Крипта бранилаца Београда 1914-1915. иако недавно обновљена, без посетилаца. Иза дебелих челичних врата почивају кости 3.529 знаних и 1.074 незнана јунака. Спомен-костурница деценијама затворена због страха од крађе и скрнављења.
БРАНИОЦИ Београда у Првом светском рату, 3.529 знаних и 1.074 незнана јунака, почивају закључани иза дебелих челичних врата спомен-костурнице на Новом гробљу. На прсте се могу избројати Београђани који су прошли кроз готово неприметна врата на основи монументалног споменика браниоцима Београда и одали пошту херојима чије кости се чувају у хиљадама металних сандучића у монументалној крипти.
Имена идентификованих била су записана у великој спомен-књизи "Националном јеванђељу" која је некада стајала на посебном постољу у централном делу "београдског Зејтинлика". Данас књиге тамо нема. А ни посетилаца који би се у њу уписали. У управи Новог гробља кажу да су спремни да отворе врата крипте ако се посетиоци најаве и то затраже. Само што то деценијама нико није тражио. Под кључем је, тврде надлежни, због страха од крађе и скрнављења.
- То је слика наше културе сећања. Људи знају за монументални споменик, али не и за крипту испод њега, ни ко ту лежи. А ако постоји место достојно да данашњи Београђани чују говор мајора Гавриловића, онда је то овде, међу сенима његових ратника - каже директор ЈКП "Погребне услуге" Драган Балтовски, док пролазимо уским ходницима костурнице између хиљада металних касета.
Оне окружују централни простор велике подземне одаје чији се свод ослања на стамене стубове. Са њихових капитела на четири стране подземног света мотре камена лица српских витезова под кацигама. Између њих рељефи мачева овенчаних ловором и белих орлова са српским крстом и оцилима. На стубовима плоче са именима јунака чије су кости пронађене измешане на београдским бојиштима од Аде Циганлије до Дунавског кеја и нису могле да буду смештене у посебене касете.
Југословенских симбола у крипти нема. Преживели ратници од заједничке државе нису добили ни динар за изградњу костурнице и споменика палим ратним друговима. Надлежно југословенско министарство правде формално им је поручило да новца за костурницу и споменик у Београду нема. Међутим, прави разлог је била кампања хрватског политичког врха који је креирао фаму о "солунаштву" и великосрпској хегемонији. Тако су мртви браниоци Београда убијани по други пут.
- Српска костурница бранилаца Београда 1914-1918. године грађена је од 1927. до 1931. године, по пројекту руског архитекте и вајара Романа Верховскоја. Фигуру војника урадио је вајар Живојин Лукић, бивши ратник. Костурницу је подигло Удружење резервних официра и ратника уз помоћ Београдске општине. У њу су пренети посмртни остаци српских војника са војних парцела на Новом гробљу, са гробља на Дунавском кеју и мањих гробаља у околини Београда - каже Балтовски.
Све до 1934. кости бранилаца Београда дословно су биле расуте по целој престоници, иако су војници од 1914. до јесени 1915. сахрањивани на Новом гробљу, а затим због бомбардовања и на старој ташмајданској некрополи крај цркве Светог Марка. Макензенова офанзива претворила је оба гробља и погребне поворке у циљеве аустро-немачке артиљерије.
- Београђани су своје умрле и погинуле сахрањивали где су стигли. По авлијама, пољанама, утринама - забележио је у дневнику сликар Богосав Војновић Пеликан, који је 1915. био ђак-наредник у одбрани Београда.
Тела мртвих бранилаца остајала су да леже по целом граду. Најстрашније је било на Ади Циганлији, Бановом брду и Дорћолу, где се водила огорчена борба прса у прса против немачког десанта.
Дуже од деценије лежале су кости ових мученика тамо где су их немачки непријатељи сахранили с поштовањем. Макензенов споменик српским ратницима на Бановом брду и данас о томе сведочи. Сличан камен с посветом "Храбрим српским војницима" са Дунавског кеја је одавно нестао.
