СВИ ГРЕСИ НОВОГ ПАПЕ: Фрањо био у војној хунти, учествовао у отмици два свештеника!

Кардинал Хорхе Бергољо, иако врло уважен у црквеним круговима, у прошлости се везује за војну диктатуру и генерале који су спроводили злочине над недужним становништвом у Аргентини



О новоизабраном папи Фрањи многи имају само речи хвале, а због његове скромности уважен је у редовима Римокатоличке цркве. Међутим, у родној Аргентини његово име помиње се у много негативнијем контексту.

- Бог нас стално изненађује на најнеочекиванији начин. Он неће престати да нас подиже и просветљује кад год нам је потребно. Он не напушта залутало јагње. Бог себи не дозвољава да буде проклет својим грехом. Изнова и изнова нас мотивише – цитирао је папа Фрањо речи из Божићне посланице Бенедикта XВИ и додао да су му оне дале утеху и охрабрење. Он је рекао да је сигуран да су слично учиниле и за друге кардинале.

Јасно је да је Црква у Аргентини изгубила “мноштво оваца из стада”, људе који су се причешћивали, због подршке војној диктатури под којом је земља била те 1976. године. Не само да су генерали убијали хиљаде недужних, често их бацајући изнад реке Плате, а њихове сирочиће продавали оном ко понуди највише, већ су, такође, убили најмање два бискупа и мноштво свештеника.

Чак ни убиства других лица у одори није уздрмало подршку старијих свештеника, укључујући и представника Свете столице генералу Хорхеу Рафаелу Виделу и његовим поданицима.

Генерала Видела, неколико његових војника и полицијаца осуђено је недељу дана пре Божића у Кордоби за убиство 31 цивила између априла и октобра 1976. године. Неки од њих добили су смртну казну, али казне нису одслужили. То је била честа пракса у Аргентини и Чилеу, да се осуђени војници, пензионишу и пусте да пензију проведу у својим домовима.

Оно што нико није могао да чује од старијих чланова аргентинске црквене хијерархије било је изражавање жаљења због почињених злочина.

Степен саучесништва цркве у мрачним дела одлично је приказан у књизи “Тишина” уваженог аргентинског новинара Орациа Вербитског. Он описује како је аргентинска морнарица уз прећутно пристајање тадашњег кардинала Бергоља, тада провинцијала Дружине Исусове, односно језуита у Буенос Ајреса, сакрила слуге диктаторског режима од правде која их је прогонила због злочина против човечности. Бергољо је, наводно, крио у својој викендици на Острвима тишине на реци Плата.

Најсрамнији моменат за цркву био је тај што је Бергољо под тим околностима изабран као за кардинала од стране папе Јована Павла II.

- Колики би скандал био за папу изабрати неког ко је био умешан у убиства и скривање политичких затвореника – пита се Вербитски.

Многи би помислили да ће се Кардинал Бергољо извинити у своје име, након казни које су изречене у Кордоби, али то се никад није десило.

Проглашење новог папе Франческа обновила је деценијама стару контроверзу које повезује папу са отмицом два језуитска свештеника. Према писању Лос Анђелес Тајмса, свештенике Орланда Иориа и Франческа Јаликса киднаповала је војска Аргентине у мају 1976. године.

“Свештеници су се појавили пет месеци касније, дрогирани и избачени у пољу“, пише Тајмс.

Ројтерс је тада писао да је војска тајно затворила двојицу свештеника због њиховог рада у сиромашним насељима.

Жалба против Бергуља поднета је 2005. године суду у Буенос Ајресу, у којој се новоизабрани папа сумњичи да је био умешан у отмицу ова два свештеника у време војне диктатуре . У жалби тада није прецизирана природа умешаности Бергуља у отмицу. Папа никада није одговорио на ове оптужбе, али је његов портпарол тада рекао да је све то само стара клетва.

Бергуљо је 1976. године, са доласком војне диктатуре у Аргентини, био на високој позицији у “Друштву Исуса Аргентине” . Он је тада рекао двојици свештеника да престану да се баве активностима која су се тицала сиромашних људи, што су они одбили.

Гуардиан

++++++++++++++++++++++++++++++++++++++++++++++++++++++++++++++++++++++++

НОВИ ПАПА ЈЕЗУИТА – УВОД У НОВУ ВЕЛИКУ ИНКВИЗИЦИЈУ?

