Ратни ветерани у рату за своја људска права, против „такозваних“ политичара.
Људска права ратних ветерана у Србији НЕ ПОСТОЈЕ!!!
Разлог је веома једноставан, због “такозваних“ политичара.
До сада су се углавном питали ти "такозвани" политичари и наметали су своју визију разноразних људских права, осим ветеранских наравно. Таквом њиховом "стратегијом" дошло је до демонизовања односно до "дехуманизације" ратних ветерана.
У великој мери та "стратегија" је била, а и даље је, потпомогнута медијима који су свакодневно приказивали ратне ветеране као нељуде, ратне злочинце, убице, "квази и локал" патриоте, пијане и масне резервисте који су се борили само за ратне дневнице. Може се добити утисак као да се ради о некаквом рату, мада кад би мало боље размислили и ради се баш о томе.
Браћо ветерани: РАТ ЈЕ!!!
Ратују "такозвани" политичари против ветерана и мало по мало њихова "стратегија" доноси им победе. Једна од веома успешних "стратегија" је и ЗАВАДИ ПА ВЛАДАЈ. На тај начин су "такозвани" политичари успели да унесу веома велике поделе међу ветеранима, делећи их на стотине удружења, убацујући "коску" са ратним дневницама, позивајући их у своје странке и партије обећавајући им мед и млеко. Кад погледа човек немогуће је тако нешто, па ипак смо били у последњим ратовима ЈЕДНА ВОЈСКА И НА ИСТОЈ СТРАНИ. Ипак и нажалост ситуација је таква каква јесте, подељеност и разједињеност. Опет би се неко питао зашто је то тако? Мени је тај одговор веома једноставан. Ратни ветерани су били врхунски војници и ратници, али им је "бављење" политиком слаба страна...
И тако, рат траје. Мало по мало, победа по победа, ветерани губе у овом рату за сопствена људска права. Један од циљева "такозваних" политичара и јесте да НАМЕТНУ ветеранима тај осећај и то "стање" ГУБИТНИШТВА И ГУБИТНИКА, као и осећај кривице, што константно и раде све ове године, па им нажалост то и успева. Много тога "такозвани" политичари желе да нам наметну. Прво су нам наметнули рат, а сада нам намећу мир. Рат је прошао а мира нема.
И може се овде писати и причати до судњега дана, али до сада коме ово није јасно, тај или је луд или свесно иде против себе и сопствене части и образа. Можда сам ја луд кад ово све пишем и говорим? Можда ја не схватам како треба и на који начин? Можда? Ипак морам тврдити сасвим супротно јер немам тај осећај губитника нити желим да дозволим да ми то неко наметне, а поготово не "такозвани" политичари. Не осећам се као губитник али се осећам ИЗДАНО!
И сад се може поставити питање сваком ветерану појединачно: "Да ли се ти ратни ветерану, ратниче, борче, осећаш ИЗДАНО?" Мислим да би одговор био веома једноставан. Онда се исто тако може поставити питање сваком ветерану појединачно или још боље СВИМА ЗАЈЕДНО: "Ратни ветерани, браћо по оружју, како сте дозволили да вас у борби за своја људска права победе "такозвани" политичари?"
Због "ЊИХ" се и осећате ИЗДАНО, такође и као ГУБИТНИЦИ, донели су вам поделе и довели су вас до тога да немате никаква људска права. И да скратим више јер од много приче и нема некакве користи. Били ми свесни свега овога или не, јасно је да је ситуација за ратне ветеране и њихова људска права катастрофална. Таква ће бити докле год се ратни ветерани буду бавили политиком, уместо да НАТЕРАЈУ политику да се бави њима.
Нису ни свесни ратници да још увек поседују велику снагу и да могу да преокрену ситуацију у своју корист, и то за једну ноћ. МОГУЋЕ је сасвим да ратници и сами прибегну одређеној „стратегији“ против „такозваних“ политичара и да у том „РАТУ“ за сопствена људска права и однесу коначну победу.
Али само искрено и из срца треба приступити тој борби, јер то нам је потребно свима, ИСТИНА и ПРАВДА.
