Ово је само један од одвратних покушаја стављања наших ратника у раван са терористима.
Иста питања би требало да се постављају и нашим ратним ветеранима као и шиптарским такозваним ветеранима, то јест терористима. Ипак ја им "одговорих".
Следе питања која су нам "послата" из Приштине.
Где сте били стационирани током сукоба, на којим местима сте учествовали у борбама? Шта радите данас као цивил, шта сте по професији?
Одговор: У одбрани Отаџбине Србије и свог народа учествовао сам на Косову и Метохији...
Као цивил се сналазим, као и остали ратни ветерани, преживљавам...
Да ли сте пре одласка у борбу упознати са правилима ратовања, да ли вам је неко од официра дао нека упутства о етици ратовања?
Одговор: О етици и правилима ратовања научен сам још у основној школи и то на примеру својих ђедова из Првог светског рата и њиховом „ВИТЕШКОМ“ држању у најгорим ситуацијама. Српски војник се увек држао правила који су им преносили официри, а то је: „Према непријатељу будите немилосрдни, а према заробљенику милостиви“ И у последњим ратовима наши официри су водили рачуна о својим војницима и о њиховом моралу као и о „етици“ ратовања.
Шта мислите о суђењима за злочине у Србији и на Косову?
Одговор: Свега ту има, осим правде...
Шта мислите о наводима које износе официри обе стране, а у којима се детаљно описују злочини против цивила?
Одговор: Наводи су једно а истина је друго. И од навода до истине много тога се промени, изгуби, склони, заборави, прећути, измисли, слаже и тд. У свему томе најбитнија би требало да буде истина, као и правда. До данас смо видели да их има најмање, а у неким случајевима да их нема уопште...
Како видите споразум Београд – Приштина?
Одговор: Политичари се „као“ споразумевају, а народ нико ништа није питао и не пита га и даље... Ако је и требало да дође до неког „споразума“ до њега је трабало да се дође много раније. На пример 1989. Или нешто мало касније. Сад је касно сигурно, барем што се нас тиче. За сада... Све ће се то опет променити у будућности, и то из темеља...
Како дугорочно видите однос Србије и Косова?
Одговор: Исто као и сада, не видим га нити га може бити. Он је само видљив или се назире у политичким односима или ономе шта ти политички односи намећу... Прво је наметнут рат, а сада се намеће мир. Рат је прошао а мира нема...
Шта Вас је мотивисало да идете на ратиште? Да ли сте отишли као добровољац или сте мобилисани?
Одговор: За одбрану Отаџбине није потребна никаква „мотивација“.
Свако ко је искрен родољуб не чека никакав позив када је у питању одбрана народа и Отаџбине.
Да ли сте у зонама сукоба видели последице злочина над цивилима, било да их је починила српска страна, било да их је починила ОВК?
Одговор: Апсолутно никакве. Све што знамо о злочинима је оно што нам „сервирају“ медији...
Да ли сте задовољни односом државе према Вама лично и према учесницима рата? Да ли бисте, са искуством које данас имате, поново прихватили позив на мобилизацију?
Одговор: Однос државе према нама ветеранима треба свести у суштини на однос „оних“ који представљају државу, то јест политичаре, без обзира на њихов редослед смењивања из позиције у опозицију. Тај њихов однос према нама изазива велико незадовољство и огорчење. Људска права ратних ветерана у Србији НЕ ПОСТОЈЕ!!! Ипак до сада ветерани су показали огромно стрпљење, али због таквог константног и негативног „односа“ том њиховом стрпљењу се назире крај. Сасвим је могуће да ће ускоро доћи до масовнијег изражавања незадовољства и потраживања људских права за ратне ветеране, и то сасвим оправдано.
Позив на поновну мобилизацију нема у суштини шта да се прихвата или не. Нема ту никаквог двоумљења за Српског војника када је Отаџбина у питању. Србија се „мора“ бранити.
Да ли мислите да је око решавања неких проблема могућа сарадња ветерана две стране?
Одговор: Реално и логично је да никаква сарадња није могућа. Али опет је могуће да ће и тако нешто бити „наметнуто“ од стране некаквих невладиних организација, а под утицајем некакве или нечије политике а зарад нечијих и некаквих циљева...
