Најтамнију страницу бомбардовања СРЈ представља страдање деце, а на том страшном списку је 89 убијених и 2.700 теже и лакше рањених малишана.
Прва жртва је био 17.годишњи Сенад Дацић из села Бресник код Рожаја, који је 25. марта, само дан пошто је НАТО кренуо у напад, нашао на касетну бомбу бачену из авиона и тешко повређен преминуо на путу до болнице.
Најмлађе жртве су безимена беба албанске националности, спаљена у наручју мајке у Кориши и 11- месечна девојчица српске националности Бојана Тошовић, убијена на степеницама породичне куће. 11. априла у селу Мердаре код Куршумлије, у наручју оца Божина.
Трогодишња Милица Ракић из Батајнице убијена је 19. априла док је седела на „ноши”, уочи поласка на спавање.
Троје 18.годишњака, тек што су се опраштали од детињства, жртве су различитог убојитог оружја. Један од њих је Милан Игњатовића из Владичиног Хана који је покошен шрапнелом у предвечерје 11. маја, заједно са 16.годишњом Горданом Николић. Умрли су загрљени, у освит прве љубави.
Милена Малобабић, је бежећи од смрти из РСК у Хрватској, усмрћена у избегличком кампу приликом бомбардовања Сурдулице а, Копола Фљоринда је у смрт отишла са четворо браће и сестара када је НАТО гађао аутобус на мосту преко Лаба, у селу Лужане, код Подујева. Са списка убијених се не могу изоставити ни три нерођене бебе чије су мајке побијене у поодмаклој трудноћи: Ана Марковић из Лесковца, Љиљана Спасић из Ниша и Ђуље Зуљфури из Призрена.
У Новом Пазару, 31. маја око 13.45, на стамбену-пословну зграду у Улици Стефана Немање, у центру града, бачена је разорна бомба, тешка више стотина килограма.
"У трену", убила је једанаест и лакше и теже ранила још 20 недужних Новопазараца. У продавници "ВМ-комерца" погинуло је четворо људи, међу њима и двогодишњи Марко Симић, који је страдао у наручју свог оца Владана.
НАТО ракете и касетне бомбе су их покосиле у пролеће 1999. на улици и у дому, а требало је да нове животе подаре долазећег лета. Жртве бомбардовања су били и малишани Турци, Роми, Горанци, али највећи број страдалих је, сразмерно популацији, међу српском и албанском децом.
Потпуно невина, ова деца су често умирала у најтежим мукама:под громадама бетона и челика, као живе буктиње у спаљеним кућама, живи закопани у кратерима америчких томахавка; комадани тако да су делови њихових тела скупљани с ужасом на месту злочина.
Зато стручњаци Савезног комитета за ратне злочине нису могли идентификовати двадесет двоје албанске деце до 14 година старости, чија су тела угљенисана у нападу НАТО бомбардера на избегличку колону на путу код села Кориша, 13. маја и једно српско дете старости између девет и десет година раскомадано у нападу на Сурдулицу 27. априла. Међу оним најтеже повређеним су деца са опекотинама највишег степена, ампутираним екстремитетима, трајно оштећеним унутрашњим органима. Дечак стар свега четири године, избеглица из Крајине, Петар Илкић рањен у нападу на избегличко насеље „Мајино село” код Ђаковице 21. априла, тешко да ће икада поново прогледати. Нада Мартиновић стара 15 година, покошена је шрапнелом приликом ракетирања аутобуса на Савиним водома 3. маја код Плава у Црној Гори и тако јој је оштећена кичма да је остала непокретна.
Ученик четвртог разреда основне школе Данијел Ивић из Врбовца код Косовске Митровице 15. маја је понео оцу воду на њиву и наишао на касетну бомбу која му је разнела обе ноге. Задобио је повреде по целом телу и остао без дела носа.
Не постоји протеза која би могла да врати ноге њему или 7-годишњој Славици Јеленић, да их учини оним што су били до агресије НАТО - здравом децом.
Црном списку треба додати и убиство 17-годишњег Новице Јанићијевића којем је разнета глава у масакру 14. жетелаца у Селу Старо Грацко 23. јула, као и 6-месечну бебу која је 16. августа жива спаљена у кући, са мајком Лелом Димић, у центру Призрена.
Ове злочине починили су терористи ОВК пошто је 10. јуна прекинута војна интервенција НАТО и уведена привремена управа УН на Косову, а контролу у јужној српској покрајини преузеле међународне снаге. Поред тога, прве године после бомбардовања, на десетине деце на Косову је страдало од касетних бомби и постављених мина.
