Јосиф Руњанин је рођен у Винковцима, у тадашњој Хабзбуршкој монархији али је пореклом из Лознице . Породица се одатле прво преселила у Бијељину, затим у Славонију а на крају у Срем.
Јосиф Руњанин је познат по својим делима Радо Србин иде у војнике и Лијепа наша домовино, која је данас химна Републике Хрватске.
Као кадет у Глини, нашавши се у друштву илирских родољуба, компоновао је 1846 мелодију на текст Антона Михановића, коју је први хармовизовао В. Лихтенегер (Збирка различитих четверопјевах мужкога сбора II Загреб1862.)
Према изјави Руњаниновог братића Николе Руњанина мелодија је „исхитрена“ према мелодији једне италијанске песме, Кухач је касније нашао да је то врло слободна прерада дуета из трећег чина Доницетијеве опере Лучија од Ламермура.
Приликом изложбе Хрватско-славонског господарског друштва 1891. у Загребу певана је као „хрватска химна“, под насловом Лијепа наша домовина.
 |  |
| |
|
| Јосиф Руњанин (детаљ са споменика) сахрањен је на старом православном новосадском тзв. Успенском гробљу |
АРХИВА
ЈОСИФ РУЊАНИН - СРБИН ПИСАЦ ХРВАТСКЕ ХИМНЕ
У Винковцима, у самом центру града, преко пута старе винковачке Гимназије, стоји спомен- плоча. Постављена је ту у част композитору хрватске химне, у знак захвалности човеку који је створио нешто што представља један од симбола Хрватске. Ту је да подсећа на један живот и дело, али на жалост и на неправду која је на овим просторима чињена Србима, па чак и онима који су као Руњанин дали Хрватској и држави и нацији нешто најсветије.
Руњанину није признато ни његово властито име. На спомен плочи у његовим родним Винковцима Јосиф је претворен у Јосипа. И не само у Винковцима. У Хрватској литератури па и оној стручној ретко ће те наићи на исправан податак по коме се ауторство над мелодијом "Лијепе наше домовине" повезује са Јосифом Руњанином.
О самој породици Руњанин у овим крајевима, данас је тешко доћи до било каквих података. Зна се да порекло вуку из села Руњани код Лознице у Србији. На подручје Аустро- угарске монархије долазе у 18. веку, након Астро-турских ратова. Зна се и то да се најпре насељавају у Срему, у селима око Сремске Митровице, а затим за послом а због потребе школовања деце селе у Винковце, где се тада налазе команда војнокрајишке 7. бродске пуковније, као и школе и већ тада гимназија. Реч је било о часној и за оно време образованој и напредној породици. Готово по традицији код свих Руњанина, уколико би у породици била два сина један би ишао у војну службу а другу на богословију…
Јосиф Руњанин је рођен 8. децембра или 24. новембра како је записано у књигама рођених винковачке православне цркве Св. Арханђела године 1821.
По породичној традицији одлази у војну службу. Царски кадет Јосиф Руњанин распоређен је у Глину. Као истински заљубљеник у музику, стиче и основе музичког образовања код тамошњег војног капелника. Учи и убрзо свира на клавиру. Као млад човек, надахнут слободарским идејама прилази Илирцима. На њиховим скуповима где су одржаване књижевне вечери и читана родољубна поезија први пут се среће са песмом "Хорватска домовина" Антуна Михаљевића коју је Људевит Гај у својој "Даници" објавио још у марту 1835. године. Млади Јосиф је одушевљен том Михаљевићевом песмом и 1846. године, на њен текст пише мелодију. Дело је створено на темељу Донизеттијеве "О соле пиу ратто" из трећег чина опере "Луциа ди Ламмермоор" али јој је дао сасвим нову, изворну ритмичку окосницу. Војни капелник Јосип Wендл, Руњаниново дело је прилагодио за војни оркестар. Даље, Ватрослав Лицхтенегер "Лијепу нашу домовину" 1861. хармонизира за мушки певачки хор, откада се почиње изводи као народна химна, а на конкурсу, приређеном 1891, кад се одржавала изложба Хрватско-славонскога господарског друштва у Загребу, Руњанинова Лијепа наша домовина по суду жирија однела је превагу над двема Зајчевим композицијама и проглашена је хрватском химном. Од онда то је остала до дан-данас.