Нови папа је први папа језуита у историји. И то још из Аргентине. Они који мало познају историју знају да је Аргентина била највећи бастион нацизма изван Европе током Другог светског рата, као и после њега, као највеће уточиште одбеглим нацистима, а све под покровитељством Римске цркве.



Језуити се сматрају „армијом Римске цркве“, а њихов оснивач је окултиста Игњацио Лојола, писац чувених „Духовних вежби“ чијим упражњавањем се пада у транс и како кажу упућени „особа бива опседнута демонима“, па је у том стању спремна да почини највеће злочине, што је нарочито био случај током средњевековне инквизиције и кроз (не)дела римских свештеника у НДХ током Другог светског рата.

Подсетимо да је је вођа језуита човек који носи титулу „језуитски генерал“ – особа која је позната под називом „црни папа“.

Да ли је бивши папа био присиљен да се повуче због своје млакости? Да ли су га језуитски јастребови сменили да би довели на папски трон свог човека који ће се „коначно обрачунати са свим светским јеретицима“ у новом пламену инквизиције? Остаје да се види.

Многи од најутицајнијих људи света тврде да римокатолички ред језуита контролише све светске токове. Како и на који начин? Погледајмо изјаве ових људи:

Џон Адамс (1735-1826; други председник САД-а):

„Моја историја језуита није опширно написана, али иза ње стоје неоспорни ауторитети. (Она) је веома специфична, али и ужасна. Обнова (Језуитског реда 1814. године, од стране папе Пија ВИИ) заиста представља корак ка мрачњаштву, окрутностима, деспотизму, (и) смрти… Не волим изглед језуита. Ако постоји неко ко заслужује вечно проклетство на земљи и након ње, онда је то ово Друштво (Игњација) Лојоле.“

Маркиз Лафајет (1757-1834; француски државник и генерал. Служио у Америчкој континенталној војсци под командом генерала Џ. Вашингтона, током Америчког рата за независност):

„Моје мишљење је да ако неко угрози слободу ове земље – Сједињених Америчких Држава – да ће то бити учињено интригама језуитских свештеника Римокатоличке цркве, зато што су они највештији и најопаснији непријатељи свих цивилних и религијских слобода. Они су изазвали ВЕЋИНУ ратова у Европи“.


Избор папе Фрање I

Абрахам Линколн (1809-1865; 16. председник САД-а):

„Овај рат (тј. Амерички грађански рат 1861-1865) никада не би ни почео да није било великог утицаја језуита“.

Самјуел Морс (1791-1872; амерички изумитељ телеграфа и аутор књиге „Страна завера против слобода САД-а“:

„Језуити… су тајно друштво – попут масонског реда – с тим да су они још гори и још опаснији.“

Едмонд Парис (аутор књиге „Тајна историја језуита“):

„Јавност је скоро потпуно несвесна улоге Ватикана и његових језуита у започињању два светска рата. Такву ситуацију делимично можемо објаснити гигантском финансијском моћи Ватикана, којом су стекли превласт у многим аспектима, а нарочито од времена последњег рата“.

Р. В. Томпсон (бивши државни секретар Америчке морнарице):

„(Језуити) су смртни непријатељи грађанске и религијске слободе“.

Наполеон Бонапарта (1769-1821; француски цар):

„Језуити су ВОЈНА организација, а не црквени ред. Њихов вођа је генерал једне армије, а не обичан старешина неког манастира. Циљ ове организације јесте да стекне моћ – у правом смислу те речи – апсолутну моћ, универзалну моћ, моћ контроле над целим светом, којим ће владати један човек (тј. Црни папа, Главни генерал језуита). Тај ‘језуитизам’ је најгори од свих деспотизама, и истовремено, највећа превара од свих превара…“

Фјодор Достојевски (1821-1881; чувени руски писац):

„Језуити… су просто војска која помаже Риму да стекне власт над целим светом, којим би у будућности владао сам римски папа као цар… То је њихов крајњи циљ… То је једноставно само жудња за моћи, за прљавим земаљским богатствима, и доминацијом; сви би људи требало да постану њихови робови (тј. робови језуита), они се само за то боре. Они чак можда и не верују у Бога.“

