Интересовао се за цену споменика за свог пре више година преминулог оца Петра. Одговорио је да он тих пара нема. На охрабривање комшије да ће пара бити и да је само здравља, Борко је узвратио да ће се убрзо чути како ће он завршити и своје муке прекратити.
ПРЊАВОР - Након што му је комшија каменорезац саопштио цену споменика, за његовог пре више година преминулог оца, рекао је да тих пара нема, да ту срамоту и неимаштину више не може издржати, те да ће се чути како ће прекратити своје муке. Убрзо се чула експлозија.
Овако је, живот окончао Борко Аксентић, 53-годишњи демобилисани борац ВРС, који се разнео бомбом испред породичне куће, у Доњим Палачковцима, надомак Прњавора. Очевидаца ове трагедије у Палачковцима, у четвртак око 17 часова, није било. Утврђено је да је несрећи претходио Борков разговор са комшијом који ради у каменорезачкој радњи.
- Борко се интересовао за цену споменика за свог пре више година преминулог оца Петра. Одговорио је да он тих пара нема. На охрабривање комшије да ће пара бити и да је само здравља, Борко је узвратио да ће се убрзо чути како ће он завршити и своје муке прекратити. За само око пет минута чула се јака експлозија.
Увиђајем је утврђено да је Борко буквално легао на такозвану "зелену" бомбу, једну од најубојитијих ручних бомби.
Борко није имао стално запослење, а његови познаници тврде да његово досадашње понашање ничим није упућивало да би могао да дигне руку на себе. Иза њега су остали супруга и двоје пунолетне деце.
У прњаворској Борачкој организацији су нам потврдили да је Борко стекао статус борца прве категорије, те да је као припадник ВРС пребродио озренско-возућко, дервентско, бродско, теслићко и многа друга ратишта. Нажалост, није успео да се избори са послератним тегобама, попут многих других ратних ветерана.
Новости
Овако је, живот окончао Борко Аксентић, 53-годишњи демобилисани борац ВРС, који се разнео бомбом испред породичне куће, у Доњим Палачковцима, надомак Прњавора. Очевидаца ове трагедије у Палачковцима, у четвртак око 17 часова, није било. Утврђено је да је несрећи претходио Борков разговор са комшијом који ради у каменорезачкој радњи.
- Борко се интересовао за цену споменика за свог пре више година преминулог оца Петра. Одговорио је да он тих пара нема. На охрабривање комшије да ће пара бити и да је само здравља, Борко је узвратио да ће се убрзо чути како ће он завршити и своје муке прекратити. За само око пет минута чула се јака експлозија.
Увиђајем је утврђено да је Борко буквално легао на такозвану "зелену" бомбу, једну од најубојитијих ручних бомби.
Борко није имао стално запослење, а његови познаници тврде да његово досадашње понашање ничим није упућивало да би могао да дигне руку на себе. Иза њега су остали супруга и двоје пунолетне деце.
У прњаворској Борачкој организацији су нам потврдили да је Борко стекао статус борца прве категорије, те да је као припадник ВРС пребродио озренско-возућко, дервентско, бродско, теслићко и многа друга ратишта. Нажалост, није успео да се избори са послератним тегобама, попут многих других ратних ветерана.
Новости
Нема коментара:
Постави коментар