Судови у региону за ратне злочине осудили највише припадника нашег народа. Ствара се слика да је само један народ крив за ратове на подручју бивше СФРЈ.
ПРАВОСУДНИ органи Србије, БиХ и Хрватске највише пресуда за почињене ратне злочине донели су против Срба. Осуђени припадници српског народа, ако се зброје казне које су им изречене, робијаће близу три хиљаде година.
Према подацима које је, поводом десетогодишњице рада, изнело српско Тужилаштво за ратне злочине, у Београду је осуђено 106 лица на укупно 1.200 година затвора.
Огромна већина осуђених су Срби.
Исти случај је и са пресудама у БиХ. Тако је према подацима Центра за истраживање рата, ратних злочина и тражење несталих лица, у суду БиХ осуђено 79 Срба на укупно 1.258 година и шест месеци затвора. Суд БиХ био је неупоредиво блажи према Хрватима, па је осудио њих 13 на 158 година робије, а Муслиманима је пресуђено у 15 случајева и добили су укупно 153 године затвора.
У Хрватској се тешко долази до прецизних података, али се зна да су, према подацима Центра за суочавање са прошлошћу „Документа“, закључно са 2012. вођени поступци против 3.495 лица, од чега је 87 одсто Срба, а правоснажно је осуђено 576 лица. И ту су Срби огромна већина. Такође, познато је да су пресуде Србима износиле између 15 и 20 година, док су Хрвати и за најтежа кривична дела добијали мање од десет.
Да ли се оваквом судском праксом ствара слика да су Срби највећи кривци за ратове деведесетих?
- Свима је јасно да се оваквом праксом судова у бившој СФРЈ ствара потпуно погрешна представа, да су један народ, једна војска и једна политика криви за све током ратних година и тиме остаје историјска неистина о одговорности само српског народа - каже за „Новости“ адвокат Миодраг Стојановић, који заступа више предмета у Хагу, судовима БиХ и ентитетима. - Сигуран сам да некима у светским центрима моћи тако нешто одговара и да се уклапа у стереотипе.
А адвокат Милан Вујин, који је заступао више предмета у Хагу, оцењује да је овакав начин суђења условљен негативним деловањем Хашког суда.
- Суд у Хагу је поставио такве стандарде да је у неколико случајева, судећи оптуженима из врха хрватске власти пресудио само у неколико случајева, док је и за Бошњаке било веома мало случајева. То је јасно указивало да су Срби означени као народ који је изазаво сукобе на простору бивше СФРЈ и да треба да одговара више него остали - каже Вујин за наш лист.
Наши правосудни органи, истиче Вујин, придржавају се праксе која је прихватљива за најтежа кривична дела међу које спада и ратни злочин:
- Али код наших судова приметно је да се не праве индивидуализацију, односно не узимају се у обзир околности везане за личност и околности под којима је дело извршено, већ су изречене казне врло често уједначене и крећу се између 15 и 20 година затвора.
Да посебан проблем представља правосуђе у БиХ и да оно својим деловањем не доприноси помирењу и суживоту, сматра Милорад Којић, руководилац Центра за истраживање рата, ратних злочина и тражење несталих лица.
- Циљ босанскохерцеговачког парвосуђа је да се процесуирају Срби, а никако злочини над Србима - оцењује Којић за „Новости“. Три предмета против Бошњака за најтежа дела чаме у фиокама: злочини Атифа Дудаковића, предмети за Добровољачку и за Тузланску колону.
- Државном стратегијом предвиђено је да се у року од седам година процесуирају сви злочини - појашњава Којић. - Они, међутим, стоје у фиокама, а налогодавци, починиоци и извршиоци умиру. Намерно се одуговлачи.
ПРИМЕНА РАЗЛИЧИТИХ ЗАКОНА
КАО посебан проблем адвокат Милан Вујин наводи што је Суд БиХ неселективно приступао и у примени Казненог законика.
- Суд у БиХ примењује одредбе свог кривичног законика, у који је уведено дело злочин против човечности и под тим се доносе пресуде дуготрајног затвора више од 20 година, а највећа прописана казна је 45 година - каже он. - У Србији и Хрватској примењује се, међутим, закон бивше СФРЈ по коме су максималне казне 20 година. Став суда у БиХ крши принцип да треба примењивати закон који је важио у време почињеног дела, дакле током рата.
Новости
Нема коментара:
Постави коментар