У среду, 10. септембра ове године преминуо је ваздухопловни наредник Кертис "Бад" Дајлс (Sgt. Curtis "Bud" Diles). Наредник Дајлс је био један од "500 заборављених" учесника "Мисије Халијард", Американац који је Србију и Србе волео највише на свету.
Оборен је 8. септембра 1944. у близини Београда при повратку са мисије изнад Плоештија у Румунији. Наравно, спашен је од стране снага ЈВуО и већ 17. септембра исте године, евакуисан у Италију са аеродрома у Прањанима. Провео је у Србији само 9 дана али је тих 9 дана заувек обележило његов живот јер је тада Србе упознао онакве какви заиста и јесу, брижни, отворени, пријатељски расположени, одани, верни, храбри и гостољубиви.
Тих 9 дана проведених у Србији су на њега толико позитивно и снажно утицали да је он пуних 70 година, хвалио и бранио Србе у свакој могућој и немогућој прилици и на свим могућим и немогућим местима. Увек је говорио да су он и његових 26 деце и унучади живи захваљујући Србима.
Никада није тражио ништа за себе, живео је да би пренео добар глас о Србима и Србији. Много пре његове смрти његова кћерка је говорила да ће њен отац и у смрт отићи бранећи Србе на сав глас. Тако је и било. На дан одласка у болницу, са собом је понео своју "књигу", регистратор са стотинама фотографија, сопствених записа и чланака о четницима, Србији, његовом спашавању, Михаиловићевом срамотном "суђењу", продаји Србије комунистима и свим догађајима до данашњих дана. Тих пар дана је у болници је са лекарима и особљем разговарао једино о Србији. Рекао је: "Ево, сад још неколико Американаца зна истину о Србији!" Није питао ни за породицу ни за пријатеље, већ само за Србију. Већ следећи дан је почео полако да се гаси али је реаговао само ако му неко помене Србе или Србију, па је његова кћерка на зид његове собе поставила његову слику из ратних дана и натпис "Питајте ме зашто волим Србију", за случај да лекари желе да провере да ли још увек може да комуницира.
Када је одлазио у болницу, потпуно свестан, рекао је "Tell people to google my name..." ("Реците људима да гуглају моје име"), што му је уједно била и последња жеља. И заиста, ко жели да сазна бар нешто о борби наредника Дајлса за Србе и Србију довољно је да упише његово име у претраживач и прича ће се покренути сама...
Наша држава, се никада није сетила да нареднику Дајлсу ода било какво признање.
Једном приликом, када је упитан да ли постоји нешто што би желео да му се пошаље из Србије он је одговорио да би му највише значио само грумен српске земље. Гоподин Саша Јованови је са Галовића поља код Прањана, где се налазио "аеродром" са ког је наредник Дајлс евакуисан из Србије, ископао грумен земље и послао му. Његова срећа, када га је добио, се није могла описати речима. Његова супруга Инез је изразила жељу да наредника Дајлса сахрани са тим груменом српске земље и тако га заувек веже са земљом за коју је његово срце било толико везано читавих 70 година.
Наредник Дајлс ће бити сахрањен у кошуљи са натписом "Србија" и "САД" коју је поносно носио при свим светковинама и одласцима у цркву. На сахрани ће се, по његовој жељи, вијорити српска и америчка застава заједно.
Нека је вечна слава и хвала овом великом човеку!
Саша Јовановић
++++++++++++++++++++++++++++++++++++++++++++++++++++++++++++++++++++++++
16.09.2014 21:48 | nezavisne.com
Оборен је 8. септембра 1944. у близини Београда при повратку са мисије изнад Плоештија у Румунији. Наравно, спашен је од стране снага ЈВуО и већ 17. септембра исте године, евакуисан у Италију са аеродрома у Прањанима. Провео је у Србији само 9 дана али је тих 9 дана заувек обележило његов живот јер је тада Србе упознао онакве какви заиста и јесу, брижни, отворени, пријатељски расположени, одани, верни, храбри и гостољубиви.
Тих 9 дана проведених у Србији су на њега толико позитивно и снажно утицали да је он пуних 70 година, хвалио и бранио Србе у свакој могућој и немогућој прилици и на свим могућим и немогућим местима. Увек је говорио да су он и његових 26 деце и унучади живи захваљујући Србима.