Преживели браниоци престонице очекивали су да ће власти нове државе подићи велики споменик њиховим ратним друговима, достојан њихове жртве. Када су ратници видели да од тога нема ништа резервни потпуковник Милан Ђ. Радосављевић, председник српског Удружења резервних официра и ратника и председник ФИДАСА - светске организације ветерана Првог светског рата покренуо је акцију сакупљања добровољних прилога за споменик.
Средином тридестих обнародован је пројекат споменика камене хриди на којој стоји српски војник са шајкачом. На монументалном постаменту украшеном крстом с оцилима место је нашао и мали српски пољски топ који је потукао аутроугарске мерзере. Противници "солунаштва" одмах су напали жељу ратника да споменик буде постављен у центру српске престонице. Развила се бурна полемика. Ратницима је подршку пружила најшира јавност, али су власти процениле да је споменик исувише српски и уместо у центру престонице, 1931. постављен је на костурницу бранилаца Београда на Новом гробљу, тадашњој далекој периферији.
НА ПРЕСТОНИЦУ ПАО "МЕТЕОР"
У СВЕТСКОМ рату Београд је био до темеља срушен. Од тога доба прошло је 15 година и све је заборављено. Ако пустимо да прође још 50 онда нећемо моћи никоме да докажемо да је на Београд 1915. пало 100.000 немачких граната. Писао је овако, огорчен, 1930. године резервни капетан Милутин Попадић, бранилац Београда 1915.
- Кад би се све те гранате излиле у гвожђе то би представљало један блок од три километра дужине и десет метара дебљине. Дакле на Београд је 1915. пао један метеор тих димензија и порушио га. Пођите данас улицама Београда и потражите трагове његовог мучеништва. Нигде ништа - резигнирано је тада забележио Попадић.
КОСТУРНИЦА ПОД КАФАНОМ
ДЕО остатака бранилаца изгинулих на простору Београдске тврђаве похрањен је тридесетих година у крипту у Јакшићевој кули. После уласка комуниста у Београд 1944. године крипта је обијена, а кости су разбациване и разношене. Данас је изнад те мале костурнице једна чувена кафана, из које се цеди вода низ зидове вечне куће бранилаца Београда.
Новости
Централни простор на улазу у подземне одаје
БРАНИОЦИ Београда у Првом светском рату, 3.529 знаних и 1.074 незнана јунака, почивају закључани иза дебелих челичних врата спомен-костурнице на Новом гробљу. На прсте се могу избројати Београђани који су прошли кроз готово неприметна врата на основи монументалног споменика браниоцима Београда и одали пошту херојима чије кости се чувају у хиљадама металних сандучића у монументалној крипти.
Имена идентификованих била су записана у великој спомен-књизи "Националном јеванђељу" која је некада стајала на посебном постољу у централном делу "београдског Зејтинлика". Данас књиге тамо нема. А ни посетилаца који би се у њу уписали. У управи Новог гробља кажу да су спремни да отворе врата крипте ако се посетиоци најаве и то затраже. Само што то деценијама нико није тражио. Под кључем је, тврде надлежни, због страха од крађе и скрнављења.
- То је слика наше културе сећања. Људи знају за монументални споменик, али не и за крипту испод њега, ни ко ту лежи. А ако постоји место достојно да данашњи Београђани чују говор мајора Гавриловића, онда је то овде, међу сенима његових ратника - каже директор ЈКП "Погребне услуге" Драган Балтовски, док пролазимо уским ходницима костурнице између хиљада металних касета.
Оне окружују централни простор велике подземне одаје чији се свод ослања на стамене стубове. Са њихових капитела на четири стране подземног света мотре камена лица српских витезова под кацигама. Између њих рељефи мачева овенчаних ловором и белих орлова са српским крстом и оцилима. На стубовима плоче са именима јунака чије су кости пронађене измешане на београдским бојиштима од Аде Циганлије до Дунавског кеја и нису могле да буду смештене у посебене касете.
