни је оставио и Правни факултет, који је тек уписао, и девојке, и заснивање сопствене породице.
Моја туга је и данас неизрецива, од ње је већи само понос што ми је био баш такав какав је био.“
У причу како се држава одужила својим херојима не жели да улази. Неће, вели, ама баш ничим да сенчи ни успомену на свог сина, ни узвишеност и његове, и жртве његових сабораца. Стало му је само да, кад њега и Гордане не буде, гроб нико не дира.
И да тако буде за све хероје, у целој Србији.
А Горанов Орден заслуга у области одбране и безбедности првог степена, пушка коју је заробио у борби прса у прса са шиптарским терористима, униформа коју је носио последњег дана свог живота и низ других предмета биће, и даље, реликвије у новосадском дому Јојићевих.
Нема коментара:
Постави коментар