Делови дечјих тела, раскомаданих бомбама и пројектилима које је током крвавог пролећа 1999. године широм наше земље бацао НАТО, слике су које никада неће нестати из глава очевидаца тих стравичних догађаја. Међу њима је и Ненад Ивановић, командир полицијске станице у Сурдулици, месту које је од тада завијено у црно.
Сећање на те крваве априлске и мајске дане, како је Ивановић испричао, никада неће избледети. Поред војних објеката, које је НАТО сматрао легитимним циљевима у својој акцији „Милосрдни анђео“, а за коју није имао мандат Уједињених нација, гађани су и бројни цивилни објекти, чак и болнице. Најгоре је прошла Сурдулица, у којој су гађани центар града, болница за плућне болести и старачки дом. Погинуло је више од 40 цивила, повређено више од 100 и уништено више од 500 приватних кућа. Ипак, оно што је немогуће заборавити и потиснути из сећања јесу слике делова дечјих тела...
- То су најгоре, стравичне сцене, које се не заборављају... НАТО баци бомбе, а ми са добровољцима који су се пријавили да помажу изађемо да помогнемо повређенима и сакупљамо мртве. Међу деловима тела видео сам и део дечје ножице, ципелицу... Тешко је потиснути те сцене, нарочито због тога што сам због природе свог посла радио и на препознавању погинулих приликом обдукција. Видите само део руке или ноге, комад људског меса, одела, ципелу, парчиће донете у пластичним врећама, па треба да утврдите о коме се ради. Веома мучно сећање, нарочито слике раскомадане деце.То ће ми остати урезано до краја живота - присећа се Ивановић, који је током бомбардовања изгубио блиске познанике.
- Много сам тешко све то поднео. Мало место, сви се знају, а гину људи који су вам блиски! Емотивно сам везан за све те људе, био сам с њима када је било најтеже. И данас, када сретнем чланове породица оних који су изгубили своје најближе, обавезно застанем да попричамо - прича Ивановић и додаје да му је требало доста времена да некако преброди све што је видео и доживео тих дана. Неке његове колеге се ипак до данас нису опоравиле. Бомбардоваје СРЈ трајало је 78 дана, процењује се да је погинуло између 1.200 и 2.500 људи, а материјална штета је процењена на 30 милијарди долара. Бомбардовање је окончано 10. јуна усвајањем Резолуције 1244 Савета безбедности УН-а, којим је прецизирано повлачење снага ВЈ са Косова и улазак међународних трупа у покрајину.
Крваве локације Нато бомби
Мердаре - 11. април 1999.
- На место пао већи број касетних бомби
- Погинуло је пет особа, међу којима и прва беба - жртва НАТО бомбардовања, једанаестомесечна Бојана Тошовић, која је страдала у наручју оца Божине
Пут Призрен-Ђаковица - 14. април 1999.
- У четири наврата бомбардована колона албанских избеглица које су се кретале пешице и тракторима погинуле 64 особе, више од 20 рањених, жртве махом деца, жене и старци
Ђаковица - 21. април 1999.
- Најмање 10 цивила је погинуло, а више од 16 их је рањено у поновном бомбардовању избегличког насеља у близини Ђаковице, у којем је читаво насеље изгорело
- У насељу је било смештено више од 50 избегличких породица из Крајине, које су 1995. због операције „Олуја“ избегле у Србију
Сурдулица - 21. и 27. април и 31. мај
- У првом нападу на избегличко насеље пројектили убили 10 избеглица, од којих шесторо деце, а рањено је 16 особа
- У другом нападу гађани цивилни објекти у центру места, погинуло 20 особа, од којих 12 деце, а повређено више од 100 мештана, док је више од 500 кућа оштећено
- У трећем нападу погођени болница за плућне болести и старачки дом, погинуло 20 и повређено 88 цивила
Савине воде код Пећи - 3. мај 1999.
- Касетним бомбама погођен путнички аутобус на релацији Ђаковица-Подгорица, погинуло најмање 20 особа, а 43 су рањене
Грделичка клисура - 12. април 1999, други дан Ускрса
- НАТО авион гађао међународни воз на релацији Београд-Солун, у којем је било 50 путника, а на снимцима из кокпита летелице јасно се види да у питању није био војни циљ
- Идентификовано 10 погинулих, пронађени делови тела још четири путника, а најмање 17 особа се и даље воде као нестале. Међу жртвама и 10-годишње дете. Повређено више од 30 људи
Ниш - 7. и 12. мај 1999.
- Најјачи напад на Ниш извршен је 7. маја, када је на градске квартове код Универзитета, Градске пијаце и Клиничког центра бачено више товара са касетним бомбама. Погођена је Шуматовачка улица, у којој се налази зграда Ректората Универзитета у Нишу, међумесна аутобуска станица и главна пијаца „Тврђава“, Градска болница и насеље Дуваниште. Погинуло је 15 цивила, међу којима је била и 26-годишња трудница, док је 18 људи повређено
- Током три месеца бомбардовања, погинуло је 56 Нишлија, повређено више од 200, срушено више од 120 објеката и оштећено више од 3.000
Исток - 21. и 24. мај 1999.