Југословенских симбола у крипти нема. Преживели ратници од заједничке државе нису добили ни динар за изградњу костурнице и споменика палим ратним друговима. Надлежно југословенско министарство правде формално им је поручило да новца за костурницу и споменик у Београду нема. Међутим, прави разлог је била кампања хрватског политичког врха који је креирао фаму о "солунаштву" и великосрпској хегемонији. Тако су мртви браниоци Београда убијани по други пут.
- Српска костурница бранилаца Београда 1914-1918. године грађена је од 1927. до 1931. године, по пројекту руског архитекте и вајара Романа Верховскоја. Фигуру војника урадио је вајар Живојин Лукић, бивши ратник. Костурницу је подигло Удружење резервних официра и ратника уз помоћ Београдске општине. У њу су пренети посмртни остаци српских војника са војних парцела на Новом гробљу, са гробља на Дунавском кеју и мањих гробаља у околини Београда - каже Балтовски.
Све до 1934. кости бранилаца Београда дословно су биле расуте по целој престоници, иако су војници од 1914. до јесени 1915. сахрањивани на Новом гробљу, а затим због бомбардовања и на старој ташмајданској некрополи крај цркве Светог Марка. Макензенова офанзива претворила је оба гробља и погребне поворке у циљеве аустро-немачке артиљерије.
- Београђани су своје умрле и погинуле сахрањивали где су стигли. По авлијама, пољанама, утринама - забележио је у дневнику сликар Богосав Војновић Пеликан, који је 1915. био ђак-наредник у одбрани Београда.
Тела мртвих бранилаца остајала су да леже по целом граду. Најстрашније је било на Ади Циганлији, Бановом брду и Дорћолу, где се водила огорчена борба прса у прса против немачког десанта.
Дуже од деценије лежале су кости ових мученика тамо где су их немачки непријатељи сахранили с поштовањем. Макензенов споменик српским ратницима на Бановом брду и данас о томе сведочи. Сличан камен с посветом "Храбрим српским војницима" са Дунавског кеја је одавно нестао.
Преживели браниоци престонице очекивали су да ће власти нове државе подићи велики споменик њиховим ратним друговима, достојан њихове жртве. Када су ратници видели да од тога нема ништа резервни потпуковник Милан Ђ. Радосављевић, председник српског Удружења резервних официра и ратника и председник ФИДАСА - светске организације ветерана Првог светског рата покренуо је акцију сакупљања добровољних прилога за споменик.
Средином тридестих обнародован је пројекат споменика камене хриди на којој стоји српски војник са шајкачом. На монументалном постаменту украшеном крстом с оцилима место је нашао и мали српски пољски топ који је потукао аутроугарске мерзере. Противници "солунаштва" одмах су напали жељу ратника да споменик буде постављен у центру српске престонице. Развила се бурна полемика. Ратницима је подршку пружила најшира јавност, али су власти процениле да је споменик исувише српски и уместо у центру престонице, 1931. постављен је на костурницу бранилаца Београда на Новом гробљу, тадашњој далекој периферији.
НА ПРЕСТОНИЦУ ПАО "МЕТЕОР"
У СВЕТСКОМ рату Београд је био до темеља срушен. Од тога доба прошло је 15 година и све је заборављено. Ако пустимо да прође још 50 онда нећемо моћи никоме да докажемо да је на Београд 1915. пало 100.000 немачких граната. Писао је овако, огорчен, 1930. године резервни капетан Милутин Попадић, бранилац Београда 1915.
- Кад би се све те гранате излиле у гвожђе то би представљало један блок од три километра дужине и десет метара дебљине. Дакле на Београд је 1915. пао један метеор тих димензија и порушио га. Пођите данас улицама Београда и потражите трагове његовог мучеништва. Нигде ништа - резигнирано је тада забележио Попадић.
КОСТУРНИЦА ПОД КАФАНОМ
ДЕО остатака бранилаца изгинулих на простору Београдске тврђаве похрањен је тридесетих година у крипту у Јакшићевој кули. После уласка комуниста у Београд 1944. године крипта је обијена, а кости су разбациване и разношене. Данас је изнад те мале костурнице једна чувена кафана, из које се цеди вода низ зидове вечне куће бранилаца Београда.
Новости
Нема коментара:
Постави коментар