" 63. Тренутак Вечности "

" 63. Тренутак Вечности "

Одломак из књиге…

Климнуо сам главом показујући да сам разумео све и отишао да спремам са људима опрему и возила која ће кренути за Ниш. Да, рекао сам да сам разумео, али у ствари тек сада нисам ништа схватао. Како да не пуцам ако пуцају на мене, како да не пуцам ако видим НАТО или тамо неког који је дошао са оружјем на моју, српску земљу?!

Ма шта је бре све ово, комешало се падобранцима кроз главу. Који је ово циркус забога?! Знали смо да све то није дошло из наше команде, никада то наши официри не би нама рекли а да нису морали. Добили су наређење да буде тако и то одозго из генарлштаба, од салонских и налицканих генерала.

„Тако значи“, коментарисали смо, „предајемо им Косово“. Нисмо били баш потпуно сигурни у то, али тако је изгледало. Како другачије кад смо сви одлазили повијеног репа са наређењем да не смемо никоме ништа.

Па можда су нас и због тога оставили задње јер су знали да падобранци неће никада ништа урадити без команде и наређења. Ако је речено да се не пуца, они ће то поштовати без обзира колико се не слагали са тим. Наређење је наређење и тачка, другачије не може док се не нареди...

Линк странице: http://www.facebook.com/pages/63-%D0%A2%D1%80%D0%B5%D0%BD%D1%83%D1%82%D0%B0%D0%BA-%D0%92%D0%B5%D1%87%D0%BD%D0%BE%D1%81%D1%82%D0%B8/805908632768582