Тањуг 21.03.2013 15:31
БЕОГРАД – Држава Србија мора да побољша однос према ратним ветеранима и инвалидима, као и према породицама и потомцима палих бораца, а прво што мора да уради је да законски дефинише статус ратних ветерана и донесе закон о заштити њихових права, речено је данас на јавном слушању о "Положају ратних ветерана у Србији“.
Говорећи на скупу у Скупштини Србије, државни секретар у Министарству рада, запошљавања и социјалне политике Негован Станковић рекао је да у Србији има 45.000 ратних ветерана и инвалида и потомака палих бораца, који су корисници права на социјалну помоћ и за њих се из буџета месечно издваја око 1,25 милијарди
динара.
Станковић је предочио да у законским оквирима још није дефинисано ко је ратни ветеран у Србији, нити ко треба да одређује да ли је неко ратни ветеран или није, а посебно да ли у ратне ветеране спадају војници, полицајци, добровољци, избеглице које су учествовале у ратним сукобима и лекари или сви они који су учествовали у ратним дејствима.
Један од највећих проблема ветерана је незапосленост, а посебно код ратних војних инвалида, навео је Станковић и указао да међу том популацијом има највише оних са основним образовањем.Та популација често наилази на неразумевање околине и подложна је алкохолизму и наркоманији.Станковић је нагласио да ратни ветерани и инвалиди треба да имају приоритет у запошљавању и остваривању других права, као и породице палих бораца.
У Србији данас има више од 100 удружења ратних ветерана, па се поставља питање да ли је стварно толико потребно и да ли популација ратних војних инвалида има користи од толиког броја удружења, приметио је Станковић.
Државни секретар у Министарству здравља Владимир Ђукић рекао је да ће за време ове владе Министарство здравља учинити све да ратни ветерани остваре своја права из обавезног здравственог осигуања. Он је напоменуо да ветерани и ратни инвалиди имају право на услуге Војно-медицинске академије у Београду по процедури предвиђеној за цивилне осигуранике, а исто важи и за војне болнице у Нишу и Новом Саду.
Одговарајући на примедбе и оштрије оцене на јавном слушању, које су биле упућене Министарству здравља, Ђукић је рекао да је он као ратни ветеран најбољи саговорник другим ратним ветеранима и њиховим удружењима, јер је војну обавезу извршавао као врхунски хирург и лекар током ратних дејстава од 1990. до 1999.
"Ја сам на овај скуп дошао самоиницијативно, јер сам то желео", нагласио је Ђукић.
Коментаришући бројне жалбе ветерана, Ђукић је обећао да ће се лично ангажовати код министра просвете Жарка Обрадовића да се установи зашто су укинуте стипендије деци ратних ветерана и инвалида и палих бораца.
БЕОГРАД – Држава Србија мора да побољша однос према ратним ветеранима и инвалидима, као и према породицама и потомцима палих бораца, а прво што мора да уради је да законски дефинише статус ратних ветерана и донесе закон о заштити њихових права, речено је данас на јавном слушању о "Положају ратних ветерана у Србији“.
Говорећи на скупу у Скупштини Србије, државни секретар у Министарству рада, запошљавања и социјалне политике Негован Станковић рекао је да у Србији има 45.000 ратних ветерана и инвалида и потомака палих бораца, који су корисници права на социјалну помоћ и за њих се из буџета месечно издваја око 1,25 милијарди
динара.
Станковић је предочио да у законским оквирима још није дефинисано ко је ратни ветеран у Србији, нити ко треба да одређује да ли је неко ратни ветеран или није, а посебно да ли у ратне ветеране спадају војници, полицајци, добровољци, избеглице које су учествовале у ратним сукобима и лекари или сви они који су учествовали у ратним дејствима.
Један од највећих проблема ветерана је незапосленост, а посебно код ратних војних инвалида, навео је Станковић и указао да међу том популацијом има највише оних са основним образовањем.Та популација често наилази на неразумевање околине и подложна је алкохолизму и наркоманији.Станковић је нагласио да ратни ветерани и инвалиди треба да имају приоритет у запошљавању и остваривању других права, као и породице палих бораца.
У Србији данас има више од 100 удружења ратних ветерана, па се поставља питање да ли је стварно толико потребно и да ли популација ратних војних инвалида има користи од толиког броја удружења, приметио је Станковић.
Државни секретар у Министарству здравља Владимир Ђукић рекао је да ће за време ове владе Министарство здравља учинити све да ратни ветерани остваре своја права из обавезног здравственог осигуања. Он је напоменуо да ветерани и ратни инвалиди имају право на услуге Војно-медицинске академије у Београду по процедури предвиђеној за цивилне осигуранике, а исто важи и за војне болнице у Нишу и Новом Саду.
Одговарајући на примедбе и оштрије оцене на јавном слушању, које су биле упућене Министарству здравља, Ђукић је рекао да је он као ратни ветеран најбољи саговорник другим ратним ветеранима и њиховим удружењима, јер је војну обавезу извршавао као врхунски хирург и лекар током ратних дејстава од 1990. до 1999.
"Ја сам на овај скуп дошао самоиницијативно, јер сам то желео", нагласио је Ђукић.
Коментаришући бројне жалбе ветерана, Ђукић је обећао да ће се лично ангажовати код министра просвете Жарка Обрадовића да се установи зашто су укинуте стипендије деци ратних ветерана и инвалида и палих бораца.
Поштовање ветерана у Србији; шта је то? |
Вечна проблематика државе и њених најбољих синова |
Нема коментара:
Постави коментар