Патријарх Павле: Милошевић није хришћанин

Архива: "Слободна Босна" 24. 07. 1999.

Патријарх Павле: Слободан Милошевић није хришћанин

Да се не одржимо злочином

"Мени се приписује да водим Србе у рат одржавања велике Србије. Међутим, ако би требало да се одржи велика Србија злочином - не пристајем, нека нестане велике Србије. Ако би требало да се одржи мала Србија злочином, опет не пристајем, нека нестане и мале Србије. Ако би требало да се одржи последњи Србин злочином опет не пристајем, нека нас нестане, злочином да се одржимо - то не", рекао је српски патријарх.

Да ли је председник социјалиста или комуниста не знам, али знам да он нема везе са црквом. Суживот Срба и Албанаца тешко изводљив, барем овој генерацији.


САРАЈЕВО - Патријарх српски Павле изјавио је да председник СР Југославије Слободан Милошевић "није хришћанин" и изразио неверицу у погледу будућег заједничког живота Срба и Албанаца на Косову и да оба народа имају за шта да се кају.

"У својој књизи (хрватски председник Фрањо) Туђман каже за њега (Милошевића) да је социјалиста. Е, сад да ли је социјалиста или комуниста, не знам, али знам да он нема везе са црквом. Милошевић не иде у цркву. Црква никада није била ни за, ни против њега. Милошевић би хтео све, па и цркву да окрене у своју корист. Моја дужност као верника је да браним истину", рекао је патријарх у интервјуу сарајевском недељнику "Слободна Босна".

На питање, због чега је Српска православна црква тек сада проговорила против Милошевића, патријарх Павле је рекао да је таквих као што је Милошевић на власти било и у Хрватској, и у Словенији и у БиХ.

"Они су често и умногоме наставили онај систем који је био за комунистичког доба. Видите, Црква нема своју партију, није политичка организација. До мене су долазиле и писмене и усмене поруке да што год ја кажем, с обзиром на место на којем сам, све је политика: или си за странку или си за опозицију. Ја сам им на то одговорио да је тај принцип узак", рекао је патријарх.

Он је додао да у цркви важи принцип апостола Павла који је рекао: 'Ако једете, ако пијете, ако шта друго чините, све на славу Божију чините'.

"Дакле, све може бити како Бог хоће, а може и супротно. Под тај принцип спада и политика", рекао је патријарх Павле. Он је додао да не пристаје на било какву Србију која би настала или би се одржала уз помоћ злочина.

На питање, да ли је убудуће могућ суживот Срба и Албанаца, патријарх је одговорио да је то јако тешко изводљиво.

"Сваки рат је несрећа, а грађански рат какав је био у Хрватској, БиХ и на Косову то је несрећа над несрећама. У грађанском рату, непријатељ је сусед, суграђанин, чак и сродник ако је мешовити брак у питању. Имамо се за шта кајати и ми и Албанци, било је великих несрећа и злочина. После покајања долази опраштање", казао је патријарх Павле.

"Ми смо толике године заједно живели, Срби никада нису негирали право Албанцима на сунце, земљу и живот на Косову. Сигурно ће овој генерацији бити тешко да наставимо заједнички живот, али зато оној која долази биће боље прилике и услови за заједнички живот", оценио је српски патријарх.

О односу са верским поглаварима из Босне и Херцеговине, српски патријарх је рекао да је са кардиналима Пуљићем и Кухарићем у добрим односима, али да са садашњим реисул-улемом Церићем не одржава контакте.

"Церић ми ставља неке ствари на терет. Наиме, недавно је био скуп у близини сарајевског аеродрома на који је био позван и Церић. Међутим, он није дошао, рекао ми је да ми је замерио што се нисам огласио због рушења џамија у БиХ. То не стоји да је тако, јер сам се ја неколико пута писмено огласио у Бањалуци. Срушити џамију, може само један злочинац, исто тако и цркву", рекао је патријарх Павле у интервјуу сарајевском недељнику "Слободна Босна".

- Споменули сте Караџића и Младића. За вријеме рата у БИХ Ви сте често одлазили на Пале и посјећивали Радована Караџића?

- У октобру 1992. године, неколико месеци пошто је почео рат у Босни, био сам у Америци и састао се са секретаром УН. Једна новинарка ме је на конференцији за штампу питала, шта ја могу да кажем хоће ли се са Караџићем и Младићем разбуктати рат у Босни. Дакле, они су већ 1992. године кривицу за рат свалили на Караџића и Младића. Ја јој овако одговорим: Госпођо, по нашој вери ми смо слободна бића, та слобода у себе укључује одговорност. За свој рад одговоран сам ја, али исто колико сте и ви одговорни за свој, исто тако одговорни су Караџић и Младић, али одговорни су и Изетбеговић, Туђман и Милошевић.

- Како је, по Вашем мишљењу, дошло до рата у Босни и Херцеговини?

- Због околности и свакако страног прста који се умешао. Народ је изабрао Караџића, Младића и Изетбеговића. Онда је Европа рекла да то није демократија, то сте се ви споразумели и то ништа не важи. Али криви смо и ми што смо пошли у све то. По мом мишљењу, био је то ипак етнички рат и сигурно је ту била једна верска компонента. Видите, Срби су верујући православци, Муслимани су исто тако верујући - то им само име каже. Хрвати су верујући католици, и ето вам.

- Шта бисте на крају овог разговора поручили народу у Босни и Херцеговини?

- Треба да живимо и даље као људи и ако будемо заиста имали довољно снаге и да се кајемо за оно зло које смо чинили и снаге за опраштање и ако будемо имали у виду да они који долазе после нас живе у већем миру и срећи него што смо ми, онда ћемо опстати. Ако у томе не успемо, нестаће нас. Нека Господ помогне да будемо верујући и да живимо са свешћу да ћемо изаћи пред њега, а Богу се молимо да оно што је нас снашло не снађе ни један народ ни државу на свету. То је моја порука и жеља добра и Србима и муслиманима и католицима.

Извори:
Светосавље http://www.svetosavlje.org/biblioteka/DuhovnoUzdizanje/PutUZivotPatrijarhPavle/Lat_PutUZivotPatrijarhPavle111.htm

Глас Јавности
http://arhiva.glas-javnosti.rs/arhiva/srpski/arhiva-index.html