Истраживања спроведена само годину дана после бомбардовања показале су да 10 одсто деце у Србији пати од последица стреса које захтевају помоћ стручњака, што је директна последица претрпљеног страха, збегова и живота по подрумима и склоништима, уз стална оглашавања сирена за вадушну опасност. У оценама западних лидера у већини западних медија спомињање цивилних жртава и цивилних разарања се, међутим, избегава или уопште не помиње, тако да се и данас, 10. година после бомбрдовања НАТО, мало зна о страдању деце у акцији названој „Милосрдни анђео”. Списак убијених малишана и деце инвалида, теже и лакше повређене, није коначан, јер део медицинске и истражне документације о страдању цивила на Косову тамошње албанске власти, које западним савезницима изражавају бескрајну захвалност на бомбардовању Србије, не желе да обелодане.
Политика
Прва жртва је био 17.годишњи Сенад Дацић из села Бресник код Рожаја, који је 25. марта, само дан пошто је НАТО кренуо у напад, нашао на касетну бомбу бачену из авиона и тешко повређен преминуо на путу до болнице.
 |
Трогодишња Милица Ракић из Батајнице убијена је 19. априла док је седела на „ноши”, уочи поласка на спавање.
 |
| Милица Ракић, 3 године |
Троје 18.годишњака, тек што су се опраштали од детињства, жртве су различитог убојитог оружја. Један од њих је Милан Игњатовића из Владичиног Хана који је покошен шрапнелом у предвечерје 11. маја, заједно са 16.годишњом Горданом Николић. Умрли су загрљени, у освит прве љубави.
Милена Малобабић, је бежећи од смрти из РСК у Хрватској, усмрћена у избегличком кампу приликом бомбардовања Сурдулице а, Копола Фљоринда је у смрт отишла са четворо браће и сестара када је НАТО гађао аутобус на мосту преко Лаба, у селу Лужане, код Подујева. Са списка убијених се не могу изоставити ни три нерођене бебе чије су мајке побијене у поодмаклој трудноћи: Ана Марковић из Лесковца, Љиљана Спасић из Ниша и Ђуље Зуљфури из Призрена.
 |
| Отац и син |
"У трену", убила је једанаест и лакше и теже ранила још 20 недужних Новопазараца. У продавници "ВМ-комерца" погинуло је четворо људи, међу њима и двогодишњи Марко Симић, који је страдао у наручју свог оца Владана.
 |
| Марко Симић, 2 године |
Потпуно невина, ова деца су често умирала у најтежим мукама:под громадама бетона и челика, као живе буктиње у спаљеним кућама, живи закопани у кратерима америчких томахавка; комадани тако да су делови њихових тела скупљани с ужасом на месту злочина.
Ученик четвртог разреда основне школе Данијел Ивић из Врбовца код Косовске Митровице 15. маја је понео оцу воду на њиву и наишао на касетну бомбу која му је разнела обе ноге. Задобио је повреде по целом телу и остао без дела носа.
Не постоји протеза која би могла да врати ноге њему или 7-годишњој Славици Јеленић, да их учини оним што су били до агресије НАТО - здравом децом.
Црном списку треба додати и убиство 17-годишњег Новице Јанићијевића којем је разнета глава у масакру 14. жетелаца у Селу Старо Грацко 23. јула, као и 6-месечну бебу која је 16. августа жива спаљена у кући, са мајком Лелом Димић, у центру Призрена.
Ове злочине починили су терористи ОВК пошто је 10. јуна прекинута војна интервенција НАТО и уведена привремена управа УН на Косову, а контролу у јужној српској покрајини преузеле међународне снаге. Поред тога, прве године после бомбардовања, на десетине деце на Косову је страдало од касетних бомби и постављених мина.
Истраживања спроведена само годину дана после бомбардовања показале су да 10 одсто деце у Србији пати од последица стреса које захтевају помоћ стручњака, што је директна последица претрпљеног страха, збегова и живота по подрумима и склоништима, уз стална оглашавања сирена за вадушну опасност. У оценама западних лидера у већини западних медија спомињање цивилних жртава и цивилних разарања се, међутим, избегава или уопште не помиње, тако да се и данас, 10. година после бомбрдовања НАТО, мало зна о страдању деце у акцији названој „Милосрдни анђео”. Списак убијених малишана и деце инвалида, теже и лакше повређене, није коначан, јер део медицинске и истражне документације о страдању цивила на Косову тамошње албанске власти, које западним савезницима изражавају бескрајну захвалност на бомбардовању Србије, не желе да обелодане.
Политика
Нема коментара:
Постави коментар