Бесмртни Херој - Потпуковник Живота Ђурић

Рођен је 11. 04. 1963. у селу Давидовац и Параћину. Похађао је ваздухопловну гимназију у Мостару, а похађао је и ваздухопловне академије у Задру и Подгорици. Своју каријеру започео је на аеродрому Петровац код Скопља. Од 1992. стациониран је на аеродрому Лађевци, где постаје командант 241. ловачко-бомбардерске ескадриле.

Цитат из књиге С. Смиљанића, о погибији хероја мајора Животе Ђурића.
...
"У нападу на положаје терориста тзв. ОВК на планини Чичавица, у рејону села Ликовац његов авион је погођен и Живота је погинуо.
Пилот Слободан Димовски, Животин "класић" (генерација), који га је тада пратио на задатку, прича:
"Летели смо изнад испресецаног терена, у условима отежане навигације на само педесетак метара релативне висине. Сунце је било на заласку. Планине на граници с Албанијом већ су правиле сенке. Ђурић је већ извршио дејство, био је у маневру на горе када је погођен. Видео сам да је пао на положај терориста, који су имали подршку НАТО авијације из ваздуха."
По оцени и претпоставци пилота из Ђурићеве ескадриле, када није могао да извуче авион, комадант Ђурић није желео жив терористима у руке, већ се заједно са авионом обрушио на непријатеља."
...

Командант 241. ловачко-бомбардерске ескадриле потпуковник Живота Ђурић погинуо је 25. марта 1999. године после напада на камп за обуку терористичке тзв. ОВК. У тренутку погибије управљао је борбеним авионом типа Ј-22 ''Орао'', евиденцијског броја 25104.

Иза себе је оставио супругу, сина и ћерку.

Постхумно је унапређен у чин потпуковника.

Никада није проглашен за хероја.

Ово је прича о још једном пилоту који није рекао: ''Нећу''.
Није се уплашио.
Одговорио је на позив у помоћ неким другим херојима на земљи.
Морао је да им олакша ситуацију, барем на кратко.
Положио је живот, пар тренутака након тог десетина живота вредног ватреног дејства...