Искрено и из срца, братски – Ненад Станић
„Дан Ветерана – Видовдан“
Људска права ратних ветерана у Србији НЕ ПОСТОЈЕ!!!
Разлог је веома једноставан, због “такозваних“ политичара.
У великој мери та "стратегија" је била, а и даље је, потпомогнута медијима који су свакодневно приказивали ратне ветеране као нељуде, ратне злочинце, убице, "квази и локал" патриоте, пијане и масне резервисте који су се борили само за ратне дневнице. Може се добити утисак као да се ради о некаквом рату, мада кад би мало боље размислили и ради се баш о томе.
Браћо ветерани: РАТ ЈЕ!!!
Ратују "такозвани" политичари против ветерана и мало по мало њихова "стратегија" доноси им победе. Једна од веома успешних "стратегија" је и ЗАВАДИ ПА ВЛАДАЈ. На тај начин су "такозвани" политичари успели да унесу веома велике поделе међу ветеранима, делећи их на стотине удружења, убацујући "коску" са ратним дневницама, позивајући их у своје странке и партије обећавајући им мед и млеко. Кад погледа човек немогуће је тако нешто, па ипак смо били у последњим ратовима ЈЕДНА ВОЈСКА И НА ИСТОЈ СТРАНИ. Ипак и нажалост ситуација је таква каква јесте, подељеност и разједињеност. Опет би се неко питао зашто је то тако? Мени је тај одговор веома једноставан. Ратни ветерани су били врхунски војници и ратници, али им је "бављење" политиком слаба страна...
И тако, рат траје. Мало по мало, победа по победа, ветерани губе у овом рату за сопствена људска права. Један од циљева "такозваних" политичара и јесте да НАМЕТНУ ветеранима тај осећај и то "стање" ГУБИТНИШТВА И ГУБИТНИКА, као и осећај кривице, што константно и раде све ове године, па им нажалост то и успева. Много тога "такозвани" политичари желе да нам наметну. Прво су нам наметнули рат, а сада нам намећу мир. Рат је прошао а мира нема.
И може се овде писати и причати до судњега дана, али до сада коме ово није јасно, тај или је луд или свесно иде против себе и сопствене части и образа. Можда сам ја луд кад ово све пишем и говорим? Можда ја не схватам како треба и на који начин? Можда? Ипак морам тврдити сасвим супротно јер немам тај осећај губитника нити желим да дозволим да ми то неко наметне, а поготово не "такозвани" политичари. Не осећам се као губитник али се осећам ИЗДАНО!
И сад се може поставити питање сваком ветерану појединачно: "Да ли се ти ратни ветерану, ратниче, борче, осећаш ИЗДАНО?" Мислим да би одговор био веома једноставан. Онда се исто тако може поставити питање сваком ветерану појединачно или још боље СВИМА ЗАЈЕДНО: "Ратни ветерани, браћо по оружју, како сте дозволили да вас у борби за своја људска права победе "такозвани" политичари?"
Због "ЊИХ" се и осећате ИЗДАНО, такође и као ГУБИТНИЦИ, донели су вам поделе и довели су вас до тога да немате никаква људска права. И да скратим више јер од много приче и нема некакве користи. Били ми свесни свега овога или не, јасно је да је ситуација за ратне ветеране и њихова људска права катастрофална. Таква ће бити докле год се ратни ветерани буду бавили политиком, уместо да НАТЕРАЈУ политику да се бави њима.
Нису ни свесни ратници да још увек поседују велику снагу и да могу да преокрену ситуацију у своју корист, и то за једну ноћ. МОГУЋЕ је сасвим да ратници и сами прибегну одређеној „стратегији“ против „такозваних“ политичара и да у том „РАТУ“ за сопствена људска права и однесу коначну победу.
Али само искрено и из срца треба приступити тој борби, јер то нам је потребно свима, ИСТИНА и ПРАВДА.
Искрено и из срца, братски – Ненад Станић
„Дан Ветерана – Видовдан“
Нема коментара:
Постави коментар