Мало данашњих становника Београда зна да је 1924. године маршал Франше Депере одликовао француском Легијом части српску престоницу због хероизма њених бранилаца и становништва у Првом светском рату. Само пет градова у свету носи ово одликовање.
Београд је, иначе, био поприште прве битке у Великом рату и највише је рушен и најжешће брањен град у Европи. Кости 5.000 бранилаца Београда ископане су с попришта битака тек деценију после рата и сахрањене у спомен-костурницу на Новом гробљу. Она је, као и монументални споменик, подигнута добровољним прилозима преживелих ратника и тадашње београдске општине.
Костурница је, као и оне на Зејтинлику и на Крфу, направљена да потомство може да дође и поклони се сенима јунака. Преживели браниоци су је предали 1931. године на старање београдској општини. Данас су, као и деценијама раније, врата крипте закључана и ниједна свећа не осветљава мрак у коме почивају хероји одбране Београда, првог бомбардованог и срачунато рушеног европског града у 20. веку.
„Новости“ су многим данашњим Београђанима откриле да спомен-костурница постоји. Сада подсећамо зашто њена врата треба да буду отворена поклоницима.
БЕОГРАЂАНИ СЕ САМООРГАНИЗОВАЛИ
НА дан објаве рата 28. јула 1914. у Београду није било војске. Дунавска дивизија је повучена из касарни у Доњем граду Београдске тврђаве, наредбом Пашићеве владе која се склонила у Ниш, а није одлучила да ли треба бранити престоницу.
Београђани су се самоорганизовали. У кафанама „Златни топ“ и „Златна моруна“ пријављивали су се као добровољци старим четничким војводама из балканских ратова. Са финансијском стражом Савског пристаништа увече, 28. јула, заузели су положаје на београдским обалама од Аде Циганлије до дунавског кеја.
НЕМЦИ, ПОСЛЕ АУСТРОУГАРА, ТУКЛИ СА СВИХ СТРАНА
ПОСЛЕ три пропале аустроугарске офанзиве на Србију, команду је преузела Немачка. Маршал Макензен, 5. октобра 1915, наређује интензивно даноноћно бомбардовање Београда. Српску престоницу даноноћно је тукло 400 оруђа свих калибара, укључујући „мортаре“ (усмртитеље) од 420 мм. На Београд је за два дана пало више од 100.000 граната.
- Велики број кућа које горе нико и не гаси. Непријатељ намерно туче баш запаљене куће, верујући да им становници прилазе ради гашења. Цела је варош мртвачница. Све су улице препуне лешева. Нико их не може склонити, јер је варош стално под ватром топова – забележио је Богослав Војновић Пеликан, сликар, који је 1915. био ђак-наредник у одбрани Београда.
ЗАСТАВЕ
ПОСЛЕ подвига Београђана, војска се вратила у престоницу и на фронту од Остружнице до Гроцке формирана је одбрана Београда, под командом старог генерала Михаила Живковића Гвозденог. Срце одбране био је Градски одсек под командом генерала Јоксима П. Гајића. У штаб на Београдској тврђави, 9. новембра 1914, аустроугарски генерал Гоглија шаље ултиматум – захтева да Гајић преда тврђаву и уместо српске истакне белу заставу.
- Ађутанту сам наредио да уместо једне српске заставе, истакне три велике српске заставе – био је Гајићев одговор. Затим је наредио паљбу из свих топова која је аустроугарске мониторе натерала на повлачење.
СРЕМСКИ ОДРЕД ПРВИ ОДБРАНИО ГРАД
УОЧИ поноћи, 28. јула 1914. године, Аустроугари су покушали да заузму Београд. Сремски добровољачки одред спречио је упад на Аду Циганлију. Дизањем у ваздух београдске стране железничког моста онемогућен је улазак аустроугарског војног воза. Осујећен је десант на Савско пристаниште на које су кренула три аустријска пароброда са шлеповима пуним војника. Меци бранилаца погодили су капетана и крмара „Алкотмања“ и брод се насукао на леву обалу Саве. Остали су побегли.
Аустроугарски монитори засули су Београд артиљеријском и митраљеском ватром. Почело је рушење града дуго 15 месеци.
ИЗ РОВА ПРАВО У СМРТ
УПРКОС бесомучном бомбардовању браниоци Београда не одступају. Макензен тражи појачања јер офанзива застаје на обалама. Српска престоница, као да умире, али се не предаје.
- Дуж средине Аде, ври као у котлу пушчана и митраљеска ватра. Артиљерија туче непрестано, делови људског меса падају свуда по пољу. Око подне чули су се јаки крици са Мале аде, после чега је наступила тишина. Када је испуцала последњи метак, посада је завршила борбу ножем у прса – забележио је пуковник Милан Ј. Радојевић, командант Аде Циганлије.
ДУНАВСКИ КЕЈ
КАДРОВЦИ, ђаци-војници мајора Гавриловића, младићи из остатка Сремског добровољачког одреда, жандарми и грађани приковали су немачку офанзиву на дунавском кеју и Дорћолу.
- Улица пуна мртвих јунака: једни седе, други леже са раширеним рукама, лица бледа као да су од воска, на њима крвави реденици – забележио је капетан Живко Кезић. – У узаним рововима су били измешани живи и мртви браниоци.
Вечерње новости
Нема коментара:
Постави коментар