Малолетни борци ВРС

Када су ступили у редове ВРС нису имали пуних 18 лета. Били су практично деца, голобради, нејаких руку,  али великог срца. Својим несебичним примером добровољног самопожртвовања заслужили су посебан помен и много већу пажњу државе коју су стварали.

Генерал Андрић са борцем-дечаком Цветком (Новака) Ристићем из Скелана, 
коме су нападачи Насера Орића побили целу породицу: мајку, оца, сестру и брата.

Слађан (Николе) Окиљ
(1974-1993)

Рођен у Варешу 1974. одакле је прогнан. Истакнути борац Илијашке пбр ВРС. 
Погинуо на Жучи 23. октобра 1993. Почива у Војничком спомен гробљу Мали Зејтинлик на Сокоцу.

Александар (Драге) Маслеша-АЦО
(1976-1995)

Рођен у Дубровнику 17. августа 1976. године. Као ученик тренирао борилачке спортове. У августу 1993. добровољно приступа Требињској бригади ВРС, тачније Бобанској чети војводе Видаковића. Те године је лакше рањен. Теже је рањен од гранате крајем септембра 1994. на Борцима код Коњица, а преминуо је јануара 1995. године на ВМА у Београду.

Игор (Нике) Кисић (1980-1994)

Најмлађи борац ВРС. Рођен је 9. јула 1980. у Високом. 

Детињство и ратни пут Игора Кисића прекинути су једног октобарског јутра 1994. Настрадао је од гранате која је долетела из Високог. Одмах после синовљеве погибије, отац Нико је приступио у синовљеву јединицу уз речи: "Гдје је мој син стао, ја настављам!"

Игор (Нике) Кисић (1980-1994)

Младенко (Милијана) Јовић-МАЊО
(1975-1994)

Рођен у Миљевићима код Возуће. Припадник Четврте озренске ЛПБР. Тешко рањен у борби на Брадињу (возућко ратиште), подлегао повредама у Београду. Одликован Медаљом заслуга за народ.

Споменко (Стојана) Гостић (1978-1993) Најмлађи борац 1.КК ВРС. Рођен у Добоју. Отац га напустио, мајка умрла, бака погинула. Звали су га "син Озрена". Ученик. Погинуо од артиљеријске гранате у Јовићима код Маглаја 20.марта 1993.