Роберт Џеферсон Брекинриџ (1800-1871; политичар и свештеник):

„Друштво Исусоваца (тј. Језуитски ред) је непријатељ човечанства. Сви људи света би требало да се уједине у борби против њих… Јер или ће они бити у потпуности уништени, или ће доћи до потпуне искварености и деградације човечанства.“

Џејмс Партон (Амерички историчар):

„Ако пратите масонску хијерархију, кроз све њене редове, све док се не дође до врховног гранд-мастера и највећег масона света, открићете да је та страшна индивидуа, заправо, иста личност као и вођа Друштва Исусоваца (тј. генерал Језуитског реда).“

Ф. Тупер Соси (Аутор књиге „Владари зла“):

„…Римску инквизицију… предводили су језуити још од 1572. године.“

Папа Климент XIV (папа који је „заувек“ укинуо Језуитски ред 1773. године):

„Авај, знао сам да ће ме они (језуити) отровати, али нисам очекивао да ће то учинити на тако спор и окрутан начин.“ (1774)

М. Ф. Кузак (бивша калуђерица, аутор књиге „Црни папа“:

„У круговима Римске цркве поуздано се зна да се израз ‘Црни папа’ одувек користио за језуитског генерала, пошто он носи црну одећу, за разлику од папе, који носи белу. Они римокатолици који не смипатишу језуите, а њихов број није мали, сматрају да тај Црни папа контролише ‘Белог папу’… чак и упркос томе што је овај први (Црни папа) у обавези да бар искаже послушност овом другом.“ (1896)

„…Језуитски ред је једини ред Римске цркве… који делује под заставом (‘Белог’) папе, и једини који је протериван из разних земаља због мешања у политику. Стога је логично очекивати да је главни циљ Друштва (Исусоваца, тј. Реда језуита) управо стицање политичке моћи.“ (1896)

Јеремија Џ. Краули (ирски бивши свештеник Римокатоличке цркве; аутор књиге „Романизам: Претња народу“:

„(Језуитски) генерал је главни човек ове мрачне и неме армије, која мисли, чини, ради и слуша, као пасивни инструмент његових замисли. Цео њихов живот је посвећен само једном циљу – напретку (Језуитског) Реда за који су везани.“ (1912)

Фридрих фон Харденберг (немачки филозоф):

„Никада у светској историји није постојало такво Друштво (тј. Језуитски ред). Чак ни древни римски Сенат није имао тако јасан план за владање над светом.“ (1800)

Бригадни генерал Томас М. Харис:

„Организацијска хијерархија (Римске цркве) представља потпуни милитарни деспотизам, којим привидно влада папа, а у ствари Црни папа (језуитски генерал) је стварни вођа. Црни папа је дакле вођа Језуитског реда. Зову га генералом. Он не само да предводи тај ред, већ контролише и општу политику (Римске) цркве. Он стоји на престолу, налази се на врху хијерархије. Читава та машинерија је под строгим правилима војне дисциплине, и све што она мисли, чини, планира и извршава, долази са врха. Ту нема појединачних мишљења или акција, сви су подређени том врху. Најважнија дужност сваког свештеника је подразумевана и беспоговорна послушност надређенима…“

Адолф Хитлер (1889-1945; вођа нациста и канцелар Немачке 1933-1945):

„Највише сам научио од језуита, исто као и Лењин, колико ми је познато. Свет никада није спознао нешто тако величанствено попут хијерхијске структуре (Римо-) Католичке цркве. Постоје и ствари које сам просто преузео од Језуитског реда и унео их у своју (нацистичку) партију.“

…(Хајнрих) Химлера (вођу нацистичког СС реда) видим као нашег Игњација Лојолу (оснивача Језуитског реда).“

Лорд Палмерстон:

„Присуство језуита у некој земљи, било да је иста католичка или протестантска, повећава ризик од настанка друштвених немира“.

За више информација о раду језуита и њиховом утицају у свету препоручујемо књиге:

- Исповест бившег језуите, Др Алберто Ривера
- Тајна историја језуита, Едмон Парис

Књиге се могу набавити у књижари Метафизика, Београд, Солунска 10, тел. 011/292-0062

Јован Вукић

за Вестинет.рс