- НАТО са два пројектила погодио спољни зид затвора, у којем се налазило око 1.000 припадника ОВК, и тако направио слободан пролаз затвореницима, од којих је већина побегла. Једна особа погинула, једна жена повређена
- У другом нападу на затвор испаљено 10 пројектила, од којих је погинуло девет људи, укључујући и заменика управника, а повређено је најмање 10 особа
Нови Пазар - 31. мај 1999.
- У размаку од сат времена, пало је више од 20 пројектила, погођена је зграда текстилног комбината „Рашка“ недалеко од аутобуске станице. Погинуло је 11 особа, док је 23 рањено
Београд - 17, 23, 20. април, 7, 19. и 26. мај
- За скоро три месеца бомбардовања Београда, погинуле су 33 особе, а више стотина је теже и лакше повређено
- У нападу на Батајницу 17. априла погинула је трогодишња Милица Ракић
- Највише жртава било је 23. априла у бомбардовању зграде РТС-а у Абердаревој улици у самом центру града, када је 16 људи погинуло, а 18 лакше и теже повређено
- Најжешћи напади на Београд десили су се у ноћи змеђу 29. и 30. априла, када су гађане зграде Генералштаба Војске Југославије и већ оштећена зграда Савезне полиције, те предајник на Авали и антена Радија „Студио Б“ у Борчи, када су погинуле три особе, а 40 рањено
- У ракетирању амбасаде Кине у Новом Београду 7. маја, четири службеника су погинула, а пет је тешко повређено. Знатно је оштећен хотел „Југославија“, у коме је један гост погинуо
- Троје болесника је погинуло, а неколико медицинских радника је повређено приликом ракетирања одељења за неурологију КБЦ „Драгиша Мишовић“ на Дедињу 19. маја. У тренутку напада у току су била четири порођаја. Две труднице су лакше повређене, а бебе евакуисане у друге болнице
- Три особе, међу којима двоје деце, погинуле су у гранатирању села Раља, у општини Сопот, 26. маја
Сећање сведока на покољ путника међународног воза у Грделичкој клисури
Данима нисам могао да оперем камион од крви!
Понедељак 12. априла 1999. године, око 11 сати пре подне. Аутопревозник Станиша Станојевић, који живи једва 300 метара од моста у Грделичој клисури, кренуо је послом, када се зачуо стравични прасак. Видео је стравични призор путничког воза у пламену, погођеног пројектилима испаљеним из НАТО авиона, вриску и запомагање преживелих и повређених, разбацане делове људских тела.
- Видео сам кондуктера и машиновођу, које је експлозија избацила из воза пошто је бомба пресекла композицију. Одмах сам отишао по свој камион, убацио их унутра и одвезао до болнице. Док сам се враћао, пале су још две бомбе. Ушао сам у воз, прескакао преко мртвих тражећи живе и износио их до камиона, не мислећи о могућем трећем нападу. Мислим да је све трајало мање од два сата, а после данима нисам могао да оперем камион од крви - препричава Станојевић стравичне тренутке. На лице места убрзо је дошао и полицајац Горан Станисављевић из Грделице:
- Људи су запомагали, вриштали, било је стравично! И на фотографијама са лица места све изгледа страшно, али уживо је било далеко горе... Ма то не може речима да се опише - тешког гласа се присећа овај полицајац. Сваког 12. априла на месту трагедије људи из железнице у реку бацају венац у помен страдалима.
Немушта оправдања Веслија Кларка
Тадашњи врховни командант НАТО снага генерал Весли Кларк изјавио је дан после покоља да је пилот гађао мост у два наврата, јер му је „задатак био да сруши мост“, те да, када је „у последњем делу секунде схватио да на мост улази воз, није могао да заустави ракету“. Врхунац је била његова изјава да је пилот друге пројектиле послао не би ли завршио свој задатак, иако је „схватио да је првим хицем погодио воз“.
Архива
Крваве локације Нато бомби
Мердаре - 11. април 1999.
- На место пао већи број касетних бомби
- Погинуло је пет особа, међу којима и прва беба - жртва НАТО бомбардовања, једанаестомесечна Бојана Тошовић, која је страдала у наручју оца Божине
Пут Призрен-Ђаковица - 14. април 1999.
- У четири наврата бомбардована колона албанских избеглица које су се кретале пешице и тракторима погинуле 64 особе, више од 20 рањених, жртве махом деца, жене и старци
Ђаковица - 21. април 1999.
- Најмање 10 цивила је погинуло, а више од 16 их је рањено у поновном бомбардовању избегличког насеља у близини Ђаковице, у којем је читаво насеље изгорело
- У насељу је било смештено више од 50 избегличких породица из Крајине, које су 1995. због операције „Олуја“ избегле у Србију
Сурдулица - 21. и 27. април и 31. мај
- У првом нападу на избегличко насеље пројектили убили 10 избеглица, од којих шесторо деце, а рањено је 16 особа
- У другом нападу гађани цивилни објекти у центру места, погинуло 20 особа, од којих 12 деце, а повређено више од 100 мештана, док је више од 500 кућа оштећено
- У трећем нападу погођени болница за плућне болести и старачки дом, погинуло 20 и повређено 88 цивила
Савине воде код Пећи - 3. мај 1999.
