Гаврило Принцип (1894-1918)

Гаврило Принцип, рођен је у јуну 1894. године у месту Обљај код Босанског Грахова.  Од детињства боловао је од туберкулозе.У његовој породици било је деветоро деце.

То ретко презиме – Принцип добили су на чудан начин. Наиме, према тврдњи заснованој на свеобухватном истраживању професора Божидара Томића, један од њихових предака по имену Тодор, иначе веома крупан и наочит човек, који је носио богато украшену народну ношњу тога краја, често је послом одлазио у далматинске градове, који су тада припадалиМлетачкој републици. Гледајући га у тој сликовитој ношњи са „сребрним грудњаком, капом са пауновим перјем, кратком пушком и великим ножем“, Млечани су Тодора сматрали за „поглавара племена“ и дали му италијански надимак Принцип (од латинског принципал). Временом, потомци поменутог Тодора узели су презиме Принцип.

Похађао је сарајевску Трговачку школу и гимназију. Због своје блискости са ученичком организацијом Млада Босна која је ширила анти-аустријске и ослободилачке ставове избачен је из шестог разреда.

Драгутин Димитријевић – Апис

Нако тога, у мају 1912. године, прешао је у Србију, Београд, како би наставио са школовањем.Настанио се у близини Зеленог венца. Најпре је становао у улици Царице Милице бр. 12, па у Ломиној 47, да би се најзад уселио у једну приземљушу у Босанској улици (након Другог светског рата ова је улица због некадашњег станара добила име Гаврила Принципа). Убрзо се уписао у пети разред Прве мушке гимназије, која се тада налазила у Дому Светог Саве у Душановој улици. У Београду је постао члан организације Црна Рука. У време Првог балканског рата, Гаврило Принцип се као добровољац пријавио за учешће у овом рати, али због његовог здравственог стања био је одбијен.
После објаве да ће  надвојвода Франц Фердинанд   посетити Сарајево на Видовдан 1914. године, један од организатора  Црне Руке, , који је био шеф обавештајне службе у српској војци, одлучио је да изврши атентат на престолонаследника. Ову посету Срби у Босни и Херцеговини схватили са као провокацију, јер је Франц фердинанд био на челу војске која је вршила маневре на граници са Србијом и још посета Сарајеву на Видовдан требало је да представља озбиљну претњу Аусто-Угарске Србији и Србима код којих се развила национална идеја за ослобођење и политички заокрет према према Француској и Русији. За овај задатак изабрана су три члана организације – Гаврила Принципа, Трифка Грабежа и Недељка Чабриновића.

По доласку у Сарајево, њиме су се придружили и Данило Илић, Васа и Вељко Чубриловић, Мухамед Мехмедбашић, Цветко Поповић и Мишко Јовановић.

Тромо се време вуче
 И ничег новог нема,
 Данас све ко јуче
 Сутра се исто спрема.

 И место да смо у рату
 Док бојне трубе јече,
 Ево нас у казамату,
 На нама ланци звече.

 Сваки дан исти живот
 Погажен, згњечен и стрт.
 Ја нијесам идиот –
 Па то је за мене смрт.

 Ал' право је рекао пре
 Жерајић соко сиви:
 "Ко хоће да живи нек мре,
 Ко хоће да мре нек живи!"

*Гаврило Принцип
 Сарајево, 1914

На Видовдан 28. јуна 1914. године, Франц Фердинанд је стигао у Сарајево са својом пратњом. Њих је на железничкој станици дочекао гувернер амнестиране Босне и Херцеговине генерал Оскар Поћорек.  Колона је у неколико возила пошла према Градској кући. Кровови аутомобила били су спуштени како би народ имао бољи поглед на престолонаследника Фердинанда и осталу свиту која је посетила окупирану провинцију. На том путу чекали су их припадници Младе Босне и Црне Руке. Свако од њих имао је задатак да покуша атентат када угледа колону. Међутим први на кога је колона наишла, Младобосанац Мухамед Мехмедбашић није реаоговао већ је пропустио колону, како је после изјавио на суђењу није пуцао јер је поред њега био полицајац и бојао се да ће на само потезање пиштоља бити осујећен од стране полиције и да неће успети да убије Франца Фердинанда. Колона је око 10:15 ч, дошла до  Недељка Чабриновића, који је без размишљања бацио бомбу у правцу аутомобила Франца Фердинанда, мећутим бомба је екплодирала испод наредног аутомобила у колони. Тада су рањене две особе из пратње престолонаследника. Недељко Чабриновић након тога је ухапшен од стране полиције, док остали атентатори због пометње након експолозије нису добили прилику.

Игром случаја, након посете градској кући у Сарајеву, надвојвода Фердинанд је са својом поворком кренуо према болници, и услед грешке возача који је ишао погрешним смером, на углу тадашње сарајевске улице Фрање Јосипа, возач је зауставио ауто да би кренуо уназад унапред договореном рутом. У том тренутку на том углу нашао се Гаврило Принцип, који је искористио тренутак када је колона била успорена, извукао револвер и испалио неколико хитаца. Један метак погодио је Франца Фердинанда у врат, а други метак, један од намењених генералу Поћореку погодио је надвојвоткињу Софију у абдомен. Рањени престолонаследник Фердинанд и његова супруга Софија, подлегли су ранама нешто касније.

Млада Босна на суђењу поводом атентата на Франца Фердинанда

Гаврило Принцип је ухапшен и заједно са осталим завереницима осуђен за убиство и издају. Како су били млађи од 21 године, а по тадшњем закону такве особе нису могле да буду осуђене на смрт, сви су осуђени на 20 година затвора.

У ћелији, изнад неколико дасака на дрвеним ногарама које су му служиле као кревет, Гаврило Принцип на зиду записао поруку свог вечитог трајања:

“Наше ће сенке ходати по Бечу

лутати по двору

плашећи господу”

Капела Видовданских хероја у Сарајеву

Гаврило Принцип је умро 28. априла 1918 године од туберкулозе у затвору тврђави Терезин у Чешкој. Касније  1921. године, његово тело је пребачено у Сарајево да почива у заједночкој гробници „Видовданских хероја“ у Сарајеву.

Адолф Хитлер прима рођендански поклон, спомен плочу која је обележавала место на коме је Гаврило Принцип убио Франца Фердинанда

На месту атентата постављена је спомен плоча која је са доласком НДХ и немачке окупације, скинута и однешена Адолфу Хитлеру као рођендански поклон.

Након Другог светског рата, постављена је нова плоча која је почетком 90-тих година прошлог века, након што је Сарајево постало главни град муслиманског дела босанске федерације, поново уклоњена.

Велики рат

"Дан Ветерана - Видовдан"