Никада није тражио ништа за себе, живео је да би пренео добар глас о Србима и Србији. Много пре његове смрти његова кћерка је говорила да ће њен отац и у смрт отићи бранећи Србе на сав глас. Тако је и било. На дан одласка у болницу, са собом је понео своју "књигу", регистратор са стотинама фотографија, сопствених записа и чланака о четницима, Србији, његовом спашавању, Михаиловићевом срамотном "суђењу", продаји Србије комунистима и свим догађајима до данашњих дана. Тих пар дана је у болници је са лекарима и особљем разговарао једино о Србији. Рекао је: "Ево, сад још неколико Американаца зна истину о Србији!" Није питао ни за породицу ни за пријатеље, већ само за Србију. Већ следећи дан је почео полако да се гаси али је реаговао само ако му неко помене Србе или Србију, па је његова кћерка на зид његове собе поставила његову слику из ратних дана и натпис "Питајте ме зашто волим Србију", за случај да лекари желе да провере да ли још увек може да комуницира.
Када је одлазио у болницу, потпуно свестан, рекао је "Tell people to google my name..." ("Реците људима да гуглају моје име"), што му је уједно била и последња жеља. И заиста, ко жели да сазна бар нешто о борби наредника Дајлса за Србе и Србију довољно је да упише његово име у претраживач и прича ће се покренути сама...
Наша држава, се никада није сетила да нареднику Дајлсу ода било какво признање.
Једном приликом, када је упитан да ли постоји нешто што би желео да му се пошаље из Србије он је одговорио да би му највише значио само грумен српске земље. Гоподин Саша Јованови је са Галовића поља код Прањана, где се налазио "аеродром" са ког је наредник Дајлс евакуисан из Србије, ископао грумен земље и послао му. Његова срећа, када га је добио, се није могла описати речима. Његова супруга Инез је изразила жељу да наредника Дајлса сахрани са тим груменом српске земље и тако га заувек веже са земљом за коју је његово срце било толико везано читавих 70 година.
Наредник Дајлс ће бити сахрањен у кошуљи са натписом "Србија" и "САД" коју је поносно носио при свим светковинама и одласцима у цркву. На сахрани ће се, по његовој жељи, вијорити српска и америчка застава заједно.
Нека је вечна слава и хвала овом великом човеку!
Саша Јовановић
++++++++++++++++++++++++++++++++++++++++++++++++++++++++++++++++++++++++
Сахрањен амерички пилот којег су спасили Срби
16.09.2014 21:48 | nezavisne.com
Портсмут - Обрад Кесић, шеф Представништва РС у Вашингтону, присуствовао је у понедјељак сахрани америчког пилота Куртиса Бада Дајелса у америчком граду Портсмуту, којег су Срби спасили током Другог свјетског рата.
У пригодном говору Кесић је истакао да је Дајелс био искрен пријатељ српског народа и да је за многе био инспирација својом храброшћу и досљедношћу у покушају да изнесе истину о страдању српског народа.
"Као припадник најбоље генерације Американаца, он је прави пример херојства и пријатељства, који служи као мост између српског и америчког народа", рекао је Кесић, који је сахрани присуствовао и као специјални представник Милорада Додика, предсједника РС.
Дајелсова породица је на сахрани истакла да се Дајелс трудио да објасни како су Срби послије Другог свјетског рата и током ратова деведесетих били приказани погрешно, те да су њихова страдања игнорисана од стране америчке владе и медија. Дајелсова кћерка је обећала да ће наставити с очевим животним дјелом на афирмацији српског народа.
Кесић је напоменуо да српска заједница у Америци неће заборавити Дајелса.
Подсјетио је да је прије неколико мјесеци, на његов 89. рођендан, више од 300 Срба из цијелог свијета послало рођенданске честитке. Дајелс је те честитике, како је рекао, увезао у књигу, коју је показивао породици и пријатељима.
Дајелс је оборен изнад Београда 8. септембра 1944. године у свом бомбардеру Б-24, а спасила га је јединица Драже Михаиловића током операције "Халијард".
Глас Српске
"Дан Ветеран - Видовдан"
Нема коментара:
Постави коментар