Те 1891. године Руњанин није био међу живима. Умро је не дочекавши да његово дело и званично буде проглашено симболом једне земље у којој је живео и коју је волео, као и народа са којим је делио своју судбину. А судбина му баш и није била наклоњена. Из мало доступних података може се видети како је Јосиф Руњанин живео једним тешким животом. То се пре односи на породичне прилике и стална неслагања са супругом, која није имала разумевања за живот какав су живели војнокрајишки официри. Својим понашањем од Јосифа је направила несретног човека који се у таквим околностима притиснут тежином брачног живота у потпуности посветио послу. Ревносан и савестан какав је био долази до чина потпуковника, али тада га сустиже болест и одлази у пензију. Тад се коначно распада и његов брак. Сели се у Нови Сад и потпуно се повлачи из јавног живота. Умро је 2. фебруара 1878. године у 57. години живота. Сахрањен је на православном Старом гробљу у Новом Саду, где стоји спомен плоча Јосифу Руњанину, војнику, официру и композитору химне. Један кратак, тежак, али частан живот. Стварањем мелодије за химну, задужио је Хрватску, земљу коју је истински волео и ту љубав преточио у мелодију. То његово упорно прекрштавање само је верна слика оног трајног и ригидног става по коме Србин не може волети ову земљу и не може ништа вредно направити за Хрватску а поготово не нешто као што је химна.
Радован Мартиновић
У СЛАВУ ЈОСИФА РУЊАНИНА
Светом литургијом која је 12. јуна служена у Парохијском центру у Винковцима обележена је слава парохије винковачке. У склопу молитвене свечаности обележено је сјећање на Јосифа Руњанина, винковачког Србина, композитора хрватске химне "Лијепа наша домовино"
Парастос-молитву за душу покојног Јосифа Руњанина служили су свештеници архијерејског намесништва вуковарског предвођени протојерејом-ставрофором Душаном Колунџићем и протојерејом Предрагом Азап, парохом винковачким. По завршетку литургије обављен је обред освећења славског колача и жита. Обреду је присуствовао и дожупан вуковарско-сремске жупаније Јован Ајдуковић са сарадницима.
Винковци су подарили многе уметнике и познате личности, а једна од најзначајнијих је управо Јосиф Руњанин, који је компоновањем музике за хрватску химну остао забележен у нашој музичкој историји, премда се његов улазак у круг илирских музичких композитора догодио готово случајно, захваљујући Фрањи Кухачу, који га је поменуо у четвртој књизи своје збирке "Јужно-словјенске народне попиевке", објављеној 1881. године.
Официр опчињен музиком
Руњанин је музичку изобразбу стекао код војнога капелника у Глини, а свирао је и клавир. Као царски кадет служио је у Глини где је често залазио у друштво илирских родољуба који су одржавали књижевне скупове и читали радове илирских писаца. Ту је Руњанин први пут чуо Михановићеву песму "Хорватска домовина". Тачна година настанка химне није позната, али се обично узима 1848. година. Песма је под називом "Хрватска химна" први пут изведена пригодом отворења Хрватско-славонске изложбе у Загребу 1891, када ниједан од аутора више није био жив. Јосиф Руњанин рођен је у Винковцима 26. новембра по старом, односно 8. децембра по новом календару, 1821. године. Крштен је у српској православној цркви Силаска светог Духа у Винковцима. Школу је похађао у Винковцима и Сремским Карловцима, а након тога одлучио се за војничко звање. Познато је да је између 1848. и 1866. суделовао у четири ратна похода у Италији, те да се у својој 43. години оженио кћерком умировљеног капетана Томе Перковића. Као представник Прве банске пуковније ушао је 1865. у Хрватски сабор, а након умировљења отишао је у Нови Сад где је 2. фебруара 1878. умро и сахрањен на Успенском гробљу. Као и сви православни Срби тог имена, Руњанин је крштен као Јосиф. Библијско име Јосиф кориштено је и користи се код Срба искључиво у том облику. Носили су га и други угледни Срби: на пример Јосиф Миловук и Јосиф Маринковић.
