Двадесет година од погибије Споменка Гостића
Данас се навршава 20 година од трагичне погибије 14-годишњег Споменка Гостића, који је као припадник Војске Републике Српске живот изгубио на озренском ратишту.Споменко Гостић /1978/ погинуо је од гранате 20. марта 1993. године недалеко од свог села Јовићи на планини Озрен. Тада је, осим њега, живот изгубило још пет српских војника.
Споменков брат по мајци Драган Трипић испричао је Срни да је тог дана ђечак видио конвој војске који се приближавао са непријатељске стране и отишао је да о томе извијести своје саборце.
"Тих дана трајала је акција на Добој с тешањске стране. Када је Споменко дошао да јави војсци, пала је граната и од седморице, који су ту били, погинуло је њих шест. Међу њима је био и Споменко", каже Трипић.
Трипић, који је ратни војни инвалид, рањен је само неколико дана прије Споменкове погибије.
"Споменко је пред погибију дошао код мене у посјету и тада смо се договорили да се раздужи из војске и упише војну школу у Србији. Наши официри били су спремни да му у томе помогну и он је пристао. Нажалост, није успио, погинуо је", каже Трипић.
Споменко Гостић сахрањен је на мјесном гробљу Горњи Улишњак, гђе почивају његова мајка и бака. То мјесто, као и Споменково село Јовићи, данас се налазе у Федерацији БиХ.
Његова мајка била је тешки срчани болесник и умрла је почетком 1992. године. Од гранате у септембру исте године погинула је и бака која је бринула о ђечаку. Споменко је у вихору рата остао сам.
Ђечак се потом придружио војсци, гђе је прво био курир, а касније је развозио храну војницима. Неколико мјесеци прије погибије налетио је на мину док је коњском запрегом развозио храну по линији. Коњи су тада страдали, а Споменко је лакше рањен. Касније је отишао код артиљераца, гђе је и окончао свој млади живот.
Његов брат Драган сматра да би било сасвим исправно да се нека улица или установа зове по Споменку, јер његова жртва то заслужује. Сагласан је да овом храбром ђечаку, који је носио униформу Војске Републике Српске, буде подигнуто спомен-обиљежје.
Споменик на гробљу гђе почивају Споменкови посмртни остаци подигли су Драган и њихов ујак Боро Митровић.
"Споменко није заборављен. Ми га нисмо заборавили. Увијек када можемо посјетимо његов гроб, запалимо свијећу и помолимо се за њега", истиче Трипић, који свог брата описује као веома живахног ђечака кога је све интересовало.
Министар рада и борачко-инвалидске заштите Републике Српске Петар Ђокић раније је изјавио Срни да се са посебним пијететом треба одредити према заслузи и доприносу 14-годишњег Споменка Гостића.
Ђокић је тада рекао да се, као знак сјећања, овом храбром младићу може подићи посебно спомен-обиљежје или по његовом имену назвати улица у неком од градова Српске за који је био везан.
Министарство рада и борачко-инвалидске заштите затражило је раније од града Добоја да у што краћем року одреди локацију на којој ће бити постављена спомен-биста Споменку Гостићу, једном од најмлађих бораца Војске Републике Српске.
Град Добој треба да обезбиједи урбанистичку и грађевинску дозволу, а трошкове изградње и постављање спомен-бисте сносиће Министарство.
У Бањалуци је покренута иницијатива да једна улица добије име по Споменку Гостићу, али је за сада остало на томе.
СРНА
Данас се навршава 20 година од трагичне погибије 14-годишњег Споменка Гостића, који је као припадник Војске Републике Српске живот изгубио на озренском ратишту.Споменко Гостић /1978/ погинуо је од гранате 20. марта 1993. године недалеко од свог села Јовићи на планини Озрен. Тада је, осим њега, живот изгубило још пет српских војника.
Споменков брат по мајци Драган Трипић испричао је Срни да је тог дана ђечак видио конвој војске који се приближавао са непријатељске стране и отишао је да о томе извијести своје саборце.
"Тих дана трајала је акција на Добој с тешањске стране. Када је Споменко дошао да јави војсци, пала је граната и од седморице, који су ту били, погинуло је њих шест. Међу њима је био и Споменко", каже Трипић.
Трипић, који је ратни војни инвалид, рањен је само неколико дана прије Споменкове погибије.
"Споменко је пред погибију дошао код мене у посјету и тада смо се договорили да се раздужи из војске и упише војну школу у Србији. Наши официри били су спремни да му у томе помогну и он је пристао. Нажалост, није успио, погинуо је", каже Трипић.
Његова мајка била је тешки срчани болесник и умрла је почетком 1992. године. Од гранате у септембру исте године погинула је и бака која је бринула о ђечаку. Споменко је у вихору рата остао сам.
Ђечак се потом придружио војсци, гђе је прво био курир, а касније је развозио храну војницима. Неколико мјесеци прије погибије налетио је на мину док је коњском запрегом развозио храну по линији. Коњи су тада страдали, а Споменко је лакше рањен. Касније је отишао код артиљераца, гђе је и окончао свој млади живот.
Споменик на гробљу гђе почивају Споменкови посмртни остаци подигли су Драган и њихов ујак Боро Митровић.
"Споменко није заборављен. Ми га нисмо заборавили. Увијек када можемо посјетимо његов гроб, запалимо свијећу и помолимо се за њега", истиче Трипић, који свог брата описује као веома живахног ђечака кога је све интересовало.
Министар рада и борачко-инвалидске заштите Републике Српске Петар Ђокић раније је изјавио Срни да се са посебним пијететом треба одредити према заслузи и доприносу 14-годишњег Споменка Гостића.
Министарство рада и борачко-инвалидске заштите затражило је раније од града Добоја да у што краћем року одреди локацију на којој ће бити постављена спомен-биста Споменку Гостићу, једном од најмлађих бораца Војске Републике Српске.
Град Добој треба да обезбиједи урбанистичку и грађевинску дозволу, а трошкове изградње и постављање спомен-бисте сносиће Министарство.
У Бањалуци је покренута иницијатива да једна улица добије име по Споменку Гостићу, али је за сада остало на томе.
СРНА
Нема коментара:
Постави коментар