Лесковац – Горан и Оливера Марковић из Лесковца имају петорицу синова. Надају се да ће ускоро добити још једног.
Ово је невероватна прича о Лесковчанима који се свим силама боре против беле куге. Све би било идеално, да они не живе у једнособном стану, без посла су и имају преко 210 хиљада динара дуга за струју, телефон и комуналије.
Марковићи не успевају да саставе крај са крајем. Немају ни телевизор у стану, али не одустају.
Горан је и ратни ветеран. Учествовао је у ратовима у Хрватској и на Косову. Дијагностификован му је Посттрауматски стресни поремећај (ПТСП). За породицу зарађује на сезонским и дневним пословима.
„Када ми неко да хиљаду динара, презадовољан сам. Али то се одмах потроши на најосновниоје“ прича овај човек.
Ова породица живи од 17 хиљада динара социјалне помоћи и дечијег додатка. Горан се, како каже, за посао чак четрнаест пута обраћао градским властима.
„Обраћао сам се помоћнику градоначелника Дејану Цакићу који ми је на крају рекао да престанем да се жалим и да ме нико није терао да их правим. А моји сино0ви су моје највеће богатство“ каже нам четрдесетогодишњи Горан.
Најстарији син Георгије има 15, а најмлађи Василије 5 година. Деца су добри ђаци и сви тренирају џудо. Марковићи су поносни на њих.
Оливера до сада није покушавала да се запосли јер је морала да се брине о синовима.
Ови људи не траже много – само стални посао и могућност да својој деци пруже најосновније ствари за иоле нормалан живот.
(Амфхост.нет) Србин.инфо
Нема коментара:
Постави коментар