Б. Р. | СКД Просвјета
Реаговање
ЈОСИФ РУЊАНИН ЈЕ СРБИН
("Официр опчињен музиком", "Глас", 2. фебруар 2001)
"Глас јавности" у петак 2. фебруара, под насловом "Официр опчињен музиком", доноси извештај из Новог Сада о томе како делегација града Загреба одаје пошту складитељу хрватске химне. Дато је језгровито и корисно објашњење како је Јосиф Руњанин (1821—1878), на Михановићев текст, створио мелодију данас опште познате песме "Лијепа наша домовина".
Нажалост, при том ваш извештач чини две веома грубе грешке: Србина Јосифа Руњанина назива "хрватским композитором" и прекрштава га у Јосипа!
Један од многих знаменитих Срба сахрањених на старом православном Успенском гробљу у Новом Саду, потпуковник Јосиф Руњанин, родио се тамо где је некада давно Константин Велики победио Луцинија уједињујући Римско царство. У Винковићима, где Славонија прелази у Срем, у војној граници (Милитер Гренце, Војна Крајина) која је припојена Хрватској после угарске нагодбе, развојачења Границе и његове смрти. Дакле, никада није био хрватски субјект — грађанин Хрватске.
Као и сви православни Срби тога имена, Руњанин је крштен као Јосиф. Библијско име Јосиф коришћено је и користи се код Срба искључиво у том облику у литератури, преводу и као лично име. Носили су га и други угледни Срби — Јосиф Маливук, Јосиф Маринковић итд.
Није зазорно Хрватима што је Србин композитор њихове химне, као ни Србима што је Даворин Јенко, Словенац композитор српске.
Властимир Матић, Мр Д. И. А, Нови Сад | Глас јавности
"...Историја хрватске химне је друкчија. Још 1835 године испевао је Антун Михановић песму "Хорватска домовина", објављену у "Даницзи Хорватзкој Славонзкој у Далматинзкој"; мелодију за њу је "изхитрио" доста касније (1846) ц. кр. поручник, Србин, Јосиф Руњанин. Да ли је она оригинална? Не, пронашло се да она потиче од италијанске народне песме "О соле пиу рапиде" и чак да је копија дуета Едгарда и Енрика из трећег чина Доницетијеве опере "Лучија ди Ламермур". 12 Италијанску народну песму не знам, али је извесно да "Лепа наша" има тек сасвим далеко сродство са наведеним дуетом из "Лучије" и да има више корално мирни карактер него борбено масовни. Масовне тежње су се у многим моментима историје изразиле под видом верских покрета. Отуда није ни чудо што често има сродности у карактеру између химни и религиозних хорских песама.—"
12 Фрањо Кухач: Илирски глазбеници, Загреб, 1893.
Стана Ђурић Клајн
Део текста преузет из књиге МУЗИКА И МУЗИЧАРИ (избор чланака и студија)
ПРОСВЕТА ИПС / БЕОГРАД 1956
*
"...Каснијим је истраживањима откривено, да је на Руњанина приликом писања мелодије за хрватску химну утицала једна арија (О соле пиу ратто) из трећег чина талијанске опере 'Луциа ди Ламмермоор', аутора Гаетана Донизеттиа."
*
"Јосиф Руњанин.— Његова обитељ је пријеклом из Лознице (Србија) али су се релативно брзо преселили у Бјељину (Босна) одакле се касније досељавају у Славонију."
Нема коментара:
Постави коментар