Умро јапански ветеран за кога је Други светски рат трајао дуже од 30 година. Онода је пред полазак од свог командира добио наређење да „настави борбу док буде жив и последњи војник“
ТОКИО - У деведесет другој години у Токију је умро Хиро Онода, војник који је био заборављен на филипинском острву Лубанг 1944. и за кога је рат трајао до 1974. године. Онода је 1944. са групом диверзаната послат на филипинско острво Лубанг. По речима историчара, Онода је пред полазак од свог командира добио наређење да „настави борбу док буде жив и последњи војник“. Млађи поручник Империјалне војске Јапана наставио је да води герилски рат јер није поверовао у вест из новина да је рат готов, све док му на молбу јапанских власти његов командант није наредио да обустави сва ратна дејства.
Када је 1945. Токио потписао капитулацију, Онода је у више наврата видео новине са вестима о завршетку рата али је сматрао да се ради о непријатељској пропаганди и наставио да води герилски рат нападајући на филипинске и америчке војне објекте, полицијска одељења и стоваришта хране.
Овог јапанског војника је 1974. године случајно срео млади путник који је покушао да га наговори да се врати у Јапан што је Онода одбио са образложењем да за то нема одобрење вишег официра.
Када се за то сазнало, јапанске власти су пронашле Јошими Танигучија који је био Онодин директни претпостављени за време рата и послали га на Лубанг.
Танигучи је обучен у униформу тада већ непостојеће војске издао Оноди наређење да прекине сва ратна дејства.
Под притиском Министарства спољних послова Јапана овај војник је био помилован и вратио се у домовину.
Написао је низ монографија и књига посвећених питањима Другог светског рата, а најпознатија његова књига је аутобиографија „Не предај се: Мој тридесетогодишњи рат“.
Новости
ТОКИО - У деведесет другој години у Токију је умро Хиро Онода, војник који је био заборављен на филипинском острву Лубанг 1944. и за кога је рат трајао до 1974. године. Онода је 1944. са групом диверзаната послат на филипинско острво Лубанг. По речима историчара, Онода је пред полазак од свог командира добио наређење да „настави борбу док буде жив и последњи војник“. Млађи поручник Империјалне војске Јапана наставио је да води герилски рат јер није поверовао у вест из новина да је рат готов, све док му на молбу јапанских власти његов командант није наредио да обустави сва ратна дејства.
Када је 1945. Токио потписао капитулацију, Онода је у више наврата видео новине са вестима о завршетку рата али је сматрао да се ради о непријатељској пропаганди и наставио да води герилски рат нападајући на филипинске и америчке војне објекте, полицијска одељења и стоваришта хране.
Овог јапанског војника је 1974. године случајно срео млади путник који је покушао да га наговори да се врати у Јапан што је Онода одбио са образложењем да за то нема одобрење вишег официра.
Када се за то сазнало, јапанске власти су пронашле Јошими Танигучија који је био Онодин директни претпостављени за време рата и послали га на Лубанг.
Танигучи је обучен у униформу тада већ непостојеће војске издао Оноди наређење да прекине сва ратна дејства.
Под притиском Министарства спољних послова Јапана овај војник је био помилован и вратио се у домовину.
Написао је низ монографија и књига посвећених питањима Другог светског рата, а најпознатија његова књига је аутобиографија „Не предај се: Мој тридесетогодишњи рат“.
Новости
Нема коментара:
Постави коментар