Одговорио искрено и из срца, братски - Ненад Станић
"Дан Ветерана - Видовдан"
Иста питања би требало да се постављају и нашим ратним ветеранима као и шиптарским такозваним ветеранима, то јест терористима. Ипак ја им "одговорих".
Следе питања која су нам "послата" из Приштине.
Где сте били стационирани током сукоба, на којим местима сте учествовали у борбама? Шта радите данас као цивил, шта сте по професији?
Одговор: У одбрани Отаџбине Србије и свог народа учествовао сам на Косову и Метохији...
Као цивил се сналазим, као и остали ратни ветерани, преживљавам...
Да ли сте пре одласка у борбу упознати са правилима ратовања, да ли вам је неко од официра дао нека упутства о етици ратовања?
Одговор: О етици и правилима ратовања научен сам још у основној школи и то на примеру својих ђедова из Првог светског рата и њиховом „ВИТЕШКОМ“ држању у најгорим ситуацијама. Српски војник се увек држао правила који су им преносили официри, а то је: „Према непријатељу будите немилосрдни, а према заробљенику милостиви“ И у последњим ратовима наши официри су водили рачуна о својим војницима и о њиховом моралу као и о „етици“ ратовања.
Шта мислите о суђењима за злочине у Србији и на Косову?
Одговор: Свега ту има, осим правде...
Шта мислите о наводима које износе официри обе стране, а у којима се детаљно описују злочини против цивила?
Одговор: Наводи су једно а истина је друго. И од навода до истине много тога се промени, изгуби, склони, заборави, прећути, измисли, слаже и тд. У свему томе најбитнија би требало да буде истина, као и правда. До данас смо видели да их има најмање, а у неким случајевима да их нема уопште...
Како видите споразум Београд – Приштина?
Одговор: Политичари се „као“ споразумевају, а народ нико ништа није питао и не пита га и даље... Ако је и требало да дође до неког „споразума“ до њега је трабало да се дође много раније. На пример 1989. Или нешто мало касније. Сад је касно сигурно, барем што се нас тиче. За сада... Све ће се то опет променити у будућности, и то из темеља...
Како дугорочно видите однос Србије и Косова?
Одговор: Исто као и сада, не видим га нити га може бити. Он је само видљив или се назире у политичким односима или ономе шта ти политички односи намећу... Прво је наметнут рат, а сада се намеће мир. Рат је прошао а мира нема...
Шта Вас је мотивисало да идете на ратиште? Да ли сте отишли као добровољац или сте мобилисани?
Одговор: За одбрану Отаџбине није потребна никаква „мотивација“.
Свако ко је искрен родољуб не чека никакав позив када је у питању одбрана народа и Отаџбине.
Да ли сте у зонама сукоба видели последице злочина над цивилима, било да их је починила српска страна, било да их је починила ОВК?
Одговор: Апсолутно никакве. Све што знамо о злочинима је оно што нам „сервирају“ медији...
Да ли сте задовољни односом државе према Вама лично и према учесницима рата? Да ли бисте, са искуством које данас имате, поново прихватили позив на мобилизацију?
Одговор: Однос државе према нама ветеранима треба свести у суштини на однос „оних“ који представљају државу, то јест политичаре, без обзира на њихов редослед смењивања из позиције у опозицију. Тај њихов однос према нама изазива велико незадовољство и огорчење. Људска права ратних ветерана у Србији НЕ ПОСТОЈЕ!!! Ипак до сада ветерани су показали огромно стрпљење, али због таквог константног и негативног „односа“ том њиховом стрпљењу се назире крај. Сасвим је могуће да ће ускоро доћи до масовнијег изражавања незадовољства и потраживања људских права за ратне ветеране, и то сасвим оправдано.
Позив на поновну мобилизацију нема у суштини шта да се прихвата или не. Нема ту никаквог двоумљења за Српског војника када је Отаџбина у питању. Србија се „мора“ бранити.
Да ли мислите да је око решавања неких проблема могућа сарадња ветерана две стране?
Одговор: Реално и логично је да никаква сарадња није могућа. Али опет је могуће да ће и тако нешто бити „наметнуто“ од стране некаквих невладиних организација, а под утицајем некакве или нечије политике а зарад нечијих и некаквих циљева...
Одговорио искрено и из срца, братски - Ненад Станић
"Дан Ветерана - Видовдан"
Нема коментара:
Постави коментар