- Касетним бомбама погођен путнички аутобус на релацији Ђаковица-Подгорица, погинуло најмање 20 особа, а 43 су рањене
Грделичка клисура - 12. април 1999, други дан Ускрса
- НАТО авион гађао међународни воз на релацији Београд-Солун, у којем је било 50 путника, а на снимцима из кокпита летелице јасно се види да у питању није био војни циљ
- Идентификовано 10 погинулих, пронађени делови тела још четири путника, а најмање 17 особа се и даље воде као нестале. Међу жртвама и 10-годишње дете. Повређено више од 30 људи
Ниш - 7. и 12. мај 1999.
- Најјачи напад на Ниш извршен је 7. маја, када је на градске квартове код Универзитета, Градске пијаце и Клиничког центра бачено више товара са касетним бомбама. Погођена је Шуматовачка улица, у којој се налази зграда Ректората Универзитета у Нишу, међумесна аутобуска станица и главна пијаца „Тврђава“, Градска болница и насеље Дуваниште. Погинуло је 15 цивила, међу којима је била и 26-годишња трудница, док је 18 људи повређено
- Током три месеца бомбардовања, погинуло је 56 Нишлија, повређено више од 200, срушено више од 120 објеката и оштећено више од 3.000
Исток - 21. и 24. мај 1999.
- НАТО са два пројектила погодио спољни зид затвора, у којем се налазило око 1.000 припадника ОВК, и тако направио слободан пролаз затвореницима, од којих је већина побегла. Једна особа погинула, једна жена повређена
- У другом нападу на затвор испаљено 10 пројектила, од којих је погинуло девет људи, укључујући и заменика управника, а повређено је најмање 10 особа
Нови Пазар - 31. мај 1999.
- У размаку од сат времена, пало је више од 20 пројектила, погођена је зграда текстилног комбината „Рашка“ недалеко од аутобуске станице. Погинуло је 11 особа, док је 23 рањено
Београд - 17, 23, 20. април, 7, 19. и 26. мај
- За скоро три месеца бомбардовања Београда, погинуле су 33 особе, а више стотина је теже и лакше повређено
- У нападу на Батајницу 17. априла погинула је трогодишња Милица Ракић
- Највише жртава било је 23. априла у бомбардовању зграде РТС-а у Абердаревој улици у самом центру града, када је 16 људи погинуло, а 18 лакше и теже повређено
- Најжешћи напади на Београд десили су се у ноћи змеђу 29. и 30. априла, када су гађане зграде Генералштаба Војске Југославије и већ оштећена зграда Савезне полиције, те предајник на Авали и антена Радија „Студио Б“ у Борчи, када су погинуле три особе, а 40 рањено
- У ракетирању амбасаде Кине у Новом Београду 7. маја, четири службеника су погинула, а пет је тешко повређено. Знатно је оштећен хотел „Југославија“, у коме је један гост погинуо
- Троје болесника је погинуло, а неколико медицинских радника је повређено приликом ракетирања одељења за неурологију КБЦ „Драгиша Мишовић“ на Дедињу 19. маја. У тренутку напада у току су била четири порођаја. Две труднице су лакше повређене, а бебе евакуисане у друге болнице
- Три особе, међу којима двоје деце, погинуле су у гранатирању села Раља, у општини Сопот, 26. маја
Сећање сведока на покољ путника међународног воза у Грделичкој клисури
Данима нисам могао да оперем камион од крви!
Понедељак 12. априла 1999. године, око 11 сати пре подне. Аутопревозник Станиша Станојевић, који живи једва 300 метара од моста у Грделичој клисури, кренуо је послом, када се зачуо стравични прасак. Видео је стравични призор путничког воза у пламену, погођеног пројектилима испаљеним из НАТО авиона, вриску и запомагање преживелих и повређених, разбацане делове људских тела.
- Људи су запомагали, вриштали, било је стравично! И на фотографијама са лица места све изгледа страшно, али уживо је било далеко горе... Ма то не може речима да се опише - тешког гласа се присећа овај полицајац. Сваког 12. априла на месту трагедије људи из железнице у реку бацају венац у помен страдалима.
Немушта оправдања Веслија Кларка
Тадашњи врховни командант НАТО снага генерал Весли Кларк изјавио је дан после покоља да је пилот гађао мост у два наврата, јер му је „задатак био да сруши мост“, те да, када је „у последњем делу секунде схватио да на мост улази воз, није могао да заустави ракету“. Врхунац је била његова изјава да је пилот друге пројектиле послао не би ли завршио свој задатак, иако је „схватио да је првим хицем погодио воз“.
Архива
Нема коментара:
Постави коментар