ДРЖАВА ОДУЗЕЛА ИНВАЛИДНИНУ БИВШЕМ БОРЦУ
Тешко болесни демобилисани борац Републике Српске прве категорије, 54-годишњи Војко Шарић из Јајца, настањен у приградском брчанском насељу Грбавица, три године је закован за кревет.
Посљедица је то тешких рана из 92. Уз неимаштину с којом се свакодневно боре, Шариће једнако боли истина да је Војку у цјелости поништено и првобитно рјешење о трајној инвалидности, а да му за три године од како су ноге отказале, нико званичан није ни штаку понудио.
„Укинули су му и оних 36 марака инвалиднине и то баш када је пао у постељу. Примам за туђу његу и помоћ 56 марака, а ни 200 не може бити само за лијекове, пелене, катетере и остало. О храни да не говорим. Срамота је да нико из Борачке организације ни врата не отвара јер, кажу, није наш случај“, говори супруга Цвијета која 24 часа бдије над постељом, а син јединац надничи када посла нађе.
Војко је на јајачком ратишту 92. „зарадио“ више од 30 гелера, а након лијечења, с преосталом способношћу до посљедњег дана бранио РС. Након изгона 95. успио је, на дарованом плацу у брчанском приградском насељу Грбавица, без било чије донације, подићи кућу у којој нема ни најнужније за нормалан живот.
С болешћу и бирократском државом, Војко губи битку.
Од болничког лијечења, бање или других терапија које би ублажиле муке, нема ништа.
Од Војка нисмо добили изјаву: он је, вјероватно од посљедице можданог удара који није дијагностикован јер није пожељан пацијент брчанског здравства, изгубнио моћ говора.
Остали су му моћ плача – и јаука.
КОНТАКТ ТЕЛЕФОН ПОРОДИЦЕ ШАРИЋ: + (позивни за Републику Српску) 049 301 328
Тешко болесни демобилисани борац Републике Српске прве категорије, 54-годишњи Војко Шарић из Јајца, настањен у приградском брчанском насељу Грбавица, три године је закован за кревет.
Посљедица је то тешких рана из 92. Уз неимаштину с којом се свакодневно боре, Шариће једнако боли истина да је Војку у цјелости поништено и првобитно рјешење о трајној инвалидности, а да му за три године од како су ноге отказале, нико званичан није ни штаку понудио.
„Укинули су му и оних 36 марака инвалиднине и то баш када је пао у постељу. Примам за туђу његу и помоћ 56 марака, а ни 200 не може бити само за лијекове, пелене, катетере и остало. О храни да не говорим. Срамота је да нико из Борачке организације ни врата не отвара јер, кажу, није наш случај“, говори супруга Цвијета која 24 часа бдије над постељом, а син јединац надничи када посла нађе.
Војко је на јајачком ратишту 92. „зарадио“ више од 30 гелера, а након лијечења, с преосталом способношћу до посљедњег дана бранио РС. Након изгона 95. успио је, на дарованом плацу у брчанском приградском насељу Грбавица, без било чије донације, подићи кућу у којој нема ни најнужније за нормалан живот.
С болешћу и бирократском државом, Војко губи битку.
Од болничког лијечења, бање или других терапија које би ублажиле муке, нема ништа.
Од Војка нисмо добили изјаву: он је, вјероватно од посљедице можданог удара који није дијагностикован јер није пожељан пацијент брчанског здравства, изгубнио моћ говора.
Остали су му моћ плача – и јаука.
КОНТАКТ ТЕЛЕФОН ПОРОДИЦЕ ШАРИЋ: + (позивни за Републику Српску) 049 301 328
Нема коментара:
Постави коментар