Хаг: И генерал Лазаревић тражи ослобађање

Хаг: И генерал Лазаревић тражи ослобађање

Позивајући судије да прихвате Лазаревићеву жалбу на пресуду за подржавање прогона Албанаца са Косова 1999. годие поништи првостепену одлуку о 15 година затвора, браниоци Ђуро Чепић и Михајло Бакрач су тврдили да докази показују да је Лазаревић, као командант Приштинског корпуса Војске Југославије, поступао по закону у одбрани земље од ваздушних напада НАТО и терористичке ОВК.

Одбрана је, као недоказан, одбацила навод из првостепене пресуде да је Лазаревић био учесник удруженог злочиначког подухвата у циљу прогона албанског становништва са Косова.

Због помагања и подржавања присилног премештања и депортација Албанаца на Косову, Трибунал је 29. фебруара 2009. првостепеном пресудом на по 15 година затвора осудио генерале Лазаревића (63) и бившег начелника Генералштаба ВЈ генерала Драгољуба Ојданића (71). Николу Шаиновића који је био потпредседник владе СРЈ, команданта Треће армије ВЈ, генерала Небојшу Павковића (66) и Павковића и начелника Штаба МУП на Косову, генерала Сретена Лукића (57), Трибунал је осудио на 22 године затвора због прогона албанског становништва, али та пресуда није правоснажна.

Бившег председника Србије Милана Милутиновића, суд је ослободио кривице.

Одбрана Николе Шаиновића ослобађање је тражила на рочишту пре два дана.

Шаиновић, Павковић и Ојданић су пресудом означени као кључни учесници "у заједничком злочиначком подухвату" насилног протеривања стотина хиљада албанских цивила с Косова од марта до јуна 1999, чији је циљ била - како је тврдила и оптужба - "промена етничке равнотеже ради задрзавања српске контроле" над Косовом.

Проглашени су кривим по свих пет тачака оптужнице - за присилно премештање, депортације, убиства и прогон албанског становништва са Косова.

На пресуду су се жалили сви осуђени, али и тужилаштво. Генерал Ојданић недавно је повукао жалбу, прихвативши налазе из првостепене пресуде и казну, а затим је, у његовом случају, од жалбе одустало и тужилаштво.

Бранилац Чепић нагласио је, позивајући се на документе, да је Лазаревић, током рата на Косову, "предузео све што је у његовој моћи" да се војници који су чинили кривична дела "казне и кривично и дисциплински".

Заступник одбране сугерисао је да о томе постоје многобројнији докази, укључујући и Лазаревићева наређења. Доказа је много више него у случају хрватског генерала Анта Готовине, кога је Трибунал ослободио кривице за прогон Срба из Книнске крајине у лето 1995. године, навела је одбрана.

Адвокат Чепић је подсетио да је бивши начелник штаба ОВК Бислим Зирапи на суђењу сведочио да је за албанску паравојску "било нормално да нареди покрет становништва" и да је то важило за цело Косово.

Као узрок "покрета албанског становништва", Лазаревићева одбрана навела је и НАТО бомбардовање градова, и избегличких колона код села Пиране и Кориша, у којима су погинуле десетине цивила. Војска Југославије је цивилима пружала хуманитарну помоћи и враћала их у домове где год је могла, казао је бранилац Чепић.

Осврћући се на грешке првостепеног већа, бранилац Михајло Бакрач подвукао је, позивајући се на образложење недавне ослобађајуће пресуде коју је Трибунал изрекао генералу Момчилу Перишићу, да је током суђења морала бити доказана конкретна веза генерала Лазаревића и починилаца злочина на терену што, како тврди одбрана, није учињено.

Да би Лазаревића осудило за помагање и подржавање злочина, првостепено веће морало је доказати да је он ту помоћ пружао свестан да ће она бити "директно усмерена" за чињење злочине, а, како је нагласила одбрана, докази говоре управо супротно.

Бранилац Бакрач је нагласио да се за свако место наводне депортације албанског становништва морало доказати да је генерал Лазаревић на њему био или да је имао сазнања да су његови војници извршили депортацију.

Цитирајући налаз Жалбеног већа Трибунала на суђењу Перишићу, Бакрач је назначио да "пружање опште помоћи само по себи" не може бити довољно са осуђујућу пресуду, без доказа да је помоћ "директно усмерена" за чињење злочина.

Због погрешног тумачења чињеница и погрешне примене права, оценио је заступник одбране, "радње које је генерал Лазаревић предузимао у одбрани земље протумачене су као помагање злочина".

"Кад год је имао сазнања о злочинима припадника ВЈ, генерал Лазаревић предузимао је мере за њихово кажњавање", казао је Бакрач, цитирајући Лазаревићев извештај о томе да је, после првих десет дана рата, до 3. априла 1999. "поднео 30 кривичних пријава", од којих осам против извршилаца убистава.

Одбрана је цитирала и Лазаревићева наређења из априла 1999. да се становништво које се "померило" током рата, нађе и заштити, и да се "спречи било какав даљи покрет", а цивили врате у насеља.

Узвраћајући на аргументе одбране, тужиоци су затражили одбацивање Лазаревићеве жалбе зато што одбрана није доказала да је првостепено веће починило ниједну грешку. Судије су биле "и претерано опрезне" када су генералу изрекле казну од 15 година затвора, оценио је тужилац Матијас Маркусен.

Маркусен је подвукао да је ослобађајућа пресуда генералу Перишићу "одступила" од утврђене праксе Трибунала и међународног обичајног права које суд примењује.

Пресуда генералу Перишићу, по заступнику оптужбе, "игнорисала је и погрешно протумачила" претходне одлуке жалбених већа Трибунала да за помагање и подржавање злочина није нужно да особа која помаже починиоцима, ту помоћ "директно усмери" за извршење злочина.

Апелационо веће Трибунала сутра ће саслушати образложење жалбе одбране генерала Сретена Лукића.

Оптужени Шаиновић и Ојданић су у притвору Трибунала од пролећа 2002, када су се добровољно предали. Пошто ће му ускоро истећи две трећине правоснажно досуђене казне, генерал Ојданић има право да затражи превремено ослобађање.

Генерали Павковић, Лазаревић и Лукић добровољно су се предали суду 2005.

Првостепено суђење почело је 10. јула 2006, а завршено је у августу 2008. Током доказног поступка, тужиоци су извели 112, а одбрана 120 сведока.

Бета